Zašto želiš da odrasteš?

– Mama, jesi li i ti nekad bila mala?

– Jesam, jesam – odgovaram ponosno i spremno, ne sluteći da će me sledeće pitanje zalepiti za zid.

A zašto si želela da porasteš?

I eto ga. Pitanje koje nisam očekivala, ne ovako rano, ne nikad. Zar ne žele sva deca da porastu što pre, zar im ne predstavljamo to odrastanje kao nešto što treba da zasluže, zarade dovoljnim brojem pojedenih čorbi, povrća na pari, voćnih užina, popodnevnih spavanja, lepih manira i nekih drugih, izmišljenih zahteva? Izdižu se na prstiće, strpljivo odlaze na spavanje u svojim pidžamicama na aviončiće i medvediće, i ujutru trče sanjivi da provere koliko su preko noći porasli. Zar ne žure, onako maleni i predivno iskreni i čisti, da što pre postanu “veliki kao mama i tata”, ubeđeni da život tek tada počinje? Da tek tada postaješ važan, ozbiljan, veliki… Kao mama i tata.

blog o roditeljstvu

Kasnije ćemo ih ubeđivati da uživaju u đačkom dobu jer nikada neće biti tako bezbrižni, tako veseli. Ali tada je već kasno – usadili smo im već tu nestrpljivu želju da odrastu, iščekivanje da će se nešto veliko i divno tada dogoditi, da će nešto važno saznati. A neće. 

Kasnije će, kad odrastu, sa internet stranica i magazina biti bombardovani raznim motivacionim porukama kako treba da uspore, uživaju u trenutku, nađu sreću u malim stvarima… Ali biće kasno. Mi smo ih već u detinjstvu ubedili da je bolje vreme uvek ono drugo, neko buduće, koje se čeka nestrpljivo dok kao dobri dečaci i devojčice jedemo svoj zdrav obrok i obavljamo zadatke kako dolikuje. Živimo u budućnosti, merimo probleme i teme, upoređujemo ih po ozbiljnosti i odraslosti, kao da je odraslost nešto što treba da se zasluži, kao da ne stignemo svi tamo, pre ili kasnije. Kao da je naročito velika stvar biti odrastao. Veća od toga da budeš dete. 

detinjstvo i odrastanjeŽelela sam da mu kažem:

– Gledati tebe kako odrastaš nešto je najlepše na svetu. Nama to predstavlja radost, snagu, život, ceo jedan svemir. U svakom trenutku, svakog dana. Volim da gledam kako od majušne mrve postaješ dečak koji vozi trotinet, peva, igra domine, zadirkuje me, mazi se, krevelji i ima omiljenu boju i priču. Jedva čekam da vidim šta nam život nosi i u kakvog ćeš čoveka izrasti, kakav će ti osmeh biti, kakav pogled. Ali ne želim da odrasteš. Želim da odrastaš tu, sa nama i pored nas. Da odrastamo zajedno, svakog sata, svakog dana.

Nemoj da čekaš da jednog dana budeš kao mama i tata, već uživaj ovde i sada u tome što jesi – jer nisi mali – nego si taman koliki treba da budeš. Uživaj u tome što imaš slobodu i nas da brinemo o tebi i za tebe, jer jednog dana ćeš neke stvari morati sam da nosiš na leđima. Odrastanje nosi neke predivne stvari, ali ništa bolje i lepše od onoga gde si sada. 

pismo sinu

Nemoj da čekaš da porasteš, već rasti i odrastaj. To je nešto najlepše na svetu – nešto nezaustavljivo, nešto neminovno. Ali molim te, ne preskači ove godine, ove dane najlepšeg bezbrižnog detinjstva nestrpljivo čekajući nešto drugo, nešto bolje, nešto veće. Jer ti si sada veći nego ikada dosad. Sutra ćeš biti još veći, i tako unedogled. Veći po znanju, iskustvu, po sećanjima. Ali nije veće uvek i bolje. Nekada nas iskustvo zagorča, namršti, ućutka, smiri, ušuška, usidri. Nekada porastemo u neke bojažljive ljude, nekada zaboravimo sve te želje i željice koje smo kao mali sanjali. Zato rasti sada, sanjaj sada, uživaj baš sada.

Da iza onog čoveka koji ćeš jednog dana posta(ja)ti možeš da staneš ponosno i samouvereno, znajući da ništa nisi propustio. Hajde da ne čekamo da stigneš na destinaciju, hajde da već sada uživamo u tvom putu.

odrastanje blog

Sve sam to želela da mu kažem. Ali nisam. Umesto toga, rekla sam:

– Zašto sam želela da porastem? Veruj mi da ne znam zašto bi iko to želeo.

Dođi, hajde da se igramo.

 

6 komentara na “Zašto želiš da odrasteš?

    • Teško je pisati o ovakvim temama a ne skliznuti u patetiku. Čini mi se da nekad i pređem tu granicu bljutkavosti, ali šta da radim. Trudim se. 🙂
      Hvala ti mnogo.

Ostavite komentar