Zašto sam protiv izlaganja beba televiziji

Ovo je vreme tehnike. Vreme televizije, pametnih telefona i kompjuterskih ekrana. To je naša stvarnost, ne kažem da je loša. Samo je drugačija. Da li ponekad, i sami naviknuti na svakodnevno susretanje sa ekranima, zaboravljamo da je za male mozgove koji i dalje uče to potpuno nevažna i nepotrebna stavka? Mislim da zaboravljamo. Često se srećem sa pogledima zabrinutim za dobrobit mog deteta kada u razgovoru napomenem da ne gleda tv i da ne planiram da ga njemu izlažem (bar) pre navršene dve godine. Evo i zašto.

Glavni problem za razmišljanje treba danam je sadržaj kojem izlažemo svoju decu. Deca imitiraju ono što vide. Njihovo učenje se zasniva na metodi ponavljanja i imitacije. U najmlađem uzrastu – oni su pravi mali genijalci s neverovatnom brzinom i sposobnošću pamćenja. Trinaestomesečno dete može zapamtiti i ponoviti radnju čak nedelju dana nakon samo jednog gledanja. Zamislite šta sve može naučiti i ponoviti nakon višesatnog, višednevnog izlaganja određenim sadržajima! Imajte ovo na umu sledeći put kada pretrčavate ulicu na crveno ili poželite da opsujete prilikom vožnje.

tv za bebe i decu
Izvor: Pinterest


Najmlađi sada stiču predstavu o svetu koji ih okružuje, o stvarnosti. Predstava koju im televizija ili kompjuterski ekran pružaju o svetu nije realna. Ono što oni uče i upoznaju od sveta oko sebe je ono što im mi dozvolimo. Tako se formiraju njihova očekivanja od stvarnosti, ali i njihovo ponašanje. Dete koje upoznaje neki predmet ga prvo pipne, omiriše, stavi u usta, baci, udari – upoznaje svim čulima. Gledajući tv – koristi samo dva čula – vid i sluh. O samoj stvarnosti ne uči mnogo.

Poremećaj pažnje i koncentracije je čest problem današnjice. Svaki sat proveden ispred televizora povećava šanse da dete ima problem s koncentracijom za oko 10%, tvrde stručnjaci. Često roditelji kažu da njihovo dete ne pokazuje interesovanje za tv. Čak i kada je ukljčen – ne gleda. Međutim, i tada, ostavlja naizgled nevidljive posledice kroz manjak koncentracije jer detetu odvlači pažnju od drugih aktivnosti.

tv za bebe i decu
Izvor: Pinterest

Osnova dečjeg učenja je ponavljanje. Kada učite bebu novim rečima ili aktivnostima (kaži pa-pa, gde je nos, gde zeka pije vodu), vi to morate ponoviti milion puta da bi bilo usvojeno. I tako je sa svim znanjima koje beba usvaja u početku. Senzacije poput šarenih slika koje se smenjuju na ekranu jesu zanimljive i drže njegovu pažnju, ali iz njih dete ništa ne uči. Apsolutno ništa. U kasnijem uzrastu (nakon druge godine), kada sednete sa svojim detetom pred taj tv, i zajedno s njim odgledate pažljivo izabrani sadržaj, komentarišete ga, pa kasnije o njemu malo porazgovarate – to već ima savim drugačiji efekat. U tom slučaju tv može imati dobrobiti za dečji razvoj. Kako se gleda, šta se gleda – to ono mora naučiti od vas, uz vašu pomoć. Pre druge godine to nije moguće.

tv za bebe i decu
Izvor: Pinterest

Još jedan razlog zašto sam protiv tv-a je način na koji se isti gleda. Sedeći. Bez pokreta. Pokret je nešto neophodno za dečji razvoj. Kretanje, trčanje, okretanje, isprobavanje mogućnosti koje telo ima – tako dete raste i razvija se. Ne kroz sedenje. Sedenje pred tv-om vidim kao izgubljeno vreme za igru, mrdanje, usvajanje novih veština.

Dete imaju pojačanu, intenzivnu potrebu za komunikacijom sa roditeljima, za živom komunikacijom i to mu nikada nijedan ekran neće moći nadomestiti. Tako da priče o učenju jezika putem tv-a smatram netačnim i neproverenim. Koliko novih reči dete usvoji gledajći tv, bar toliko, ako ne i duplo – osiromaši svoj rečnik usled nedostatka žive komunikacije. Pre navršene druge godine, smatram da dete nema šta da traži ispred tv-a. Izgovori poput: “i mama ima dušu” nemaju opravdanja.  Umesto što dete posadi ispred tv-a, mama može da mu pokaže kako da sklopi neku slagalicu, ubacuje kockice u kutiju, ili bilo šta što razvija motoriku, iz čega dete uči. I dok se dete time zabavlja, mama može sasvim mirno i lepo dobiti svojih pet minuta. A zadovoljstvo i korist su obostrani!

tv za bebe i decu
Izvor: Pinterest

To su glavni razlozi zašto mislim da tv treba zaobilaziti u širokom luku. Naravno da će tu i tamo dete morati da se sretne sa tehnikom, pogledati nešto na računaru dok mi to radimo, ili odgledati nešto na tv-u. Ovde je reč o konstantnom stavljanju deteta pred ekran da bismo se odmoriliili dobili malo vremena “za sebe”.  Nije uvek lako, priznajem, ali vredno je svakog truda.

I ne, ne planiram da budem luda mama koja će zabranama samo izazvati kontraefekat. Ali planiram da se dovijam kako znam i umem da bih vreme provedeno ispred ekrana zamenila drugim korisnim aktivnostima, i tako, kao i za sve drugo, pružim svom detetu što bolju osnovu za dalji razvoj.

11 komentara na “Zašto sam protiv izlaganja beba televiziji

  1. Slažem se sa gotovo svime. I mislila sam da moje dete neće uopšte gledati tv, da ću istrajati u tome. Ipak, imam vrlo nepoželjnu situaciju da sam po ceo dan sama kod kuće i da moram da pustim par epizoda Pepe kako bih zasvršila neke poslove koje uključuju noževe i hemikalije, kada ne želim Sofiju u blizini. A kako sam samo mrzela to prasence! A upravo to prasence je zaslužno što smo dvanaestočasovni put prešli sa samo jednim plakanjem.
    Ima dece koja bi po ceo dan gledala televiziju i to nikako ne podržavam. Sećam se da dok je moj sestrić bio mali po ceo dan je na tv-u bio njegov omiljeni dečji kanal i kada bi neko hteo da promeni, on bi istog trenutka zaplakao, bilo da je gledao ili se igrao u drugom kraju sobe.

    • Nisam za isključivost bilo koje vrste, pa tako nisam ni za potpuno ukidanje televizije. Samo mislim, kao što sam i napisala, da za tim nema potrebe pre treće godine. Kako će to teći, videćemo. Do tada se trudim da se informišem, a ovaj tekst je rezultat informacija i zaključaka na osnovu kojih sam formirala svoj stav.

  2. Aha, a moje dete u subotu veče dok sam je uspavljivala u dnevnoj sobi (neće ni za živu glavu da uđe u spavaću kad padne mrak, valjda zna šta je čeka 🙂 ) a na tv se vrtele neke vesti, kada su prikazali Skupštinu, ladno izvadi flašicu iz usta i kaže “Vučić!” i nastavi da klopa. Ej! A mi i ne gledamo tv preko dana, čak i uveče, kad klinci zaspe, više sam na kompu. Čak je i ona, grešna, čula za njega, valjda iz priča u okruženju.
    Malo sam u off-u, ali morala sam da vam ispričam ovo. Uzgred, počela je uz batu da prati crtaće, ali samo neki-neki. Pošteno, nekada padnem na nos i nek se zaglupe, ali pustim ih oboje da me ostave na miru jedno pola sata i gledaju tv. Koliko se oko drugih stvari trudim, pa moram nekada i da malo omanem.

    • Jao, koliko ona ima godina, kada zna za Vučića? 🙂
      Pamte oni mnogo više nego što mi mislimo.
      Hvala za podeljeno iskustvo, sve ovo što sam pisala je ipak teorija i moje mišljenje, lepo je čuti stvarna, živa iskustva.

  3. Ja tv ne ukljucujem skoro nikad, jer ja ne volim tv da gledam. Neku seriju koja mi se svidi ili film, kad-kad. Zato malena i ne gleda kad je sa mnom, ali kad odemo negde, ne mogu reci `iskljucujte to` (iako bih rado rekla 😀 ). Suprug voli tv i skoro stalno je uljucen kad je tu, ali nisam dozvoljavala da dete non stop zuri u ekran. Mada, preslatka je kad cupka uz muziku!

  4. Mi smo od onih “ludih ljudi” koji nemaju TV u kući. Ja ga ne “konzumiram” od 2000. godine, a moj muž se solidarisao sa time te tako sada gldamo TV kad odemo kod nekoga u slučaju da je uključen 😀
    Sa druge strane imamo kompijutere i na njima gledamo filmove, serije, čitamo vesti i sl. Ani na njima pištamo dečije pesmice i ona ima par “spotova” koje obožava, primiri se i gleda ih. To s dešava možda dva tri puta nedeljno što mislim da je sasvim ok.
    Slažem se da treba imati meru, i naći zlatnu sredinu.
    Kad malo poraste videćemo kako ćemo 😀

  5. Ima istine ali i zablude! Moje dete tj beba od treceg meseca po 10-15 min gleda svaki dan tv koji sam povezala na komp i pustam mu sta mislim da bi mu bilo zanimljivo a i da kasnije pre shvati nesto, naravno radim sa njim bukvalno i jad gkeda u tv ne odvajam se od njega i za sada je nas pedijatar u soku jer dete he krajem treceg meseca gundjalo mrmljalo aaaaa– maaaa, gaaaa sada je napunio 5 meseci cisto i razgovetno kaze mama i to vise puta i tacno kad hoce da jede i place, kad mu se spaca i jad hoce da ga nosim! Pored toga krenuo je da izgovara i baaa, muuu… ostalo jos pokusava mrmljajuci 🙂 pustala sam mu i zajedno sa njim pevala kako kaze koja zivotinja i sad kad to jrenem on se smeje i hoce i on da izgovori vice besto prrr ali ne moze jos, pustala sam mu j beke jagodice gde vece srece nisam videla nego njega kad samo cuje to ne mira da gleda kada sam mu kupila plisanu jagodicu bukvalno se ne idvaja od nje a eto redovno gleda tv po malo i kao sto rekoh pedijatar ga je cuo i kaze da je za vreme njenog rada prvo dete koje samostalno se digne sa ledja i sedne bez da ga iko drzi i to sa 4 meseca kukvi na pregledu sa tri meseca zreli kao da ima 9 kaze dr, i eto izgovorio je vec mama i jos svasta nagadja sa 5 meseci. Moj savet manite se cutanja po netu trazila sam igracku za bebu i slucajno naletoh na tekst i zaista svaka majka zna najbolje sta treba njenom detetu druga to ne moze znati deca su individualna ali svima isyo treba jedino a to je vreme procedeno sa bebom i decom i sto vise igre i ucenja 😉

    • Poštovana Mims, deca jesu individue za sebe, ali dečji razvoj nije baš u toj meri individualan da nešto što nije preporučljivo postane stimulativno i dobro za određeno dete.
      Hvala na Vašem komentaru, ne bih se složila sa Vama, ali ovde i jesmo da razmenimo mišljenja.

Ostavite komentar