Zašto je važno da se deca pronalaze u knjigama

Često pišem o važnosti čitanja deci. Pišem o značaju prvih slikovnica, o tome šta sve čini dobru knjigu i kako da je izaberete, odakle da krenete sa čitanjem najmlađima… Na osnovu vaših pitanja i nekih svojih zaključaka osetila sam potrebu da opišem odakle potiče ljubav prema čitanju kod dece, na čemu se zasniva i zbog čega istrajava do odraslih dana.

Svi mi čitamo knjige koje nas lično dotiču i koje nas se tiču. Knjige iz kojih nešto dobijamo, koje osećamo bliskim. Kod dece je to još izraženije. Da bi dete knjigu razumelo, prihvatilo i zavolelo, da bi iz nje nešto primilo i svojim je čitanjem i tumačenjem obogatilo, dete mora da je prepozna. Bilo da prepoznaje sebe u junaku, ili da oseća i vidi svet oko sebe nacrtan u knjizi, “ogledanje” u knjizi je prvi i osnovni preduslov bez koga nema povezivanja.

 

Knjige u kojima su glavni likovi ljudi

Knjige su ogledalo vlastitog identiteta

Zbog ovoga vam svaki put kada me pitate da preporučim bajke za vašeg jednogodišnjaka, dvogodišnjakinju, pa čak i za trogodišnjake, kažem – kuda žurite, rano je. Upravo zbog toga i mislim da je osnova za početak svakog čitanja deci da krenete o jednostavnih pojmova i slika koje deca mogu videti u svom okruženju – lopta, igračka, drvo, kolica, maca, ljuljaška, i slično. Na taj način postaju svesni sebe i svoje uloge u ovom svetu, pa ih i dalje najviše zanimaju devojčice i dečaci, njihove zgode i nezgode, avanture i jednostavan, dečji, udoban život. Svaki dvogodišnjak će radije čitati i bolje razumeti pričicu o pripremi i odlasku na spavanje nego priču o zmajevima iza sedam mora i sedam gora. A znate li zašto? Jer je njemu njegov život već dovoljno uzbudljiv i fantastičan!

U knjigama dete treba pre svega da vidi sebe.

Da se susretne sa junacima koji izgledaju, zovu se, ili žive kao ono samo. U takvim knjigama deca mogu da učitavaju svoja iskustva i doživljaje i onda da ih, poput ogledala knjige njima nazad reflektuju. Na taj način deca vide svoj život i svoje iskustvo kao deo nečeg mnogo većeg, vide svoje mesto u svetu i među ljudima. Čitanje tako postaje potvrda, odraz i ogledalo u kome se ogleda vlastiti identitet.

Knjige u kojima su glavni likovi ljudi

Knjige su slika drugih u svetu oko nas

Deci je potrebno i razvojno jako važno, međutim, i da čitaju o drugoj deci i njihovim izazovima, preprekama koje su prevazišli (poput navikavanja na nošu ili sukoba sa drugarom u parkiću). Šta se dešava kada je njihova stvarnost nešto drugačija, ili je njihov izgled možda malo drugačiji? Čitanjem knjiga o onima sa nešto drugačijim potrebama i načinima da te potrebe ostvare deci pružamo priliku da od najranijih dana bolje razumeju, prihvate i prirodnije se prema različitostima odnose.

Prepoznavanje sebe i identifikacija sa junacima pomaže deci da se povežu sa knjigom na novim, višim nivoima. Na taj način se i tekst dublje i bolje razume jer ga doživljavaju iz ličnog ugla. Ali podjednako važno kao prepoznavanje i preslikavanje ličnog iskustva u knjige je otkrivanje novog – novih svetova, novih kultura, drugačijeg i novog iskustva.

Knjige u kojima su glavni likovi životinje

Knjige kao odraz vlastitih emocija

Prepoznavanje i razgovor o emocijama književnih junaka razvija i dečju sposobnost da uoči i razlikuje veći spektar sopstvenih emocija. Takože im pomaže da shvate da nisu sami, da postoji još dece i ljudi na svetu koji se isto osećaju i sa kojima dele iskustvo i doživljaje. Ovo baca novo svetlo na emocije, kao nešto normalno, prirodno, nešto što se dešava svima i sa čime se svi na neki način borimo. deca iz toga vide i različite načine na koje se emocije mogu pokazati (te da neko može iz tuge reagovati besom i slično). A na samom kraju, sve to pomaže i nama da bolje uočimo sa kojim se emocijama iz knjiga i sa kakvim se junacima dete najviše poistovećuje, te iz toga možemo nekada zaključiti kako se i samo dete oseća (na primer, pri dolasku novog člana u porodicu možete čitati knjige o tome i bolje se povezati s detetovim osećanjima, a i ono na taj način shvata da nije samo, da nije loše jer se tako oseća i da je i dalje voljeno).

Knjige u kojima su glavni likovi životinje

Knjige su slika nas u nezamislivim okolnostima

Kada dete u knjizi vidi lik sličan sebi kako prevazilazi izazove ili postiže uspehe, ono tada pred sobom stvara novi svet, svet prepun mogućnosti, u kome uviđa šta sve može postići, dokle može stići i kakve sve snove može i sme sanjati. Knjige su doslovno slika ostvarenja tih snova pred dečjim očima, potrvda u slici i reči da je sve moguće i da su granice nepostojeće.

Knjige koje nude nove perspektive istih i ustaljenih obrazaca razmišljanja i ponašanja. Knjige koje preispituju, kritikuju, ukazuju na propuste i nude nova rešenja. Knjige koje ne nude nikakva rešenja ni pouke već veruju detetu da će samo pronaći smisao. Knjige koje znaju da dve osobe ne moraju misliti isto i to svojim nedorečenostima dozvoljavaju. Jer deca vide kroz našu potrebu da podučavamo i objašnjavamo. Odbijaju ih direktni zaključci, moralisanje i lekcije. Deca vrlo snažno i intenzivno doživljavaju svet knjiga i dobar izbor im može pomoći u širenju vidika, perspektiva i svesti o drugima formirajući ih u ljude empatične, inteligentne, misleće i samostalne.

Ranije različitost i inkluzivnost nisu bile zastupljene u knjigama za decu. Danas se, na sreću, to pomalo menja. Vrlo je važno da biblioteke naše dece budu ispunjene knjigama o različitostima. Pre svega je važno da se deca u tim knjigama i sama prepoznaju, a zatim da putem knjiga i njima bliskog sveta književnosti i mašte, saznaju nešto više i o onima koji su drugačiji. Važno je da imamo više devojčica superheroja, više junaka sa naočarima, u invalidskim kolicima, sa razvojnim teškoćama, a jako je važno i da nam knjige osvoje i deca drugih rasa, boja, kultura, narodnosti. Samo na taj način decu ćemo osnažiti, proširiti im vidike, mogućnosti, veru u sebe, ali i shvatanje i prihvatanje drugih.

Lako ćemo za zmajeve i veštice iz bajki, pobedimo prvo demone sakrivene među nama i zaštićene – ćutanjem.

Ostavite komentar