Uspavljivanje – metoda radosti

Nikada nismo imali problem s uspavljivanjem. Možda je to samo sreća, “zapalo” nam dobro dete. Ja ipak želim da verujem da smo za to bar malo zaslužni moj dragi i ja. Nikada ništa nismo forsirali, nismo “trenirali”, slušali smo njega i njegove želje.

Do skoro smo imali ustaljen ritam – kupanjac, klopa i spavanje. Nekada je to išlo sporije, nekada brže i lakše, ali uglavnom nam je ritual bio isti. Susretala sam se s raznim komentarima i osudama, moram priznati. Navikavati dete da zaspi dok sisa je jedan od velikih “no-no” među bebi metodičarima. Šalu na stranu, i sama sam se zabrinula usled tolikih pitanja. Šta će biti s njim? Da li će krenuti u školu a da neće umeti da se uspava bez mene? Kako ćemo kad dođe vreme odvikavanja od podoja? A onda je odgovor na moja pitanja došao sam od sebe. D je odlučio da reši moje strahove.

kako uspavati bebu

Jedne večeri, nakon standardnog rituala kupanja i sisanja, umesto da zadrema, kao po običaju – pogledao me je krupnim, plavim očima i nasmešio se. Bio je to znak da je spreman za igru – od spavanja nema ništa! Umesto da se uspaničim i počnem da primenjujem dobro ukorenjene metode nunanja, treskanja, pevušenja i drmusanja, samo sam legla pored njega i prihvatila igru. Uskoro nam se i tata pridružio. Kakva je to sreća bila – s jedne strane mama, s druge tata, na sve strane osmesi i draga lica za maženje! Nikada ga nisam videla tako srećnog! U njegovoj radosti smo i mi uživali, i tako u čavrljanju i gugutanju prošlo nam je skoro dva sata. Onda je iznenada odlučio da je bilo dosta, da je umoran, okrenuo je glavicu na stranu i – zaspao! Eto tako – jednostavno i lepo!

kako uspavati bebu

Da nije reč o slučajnosti, već o njegovom novom ritmu, uverili smo se već sledeće večeri. A zatim i  nekoliko narednih. Kupanje je i dalje ostalo u isto vreme, a njegova potreba da se nakon toga s nama izigra i izmazi nije se menjala i bila je toliko jaka da bi se, čak i kada je zadremao u toku jela, budio i počinjao igru. Uspavljivanje je sada najlepši deo dana, naš mali porodični ritual, naše vreme za nežnost i ljubav.

kako uspavati bebu

Shvatila sam da, kad mu se ne spava – ne spava mu se. Umesto da ga dva sata besomučno nosam i uspavljujem, nervozim i nerviram, odlučila sam da to vreme mogu mnogo bolje iskoristiti. U igri i nežnosti. Tako se on raduje, lepo izmori i na kraju sa osmehom zaspi. A taj osmeh je nešto neprocenjivo, složićete se.

Svesna sam toga da će se njegove navike, ritam i potrebe menjati. Do tada, uživam u svakom trenutku. A to savetujem i ostalim mamama. Ne razmišljajte kako će biti za nekoliko meseci, dana, godina. Ne dozvolite da vas pokolebaju i uplaše “šta ako” pitanja.  Sve će doći samo na svoje mesto, sve će se srediti. Uživajte sa svojom decom, pustite ih da vas vode, a vi ih pratite. I da – toliko je lako i jednostavno.

6 komentara na “Uspavljivanje – metoda radosti

    • Bravo za vas i za malu Višnju!
      Hvala što ste podelile s nama svoje iskustvo, divno je pročitati tako lepu priču.
      Nežnost je najvažnija, oni to osete, i sve drugo ide samo od sebe.

  1. Divna vam je ova metoda! Bravo!
    Mi smo se super uspavljivali, tj uglavnom sama zaspi, ali u poslednje vreme kao da ne ume da zaspi bez sike ili cucle. 🙁 nadam se da ćemo se vratiti našoj staroj varijanti., mnogo mi se više dopada!
    😀
    a vaš način je najlepši!

    • Polako, sve to dođe samo od sebe. Kada gospođica odluči da je vreme da zaspi sama i nasmejana – vi ćete biti tu da je ispratite. A do tada, uživajte, kao i dosad! 😀

  2. Znaju oni kad im se spava. I mi slično radimo, procjenim kad je pospana, legnem pored nje ili je spustim u krevetac i ubrzo zaspi. A ako joj se ne spava, ne mučim ni nju ni sebe. A ti trenuci igranja sa mamom i tatom zaista jesu neprocjenjivi, ne zna u koga bi prije gledala i koga prije uhvatila za nos, uho, oko 🙂

Ostavite komentar