D odavno zna šta je lopta. Kada ga pitamo gde mu je lopta, on uvek ode do jedne, njegove “omiljene”, narandžaste loptice, uzme je i ponosno nam je pokaže.
Ostale lopte nisu za njega “lopte”. Samo tu malecku tako “zove”. Smislila sam stoga način da ovaj naziv proširimo, ustalimo, učvrstimo u našoj maloj “bazi znanja”.
Izdvojila sam sve lopte koje imamo u kući i strpala ih u jednu veliku posudu.
Onda smo razgovarali.
- Ovo je žuta lopta.
- Ovo je zelena lopta.
- Ovo je veeelika loptaaa!
- Ovo je mala lopta.
- Vidi ovu loptu kako je mekana!
- Hop! Skače loptica!
- Baci mami loptu!
I tako ukrug. Svaku smo uzeli, pipkali, proučili. Razgovarali o sličnostima i razlikama.
Slične akrtivnosti planiram i s drugim oblicima i pojmovima. Kroz ovakve igre dete uči da postoje razni kriterijumi prilikom razlikovanja pojmova. Ovo je vrlo važno za razvoj logičkog razmišljanja.
Razvijamo pamćenje, pažnju i koncentraciju.Razvijamo jezičke sposobnosti korišćenjem velikog broja prideva. Učimo nove reči.
Igramo se zajedno, provodimo vreme družeći se. Posmatram ga kako uči i raste.
Uz njega, učim i ja.
