Ovo je period intenzivnog učenja, rasta, sazrevanja. Pratim ga pomno, da mi nešto ne promakne, a usput smišljam šta novo da radimo, čime da se igramo.

Dok sam se dokopala slobodnog vremena i bloga, D je već izašao iz faze igranja “ubacivke”. Ali osećam potrebu da vam pokažem kako smo se igrali jer ga je ova faza baš dugo držala.

Sve je počelo kada je dobio poklon za rođendan.

Ovo je kutija za “alat”, sa pet različitih otvora. Danima je strpljivo pokušavao da prokljuvi koji oblik ide u koju rupu. Pomagali smo mu, bodrili ga, objašnjavali.

U međuvremenu je stigao i ovaj super auto, pojednostavljena verzija za ubacivanje.

On ima samo tri mogućnosti – trougao, krug i kvadrat. Iz nekog razloga, krug je najpre savladao. Mesecima već ovaj autić ne prestaje da mu bude zanimljiv i ovo je definitivno njegova omiljena igračka. Nešto složeniji zadatak je ova kutija sa drvenim kockama. Ona dozvoljava “greške”, pa se, na primer, kvadar može ubaciti u više rupa, ali tim mu je zanimljivije i manje se nervira. 🙂

Pravili smo i sami varijaciju na temu. Od zatvarača i kutije za cipele napravila sam jednostavnu, ali zanimljivu igračku za ubacivanje.

Ova igra je važna za razvoj fine motorike, uči decu strpljenju i upornosti. Ukoliko se malo više posvetite i aktivirate maštu, može biti dobar povod za učenje novih reči, boja, glagola (poput – ubaci, stavi, otvori, pomeri), istraživanje (gde to oblik nestane kada ga ubacimo u rupu), i slično. Mogućnosti ima bezbroj, a čini mi se da mi nismo ni trećinu otkrili.

Kako se vi igrate “ubacivke”?

Do čitanja,

D mama