U Holandiji čitanje i zabava idu zajedno, ruku pod ruku

Kada smo se, pre nešto više od osam meseci, pakovali za preseljenje u Holandiju, od dvadeset kutija, u koje smo spakovali i probrali čitav dotadašnji život, bar četiri zauzimale su knjige za decu. Bila sam odlučna da tu pažljivo skupljanu i za mene emotivno vrednu kolekciju slikovnica ponesem i prenesem netaknutu, odbijajući da se odreknem čak i naslova koji su bili uslovljeni trenutnim interesovanjima moga sina i na čiji kvalitet i nisam najponosnija. Osim emotivne neuračunljivosti, postojali su za tu odluku još neki valjani razlozi. Ta mala šarena biblioteka, sačinjena od nekoliko stotina naslova, pričala je priču baš svojom celovitošću i jedinstvenošću. Priču o jednom odrastanju, o interesovanjima, znanjima, uspomenama jednog dečaka. I njegove mlađe sestre, koja u tom izobilju knjiga uživa svim čulima, još nesvesna njihove vrednosti.

knjige za decu

Iako se književnošću bavim profesionalno, svet knjiga za decu otkrivala sam od momenta kada sam postala mama – nespretno, intuitivno, putem pokušaja i pogrešaka, na teži način. Stoga sam, prepoznavši potrebu roditelja za čitanjem deci i povezavši se sa mnogima koji su u tom nastojanju na sličnom putu kao i ja, pre skoro sedam godina započela blog o roditeljstvu i odrastanju, koji su, u početku stidljivo, a kasnije vrlo direktno i konkretno – preuzele upravo recenzije knjiga za decu. Taj je potez mi je s vremenom otvorio komunikaciju s mnogim izdavačima, pružio pristup mnogim izdanjima, uključio me u mnoge kampanje, promocije, do mene doveo prve vesti i dao mi prilično jasnu sliku o tome kakav je odnos izdavača u Srbiji prema ovom segmentu književnosti.

Preseljenje u Holandiju za mene kao majku je podrazumevalo strepnju i strahove po mnogim pitanjima, ali nikada i tom da li će nam deca poznavati i srpski jezik i vladati njime. Knjige sam nastavila da kupujem i naručujem čak i iz inostranstva, nastavljajući da negujem tu ljubav i strast kojom su za čitanje knjiga moja deca vezala našu blizinu, zagrljaj, pažnju, prisutnost, fokusiranost, zajedničke šale, anegdote, teme za diskusiju i učenje. Slikovnice su nastavile da budu poznatost i sigurnost u nesigurnom i nepoznatom svetu, i za njih, ali i za mene.

knjige za decu

Polazak našeg starijeg sina u školu je došao iznenada, neplanirano i na njega smo u svakom smislu bili nepripremljeni. U Holandiji deca u školu kreću sa 4 godine i naš maleni šestogodišnjak je trebalo da krene pravac u treći razred iz onoga što mi u Srbiji još nismo ni predškolskim sistemom smatrali. Čitav taj proces i stres u velikoj meri nam je olakšao holandski jednostavan pristup svetu i životu, a posebno obrazovanju, te njihova snažna potreba za povezanošću roditelja i škole putem učestalog i aktivnog volontiranja. Slučajno ili ne, moj prvi volonterski zadatak u školi bio je uređivanje školske biblioteke. Knjige u biblioteci stoje na raspolaganju svima u hodniku, bibliotekar ne postoji. Knjige su obeležene određenim bojama i na taj način podeljene prema čitalačkim uzrastima, od ljubičaste – za najniži, do crvene za najviši uzrast. Deca su slobodna da se sama posluže knjigama koje žele, uz jedinu obavezu da svoje ime i naziv knjige upišu na, u tu svrhu istaknut, papir na zidu. Nema zvaničnosti, nema procedura. Svaka učionica ima i takozvani “mekani kutak”, ušuškan jastucima u uglu koji je okružen poličicama za knjige. Deca uvek mogu, kada osete potrebu, da se izoluju, osame, i prelistaju ili pročitaju ono što ih zanima.

Prvog jauara 2015. godine u Holandiji je predstavljen novi član zakona o bibliotekama, kojim se kao jedna od pet glavnih funkcija biblioteka ustanovljava promovisanje čitanja i sistemski organizovan uvod u rano čitanje. Međutim, to za Holanđane nije ništa novo. Godinama unazad biblioteke i knjižare u uskoj su međusobnoj saradnji sa školskim ustanovama u zajedničkom cilju promovisanja čitanja. S tim ciljem je ustanovljeno nekoliko nacionalnih programa, od kojih je možda najtransparentnija Nedelja knjige za decu, pokrenuta još daleke 1955. godine. Prošle godine je ova nedelja u školi mog sina obeležena na više načina, a deci i nastavnicima omiljeni je bio dan u pidžamama, kada su svi u školu došli u udobnim kućnim papučama i pidžamama, sa omiljenim plišanim igračkama, i dan su proveli na udobnim jastucima i dušecima na podu, slušajući omiljene priče koje su im čitali nastavnici, ali i popularni autori knjiga za decu. Jedan dan posvetili su omiljenim knjigama, pa je svako dete od kuće u školu moglo poneti najdražu slikovnicu i predstaviti je ostalima.

U Muzeju knjiga za decu u Hagu

Fondaciju za čitanje je holandska vlada organizovala još 1988. godine, od kada je, finansirana od strane Ministarstva obrazovanja, kulture i nauke, zadužena za promovisanje čitanja kod dece, sa posebnim naglaskom na obezbeđivanje potrebnih uslova da sva deca i mladi imaju okruženje koje je stimulativno za razvoj njihovih čitalačkih potreba, interesovanja i kompetencija.

Još jedan program od značaja je nacionalni program koji ima za cilj promovisanje čitanja i profesionalni pristup promovisanju čitanja u osnovnim i srednjim školama unapređenjem saradnje između škole i javnih biblioteka, kao i formiranjem visokokvalitetnih biblioteka u okviru škola. Biblioteke i škole sarađuju na unapređenju jezičkih veština i pismenosti dece uzrasta od 4 do 18 godina. To se postiže negovanjem ljubavi prema čitanju ali i slušanju priča, kako u školi tako i kod kuće, jer se razvoj ovih naklonosti smatra zajedničkom odgovornošću škole i porodice. Kako to u praksi izgleda?

knjige za decu
Dobro poznati slon Elmer

U Holandiji postoji jedna jako lepa praksa da roditelji decu dovode u vrtiće i škole oko pola sata pre početka nastave i da često vreme do početka radnog dana provedu u učionicama, igrajući se sa svojom decom, ili češće – čitajući im. Svaka tema koja se u predškolskom (koji pohađa moja ćerka) ili školskom programu (po kome uči moj sin) obrađuje, propraćena je pažljivo odabranim, vidno istaknutim i lako dostupnim knjigama odgovarajuće tematike, koju možete koristiti u školi, ili poneti kući i nakon korišćenja vratiti. U toku pauze za ručak, dok deca otvaraju paketiće hrane donesene od kuće i ručaju, učitelj sedi pored njih i čita im.

Posebno lepa je i svakodnevna rutina u vrtiću moje ćerke da dan započnu pozdravnom pesmom, kratkim vežbicama za razmrdavanje i – knjigom. Vaspitačice knjige biraju u skladu s temom koja je aktuelna tog meseca, vodeći računa da na posebnoj tabli istaknu nove reči i važne pojmove koje treba povezati i zapamtiti. Roditelji takođe u brošuri s planom aktivnosti i idejama za rad od kuće dobijaju uvek i spisak knjiga koje na najbolji način upotpunjuju temu o kojoj će u narednom periodu biti reč. Knjige se mogu pozajmiti iz vrtića ili kupiti za ličnu biblioteku.

U poslednjih petnaestak godina tradicija u Holandiji su Nacionalni dani čitanja naglas (Nationale Voorleesdagen). Tokom ovih dana holandske javne ličnosti, uključujući političare, gradonačelnike, tv lica, vatrogasce i ostale, čitaju naglas za decu. Izbor knjige uglavnom je prepušten bibliotekarima. Tokom ovih dana izabrana knjiga je na rasprodaji po specijalno niskim cenama i može se naći u posebnom malom formatu u svim knjižarama. Još devet drugih knjiga su tih dana u centru pažnje, što ukupno čini „deset veličanstvenih“ – preporučenih knjiga za narednu godinu. Na ovaj način se podiže svest o važnosti ranog čitanja. Holanđani su vrlo svesni toga koliko su promocija i zastupljenost čitanja važni za funkcionalno društvo.

knjige za decu
Svet medvedića Larsa

Odnos prema ranom čitanju i svesni, organizovan i sistemski pristup promovisanju knjige za decu možda se najbolje ogleda upravo u izlozima amsterdamskih biblioteka kraj kojih smo, do sada, uglavnom prolazili. Veliki stakleni zidovi prvi su pokazatelj otvorenosti i pristupačnosti holandskih biblioteka. Prostrani kafei, kutak za igranje za decu, okružen, naravno, knjigama, mnoštvo magazina, živa, a opet tako opuštena i ležerna atmosfera prosto vas pozivaju da svratite, makar na šoljicu dobre kafe i knjigu „s nogu“. S druge strane, šarenilo plakata pripoveda o jednom potpuno paralelnom, ali ništa manje dinamičnom i živom životu ovih hramova književnosti. Na njima su brižno ispisani programi čitanja knjiga za decu od najranijeg, bebećeg uzrasta pa sve do malenih školaraca. Ovakva okupljanja deo su redovnog programa, vrlo su česta, održavaju se na holandskom i na engleskom jeziku i veoma su posećena. Slični programi čitanja deci, organizovani tematski, na raznim jezicima, ili razvrstani po uzrastima česti su i u knjižarama.

Holanđani su, čini se, odavno shvatili važnost umrežavanja i povezivanja najvažnijih obrazovnih institucija i one jedinice na koju često zaboravljamo – porodice. Ali ništa od svega zvaničnog i velikog što holandska vlada već decenijama unazad sprovodi sa ciljem promocije čitanja književnosti za decu ne bi imalo ni svrhu ni tako dobre rezultate da Holanđani nisu u prvi plan stavili ono najvažnije – čitanje i zabava idu ruku pod ruku. Otuda otvorenost biblioteka, i školskih i gradskih, i fizička i psihička jer nema namrgođenih bibliotekara da ispod oka merkaju i osuđuju naše izbore. Otuda sloboda izbora, okruženost knjigama na svakom koraku. Otuda dodvoravanje najmlađima spajanjem igara, prikaza lutkicama, organizovanje čitalačkih druženja. Otuda čitalački ćoškovi i mekani jastuci koji mame da se ušuškate s dobrom knjigom. Otuda istinska zainteresovanost učitelja i vaspitača i njihove naizgled nonšalatne preporuke knjiga koje laskaju dečjoj posebnosti i interesovanjima. Umesto moranja – sloboda, umesto obaveze – znatiželja, umesto navike – ljubav. Mladi čitači se ne stvaraju u školskim klupama, već u zagrljajima svojih roditelja. Dok u mirisnom krilu poznati glas oživljava dobro poznate junake, a maleni prstić bocka stranicu po stranicu.

knjige za decu

Sa polica holandskih knjižara i biblioteka smeše nam se mnoge poznate korice, dobro znani likovi knjiga koje smo toliko puta čitali na srpskom jeziku, sa malo izmenjenim naslovima, prevedenim na holandski. Možda je reč o sitnici, ali osećaj da deca sa različitih krajeva sveta, iz drugačijih kultura, jezika i tradicije dele ovu vrstu iskustva – velika je uteha. Mojoj deci je ovo saznanje izvor radosti, olakšanja, prilika za zajedničke teme i prostor za lakše sporazumevanje sa vršnjacima iz Holandije. Za mene ta spoznaja znači i uverenje da jesmo deo sveta, deo globalnog čitalačkog iskustva i da postoji prostor za napredak i poboljšanje koji ćemo, nadam se, iskoristiti.

 

***

Ovaj tekst je izvorno napisan za časopis Kragujevačko čitalište i objavljen je u broju 49, te ga možete pronaći i pročitati i ovde

Ostavite komentar