Ovo je vreme tehnike. Vreme televizije, pametnih telefona i kompjuterskih ekrana. To je naša stvarnost, ne kažem da je loša. Samo je drugačija. Da li ponekad, i sami naviknuti na svakodnevno susretanje sa ekranima, zaboravljamo da je za male mozgove koji i dalje uče to potpuno nevažna i nepotrebna stavka? Mislim da zaboravljamo. Često se srećem sa pogledima zabrinutim za dobrobit mog deteta kada u razgovoru napomenem da ne gleda tv i da ne planiram da ga njemu izlažem (bar) pre navršene dve godine. Evo i zašto.
Glavni problem za razmišljanje treba danam je sadržaj kojem izlažemo svoju decu. Deca imitiraju ono što vide. Njihovo učenje se zasniva na metodi ponavljanja i imitacije. U najmlađem uzrastu – oni su pravi mali genijalci s neverovatnom brzinom i sposobnošću pamćenja. Trinaestomesečno dete može zapamtiti i ponoviti radnju čak nedelju dana nakon samo jednog gledanja. Zamislite šta sve može naučiti i ponoviti nakon višesatnog, višednevnog izlaganja određenim sadržajima! Imajte ovo na umu sledeći put kada pretrčavate ulicu na crveno ili poželite da opsujete prilikom vožnje.
