Vreme koje provodimo s decom čitajući im je dragoceno. Svaki trenutak koji provedemo čitajući lošu knjigu smo protraćili i izgubili vreme za koje smo mogli pročitati dobru knjigu. Zbog toga posebno poštovanje i zahvalnost gajim prema izdavačima koji ne pristaju na kompromis. I upravo me je ta strast za pronalaženjem dobrih i kvalitetnih knjiga odvela ka Belom putu.
U vreme kada sam počinjala da gradim našu, tada malu, a sada već obimnu dečju biblioteku, nisam znala odakle da počnem. Ali jesam imala teorijsko, školsko znanje i osećaj. Sećala sam se sebe u detinjstvu i znala sam koje su me priče dirnule, koji su mi junaci živi i jasni u sećanju, kakve sam ilustracije i danas u stanju da prizovem ukoliko zatvorim oči. Od tada do danas, nakon šest godina, mnogo toga sam naučila, mnogo je knjiga prošlo kroz naše ruke i ručice, mnogo se toga promenilo na policama naših knjižara. Ali osećaj poverenja u poznati znak na knjizi, prisnost kao sa starim prijateljem i ponos što su deo našeg odrastanja toliko dugo – to se ne menja.
