Slikovnice – spoj dve umetnosti sa hiljadu važnosti

Proces čitanja za decu je oduvek predstavljao mnogo više od pukog sricanja slova. Dečji prvi susreti s knjigama predstavljaju užitak za sva čula – slušanje glasa onoga ko čita, pipkanje, maženje, grickanje korica knjige, njuškanje, razgledanje ilustracija… I nijedna knjiga kasnije u životu neće im ponuditi toliko mogućnosti niti ih toliko stimulisati kao prva slikovnica.

Lepe i privlačne knjige su lakše i lepše za čitanje i upravo iz tog razloga su roditeljima i deci slikovnice prvi izbor. Jednostavnost priče kao i primamljivost ilustracija čini ih savršenom prvom dečjom literaturom. Deca mnogo lakše prate radnju kada mogu da je vide, u isto vreme povezujući tekst, ilustracije i iskustvo iz ličnog sveta i života. Međutim, u poslednje vreme slikovnice su sve više nepravedno potcenjene kao “lakša literatura”, pa se roditeljima žuri sa prelaskom na duže priče, čak i romane. Čim dete nauči da čita, smatra se da je “preraslo” slikovnice. Međutim, da li  je baš tako?

knjige za decu, preporuke za citanje

Opširnije »

Zašto (ne) čitati bajke deci

Novo vreme donosi nove vrednosti, nove poglede, novu sliku sveta. U novom vremenu bajke se polako ali sigurno istiskuju iz dečjeg iskustva, zaobilaze kao nepodobne, agresivne, traumatične priče, koje se smatraju prevaziđenim i zastarelim.

Roditelji koji ostavljaju i odbacuju decu iz primitivnih i egoističkih pobuda, prikazi žena kao zlobnih i ružnih veštica i maćeha, scene brutalnog nasilja u vidu odsecanja delova tela ili rastrzanja i probadanja, strašne scene i slični elementi poetike bajke uslovili su da se danas roditelji sve ređe opredeljuju da ovaj vid literature predstave svojoj deci. Danas, kada se motivacija za poslušnost dece pronalazi u unutrašnjim a ne u spoljašnjim podsticajima, bajke, koje kao motivaciju za poslušnost aktiviraju strah, brzo i lako su postale nepoželjni stanovnici kućnih biblioteka.

čitanje knjiga za decuOpširnije »

Vredne devojčice, snažni dečaci i druge predrasude – kako ih prevazići?

Da li se vaša deca igraju “kao devojčice” ili “kao dečaci”?

Igra je neizostavni deo dečjeg života i odrastanja. Kroz igru, deca stiču životne veštine, uče o socijalnim odnosima i njihovom funkcionisanju, uspostavljaju odnos prema sebi i prema okruženju. Igračke u ovom procesu nisu neophodno, ali jesu vrlo važno sredstvo. Danas su igračke važnije nego ikad pri razvoju igre i učenja – one predstavljaju mnogo više od predmeta za zabavu – neretko su i prijatelji, uteha, prenosni predmeti, i u dečjem svetu imaju veliku ulogu i važnost.

Pažljivo posmatranje dece tokom igre: koje uloge zauzimaju, kako razvijaju igru, koja značenja i na koji način učitavaju – može nam mnogo reći o specifičnostima deteta, ali i o važnosti igre uopšte. 

igre za dečake i igre za devojčiceOpširnije »

Odgajanje dečaka

Dečaci su nestašni i brzi. Spretni i neuhvatljivi. Uvek musavi. Dečaci ne mare za odelo, ni za nežnosti. Ranije prohodavaju, kasnije progovore od devojčica. Nezreli su, nekako neozbiljni. Žele samo da šutiraju loptu i trče. Dečaci su hrabri, neustrašivi. Nekad grubi, smotani i ćudljivi. Dečaci su agresivni i tvrdoglavi. Dečaci su sve to. Osim kad nisu.

vaspitanje i odgajanje decakaOpširnije »

Rečenice koje moramo prestati da govorimo deci

Deca odrastaju gledajući (u) nas. Ono što uradimo i ličnim primerom pokažemo neuporedivo je važnije od bilo kojih reči koje im uputimo. Ipak, iz naših reči i postupaka upućenih deci ona grade najvažniju sliku na svetu – sliku o sebi. Zato nije svejedno šta im i kako govorimo. Veština komunikacije i svest o uticaju pojedinih reči i izraza podjednako su važni u sfim sferama života, ali poseban značaj imaju u odnosu prema (našoj) deci. Dodatan trud koji uložimo da promenimo način na koji razgovaramo sa decom može imati dalekosežne rezultate. Odgaja(će)mo samouverene, samosvesne, snažne ljude, pune poštovanja, razumevanja i nežnosti. Spisak koji je pred nama neka služi kao podsetnik kako da komunikaciju sa detetom podignemo na jedan tolerantniji, ravnopravniji nivo.  

kako vaspitati deteOpširnije »

Pitali smo Sanju – kako vaspitavati decu bez nagrada i kazni

Sanju Ristu Popić sam upoznala prvo kao roditelja – članicu i osnivačicu grupe HRABRI RODITELJI koji žele svoje dete da vaspitavaju BEZ BATINA I KAZNI. Moji instinkti i osećanja usmeravali su me ka roditeljstvu za koje sam kasnije saznala da se može okarakterisati kao prirodno roditeljstvo. Uz Sanjinu pomoć prevazišla sam mnoge teškoće, njeni saveti i ideje bacili su novo svetlo na pristup rešavanju problema, usmerili me ka onome što želim da budem i što sa svojim detetom želim da zajedničkim snagama postignem. Sanja mi je pokazala da nisam sama u svojoj avanturi i na tome sam joj neizmerno zahvalna.

pozitivno roditeljstvo
izvor

Opširnije »