Jedna od izazovnijih tema tokom odrastanja naših mališana je skidanje pelena. I to ne zato što je samo po sebi posebno teško, već samo zbog toga što je kod svakog iskustvo drugačije i ne može se baš mnogo “prepisivati” od drugih.
Ipak, univerzalno znanje koje vam mogu preneti je – kao i za sve drugo – učinite proces zabavnim i rešili ste pola posla. Naoružajte se gaćicama, nošom i strpljenjem i samo hrabro. Knjižice vam u tome mogu mnogo pomoći.
Rođenje mlađeg brata ili mlađe sestre je zasigurno najveći potres koji je ikad zadesio vaše starije dete. Dok je nama sve već manje-više poznato i predvidivo, detetu se svet menja iz korena.
Kako onda tako veliki potres i promenu prihvatiti, odakle joj prići, kako se na nju navići? Tokom trudnoće mi se na momente osećaj da će sve biti u redu smenjivao sa neopisivim strahom i panikom. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je do mog mozga konačno stigla činjenica da više nikada neću biti samo njegova mama, mama samo jednog deteta. Prvo što sam pomislila je – kad je meni ovako teško pao sav taj nalet emocija, kako li je tek njemu.
Da li vaša deca odbijaju da krenu na spavanje? To je sasvim normalno. Spavanje za njih znači odvajanje od roditelja, od igre, od svega što budni mogu i vole da rade. Ipak, suvišno je govoriti koliko je san važan za dečji rast i razvoj. Kao majka dva zakleta nećespava, moram priznati da sam prošla kroz trnje dok nisam naučila onu čuvenu – ponavljanje je majka znanja, odnosno rutina je majka spavanja. Ne volim rutinu, ali volim naše male rituale.
Deca se rađaju kao empatična bića, koja vole i razumeju druge oko sebe. Odrastanje ih zbunjuje, kao i očekivanja okoline i društva. Često pokušavajući da nešto po svaku cenu “popravimo”, iz vida gubimo suštinu i stvari požurujemo, kvarimo i forsiramo. Najočigledniji primer za to je izvinjenje.
Želimo da dete naučimo da prepozna i razume različite vrste emocija, kako kod sebe, tako i kod drugih. Želimo da odgajamo dete koje poštuje i ceni svoje i tuđe vreme, telo, ličnost, prostor, posed. Dete empatično, saosećajno koje shvata zašto nije u redu ni na koji način povređivati druge. Dete iskreno u svojim rečima i u svom srcu, prema sebi i prema drugima. Sve to želimo od njega, ali mu ne verujemo da to može, već sami stupamo na scenu.
Dolazak bebe u porodicu je predivno i ujedno jako teško iskustvo. Ma koliko da ste starije dete unapred pripremali za ulogu starijeg brata ili sestre, ono će imati samo svoj doživljaj čitave situacije i poseban način da se sa svojim emocijama i razmišljanjima izbori. U takvim prilikama smo najčešće rastrzani između onoga što znamo da bi trebalo i onoga što realno možemo i uspevamo da uradimo. Iskren tazgovor, razumevanje, prihvatanje, svest o emocijama i navikavanje na nove rutine kao i nove načine izvođenja starih – sve se sažima u jedan proces za koji je potrebno vreme, strpljenje i veštine. Šta god da vam od ovoga manjka, od velike pomoći mogu vam biti knjige.
Opširnije »
Kada se rodio Dule, bili smo spremni. Potpuno fokusirani, posvećeni, koncentrisani. Mogu slobodno da kažem, a mislim da je i jasno – bila sam prava štreber mama. Fotografija milion, kao i snimaka. Svaki korak zabeležen, svaki napredak proslavljen. Čitali, učili, pravili svašta, podjednako radili na motoričkom razvoju, govoru, inteligenciji, ritmu, muzici, i ostalim elementima dečjeg razvoja.
Tačno četiri godine kasnije, došla nam je Anica. Nisam se ni zaluđivala da ću s njom raditi isto. Nemam ni tu snagu, ni taj entuzijazam, a ako ćemo iskreno, u međuvremenu sam shvatila i da su neke stvari potpuna glupost.
