Dobra zajednička aktivnost roditelja i dece treba da je zabavna. Treba da podjednako angažuje roditelje i decu, da je zanimljiva i jednima i drugima. I treba da ima neki smisao, korist, da nas unapređuje na neki način. Lično mislim da nema bolje i korisnije zajedničke aktivnosti od igre, one prave, neusmerene, spontane, opuštene, koja podstiče razvoj inteligencije i veština. Ali budimo iskreni, koliko puta smo u prilici da se opustimo, uživimo intenzitetom kojim to dete čini, da budemo prisutni i angažovani? Ne dovoljno puta. U takvim situacijama rado posežem za radnim sveščicama i vežbankama i mogu vam reći da sam jedva dočekala da stasamo za njih!
