Nekada se znao red – deca ne odgovaraju odraslima i ne raspravljaju se. Slepo slušaju i pokoravaju se, jer je to smatrano izrazom poštovanja. Danas je drugačije. To danas sve bezobrazno, to odgovara, to “ja njemu jednu, on meni deset”. Zato što znamo i radimo malo drugačije. Zato što uviđamo da rasprava i neslaganje nikako nisu izraz nepoštovanja, kao i da slepa poslušnost ne znači poštovanje već samo pokoravanje iz straha. Zbog toga i sama učim svoje dete, ohrabrujem ga čak, da svoje neslaganje sa mišljenjima, odlukama, stavovima iznosi jasno i glasno. I meni i svakom drugom. Smatram da je to od velikog značaja za njegov razvoj, a evo i zašto.
