Kako pomoći starijem detetu da prihvati dolazak bebe

Rođenje mlađeg brata ili mlađe sestre je zasigurno najveći potres koji je ikad zadesio vaše starije dete. Dok je nama sve već manje-više poznato i predvidivo, detetu se svet menja iz korena.

Kako onda tako veliki potres i promenu prihvatiti, odakle joj prići, kako se na nju navići? Tokom trudnoće mi se na momente osećaj da će sve biti u redu smenjivao sa neopisivim strahom i panikom. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je do mog mozga konačno stigla činjenica da više nikada neću biti samo njegova mama, mama samo jednog deteta. Prvo što sam pomislila je – kad je meni ovako teško pao sav taj nalet emocija, kako li je tek njemu.

Opširnije »

Nisam ista mama prvom i drugom detetu

Kada se rodio Dule, bili smo spremni. Potpuno fokusirani, posvećeni, koncentrisani. Mogu slobodno da kažem, a mislim da je i jasno – bila sam prava štreber mama. Fotografija milion, kao i snimaka. Svaki korak zabeležen, svaki napredak proslavljen. Čitali, učili, pravili svašta, podjednako radili na motoričkom razvoju, govoru, inteligenciji, ritmu, muzici, i ostalim elementima dečjeg razvoja.

Tačno četiri godine kasnije, došla nam je Anica. Nisam se ni zaluđivala da ću s njom raditi isto. Nemam ni tu snagu, ni taj entuzijazam, a ako ćemo iskreno, u međuvremenu sam shvatila i da su neke stvari potpuna glupost.

prvo i drugo deteOpširnije »

Šta bi trebalo da znate pre nego što posetite novorođenče

Opširnije »

Roditelji, budite prisutni!

Od prvog dana života deteta, kontakt sa roditeljima stimuliše njegov razvoj, posebno razvoj mozga. Roditeljski gestovi, izrazi lica, ponašanje, predstavljaju jedinstvenu stimulaciju koja ima najvažniju ulogu u uspostavljanju komunikacije, sigurnosti, stabilnog rasta i razvoja. Roditelji, kao glavni izvor hrane, sigurnosti, stimulacije i učenja imaju jedinstvenu ulogu i priliku da detetu omoguće najbolji moguću početak života. Uloga je velika, samim tim i odgovornost. Šta drugo možemo, osim da se pitamo:

Da li im pružamo dovoljno? Da li ih volimo dovoljno? Da li smo dovoljno prisutni? Da li oni znaju da ih volimo?

svaki trenutak je važan

Opširnije »

Zašto ignorisanje tantruma NIJE dobro rešenje?

“Samo ignorišieš i proći će”. Ova rečenica se prenosi s kolena na koleno, s roditelja na roditelja, kao mantra, kao magični recept, kao tajna mudrost i predstavlja univerzalno rešenje za sve faze, neprijatne izlive besa i teške momente u ponašanju naših dragih mališana. I roditelji je sa radošću usvajaju, primenjuju i dalje prenose. Jer, šta drugo da rade? Da popuste, pa da deca vide da takvo ponašanje “prolazi”? Niko ne želi da ohrabruje takve reakcije. Ipak, zaboravljamo često da postoji još mnogo mogućnosti osim ove dve. I trajnije su i kvalitetnije, provereno. O kojim opcijama je reč videćete nešto kasnije, želim prvo da sagledamo zašto ignorisanje deteta nikada nije dobro rešenje.

Opširnije »

Zašto pohvale nisu OK?

Poznato je koliko kritika može biti pogubna po dečje samopouzdanje. Mnogi tekstovi i brojne knjige govore o toj temi, brojni stručnjaci obrazlažu zbog čega sve kazna i kritika nisu preporučljivi modeli komunikacije sa decom. Mnogo je manje onih koji pišu o nedostacima naizgled suprotnog principa – obasipanja deteta pohvalama.

Da, pohvale mogu da budu podjednako štetne kao i kritika, ali to nikako ne znači da decu treba uskratiti za bezrezervnu podršku, ohrabrenje i ljubav. Pravo je umeće, čini se, da uspemo da ova dva razlikujemo i da njihove nijanse uočimo, jer je granica nekada zaista tanka. I sama sam dugo vežbala da neke konstrukcije izbacim, a neke nove perspektive uvedem i iz njih sagledam naš odnos. U čemu je razlika i gde najčešće grešimo?

motivacija deceOpširnije »