Koliko malo zapravo znamo o roditeljstvu pre nego što nam se dogodi! Čitamo, razgovaramo, posmatramo druge roditelje, a zapravo ni u najluđim snovima ne slutimo kako to ZAISTA izgleda. Kada se samo setim svojih ideja o tome kakva ću majka biti, sada se samo nasmejem, neretko i postidim. Koliko sam naivna bila, koliko nisam poznavala decu.
Zato sada učim. Učim u hodu i učim od svog deteta. I nemam pojma šta nas sledeće čeka. U tome je valjda čar roditeljstva.
Svaka mama koja je pokušala da doji svoju bebu zna koliko to frustrirajuće može da bude. Koliko teško i iscrpljujuće. Na slikama majke nasmejane doje svoju decu, dojenje se doživljava kao najprirodnija stvar na svetu – šta tu može da se ne zna? Šta tu može da bude teško?
Volela bih da mi je neko rekao koliko je dojenje u početku teško. Da me je neko upozorio na haos koji ću sa svojom porodicom proživeti dok ne budem sigurna da mi je dete sito, a ja iole naspavana. Volela bih da mi je neko rekao sve ovo što ću po stavkama navesti u daljem tekstu. Napominjem da je ovo isključivo moje iskustvo i da ga pišem za one mame koje će možda doživeti istu ili sličnu situaciju (a tek kasnije sam saznala da moj slučaj uopšte nije usamljen).
Moram da priznam da nisam znala šta da očekujem. Iako smo dugo zajedno i dobro se znamo, dolazak novog člana u porodicu je nešto o čemu smo samo slušali “strašne” mitove i legende. Od nespavanja, preko toksično smrdljivih pelena, grčeva, pa do neprekidnog plača. Na sve smo bili spremni. Ili nismo?
Nekoliko dana pred porođaj je došao i rekao mi da se prijavio za Školu za tata-mate. Bila sam oduševljena i dirnuta time što je preuzeo inicijativu, poželeo da se informiše. Njegovo iskustvo iz školice je fenomenalno i ovim putem želim da ih pohvalim i preporučim svim budućim tatama. U trenucima kada sam se lomila između nekih odluka, naš tata je imao odgovor, spreman i razložan.
Kako tata može da učestvuje u odgajanju svoje bebe?
Odmah moram da kažem – ne volim tu čuvenu rečenicu. Ma, ne podnosim je. Ne razumem je i nikada je neću razumeti. A opet, iz nekog razloga, svi dobronamerni prolaznici i poznanici imaju potrebu da novopečenoj majci udele baš ovaj “magični” savet. Bum! Ne navikavaj ga na ruke i sve će biti super! Kao da su ruke uzrok svih problema! E pa ne slažem se i gotovo!
Prvo sam pojam “razmažena beba” meni para uši. Kako to beba može biti razmažena i kako se to beba vaspitava, o tome ćemo drugom prilikom. Hajde sada da se malo zamislimo nad tim ozloglašenim navikavanjem na ruke.
