Često su ljudi iz našeg okruženja primećivali da naše bebe “nikada ne plaču”. Mislim da je jedan od glavnih razloga bio taj što su mi uvek bili blizu, što sam ih držala uz sebe i odmah namirivala sve njihove potrebe, kako one vidljive i očigledne tako i one nevidljive, a važne za njihov rast i razvoj. Čvrsto verujem da je jedna od najvažnijih potreba bebe u prvih godinu dana (a često i duže) – potreba za maminom blizinom. Ako sam se prvog puta u svemu tome i tražila i lutala, drugog sam od prvog dana znala – bliskost i nežnost hrane bebu bolje od svega drugog. Koliko sam u to bila sigurna, toliko sam znala i da ne mogu sve sama, naročito s dvoje dece. Imala sam pomoć, imala sam slobodne ruke i rasterećen mozak. Imala sam nosiljke za bebe.
