Kada se rodio Dule, bili smo spremni. Potpuno fokusirani, posvećeni, koncentrisani. Mogu slobodno da kažem, a mislim da je i jasno – bila sam prava štreber mama. Fotografija milion, kao i snimaka. Svaki korak zabeležen, svaki napredak proslavljen. Čitali, učili, pravili svašta, podjednako radili na motoričkom razvoju, govoru, inteligenciji, ritmu, muzici, i ostalim elementima dečjeg razvoja.
Tačno četiri godine kasnije, došla nam je Anica. Nisam se ni zaluđivala da ću s njom raditi isto. Nemam ni tu snagu, ni taj entuzijazam, a ako ćemo iskreno, u međuvremenu sam shvatila i da su neke stvari potpuna glupost.
