Želeli mi to da priznamo ili ne, deci najčešće kupujemo igračke. Većina dece koju znam je prosto zatrpana igračkama i roditelji se žale kako počinju gube smisao. I ja se slažem, iako ni sama ne znam bolje. Iako se trudimo da ne preterujemo s igračkama, nekako se “same” nakupe, pa ne znamo šta ćemo s njima. Da ne govorim o tome da je, bar kod nas, potvrđeno pravilo: više igračaka – manje mašte i da se Dule najlepše izigra sa najjednostavnijim predmetima koje po potrebi može da menja i daje im različite uloge.
