Tu, negde između svakodnevice i neverovatnih avantura leži čitav jedan svet mogućnosti. Tu, baš u tom malom, a nekad tako nepreglednom procepu između mame koja jesam i mame koja želim da budem, skrio se čitav univerzum svega što možemo da postanemo, svega gde možemo da lutamo, svega što u tom haosu možemo da pronađemo i sačuvamo.
Liste, obaveze, zahtevi, svakodnevne borbe. Život. Onakav kakav ne primećujem i koji merim rođendanima, praznicima i većim događajima. Sve to s jedne strane, teče neumitno i ne namerava da me pita odgovara li mi brzina, temperatura i pravac. I, s druge strane, želje, snovi, planovi, jedvačekanja. Ono što odlažem za neko drugo vreme, za neko bolje vreme. Za nešto što tek dolazi, a ne znam kad. Kako to da pomirim?
