Za dva dana – cela godinica!
Kada se okrenem – brzo je prošlo. Opet, imam utisak kao da sam pre sto godina muku mučila sa dojenjem i poluotpalim pupkom.
Tako da – i brzo i sporo prolazi.
Znam samo da će mi nedostajati. I da se nikad neće vratiti. Prva godinica. Zlatna godinica.
Inspirisana tekstom jedne mame koji nađoh na netu, ali i veoma burnom nedeljom koja je za nama (prvi ujed ose, prva temperatura), razmislila sam o svom iskustvu.
Da ne bih počela da patetišem jer jako emotivno ovo doživljavam, brzo ću preći na sumiranje ove naše prve – velike godinice.
Kada me budu pitali na poslu da li sam se odmorila, evo šta ću im nabrojati. Evo šta sam sve doživela – i preživela – u tačkama i tačkicama.
