Bebe vole da otvaraju i zatvaraju stvari – počev od fioka, preko pregradica, kutija…
Bebe vole poznata lica.
Zbog toga je ova igračka idealna za njih!
Nisam fotografisala proces pravljenja jer pretpostavljam da postoji više načina da se napravi ovako nešto.
Suština je u prozorčićima, otvaranju, i – naravno – poznatim i dragim licima.
U našoj kućici “žive” beba, mama, tata i maca.
Čitamo od prvog dana. U početku to je bio moj način da nađem inspiraciju za neprestane priče (o važnosti čestog i intenzivnog pričanja bebi i sa bebom sam pisala ovde), a sada nam je to već svakodnevna draga zabava. Počeli smo sa vrlo jednostavnim sličicama, pipkali ih i opisivali. Postoji solidan izbor knjižica sa različitim materijalima i od raznih materijala, koje beba rado dodiruje, pa joj dugo drže pažnju.
Tako je D zove. Kratko i jasno – MA!
Postoji još jedno “ma” – kako zove mamu – i izgovara ga normalnim glasom.
A ona je MA – piskavim glasićem punim oduševljenja.
MA! MA! MA! Uzvikuje i trči joj puzećim korakom u susret.
Sećate se, pisala sam o njoj na samom početku ove naše blogoavanture.
A znate je sigurno i kao vrednog pomagača u našim igrarijama. Ona je Ema. Ona je naša – MA!
Trudila sam se, zaista jesam, da bepcu pružim potpuno raznosvrsne igračke, nevezane za određeni pol. Ipak, on se tako uporno opire, i ma koliko se ja koprcala, moram da priznam da ga ništa više ne zabavlja i ne usrećuje od kotrljanja točkova. Kolica, autići, autobusi i automobili na ulici, samo da se okreće i moj malac odmah srećno maše i uzvikuje “brrrrrm”.
I šta sam drugo mogla nego da se dovijam kako da mu tu ljubav razvijem, podržim i usrećim ga?
Kotrljanje, kotrljanje… I napravismo rampu! Nikad jednostavniju! Jedna obična kutija, preko nje rasklopljena knjiga i volia!
