Dobra zajednička aktivnost roditelja i dece treba da je zabavna. Treba da podjednako angažuje roditelje i decu, da je zanimljiva i jednima i drugima. I treba da ima neki smisao, korist, da nas unapređuje na neki način. Lično mislim da nema bolje i korisnije zajedničke aktivnosti od igre, one prave, neusmerene, spontane, opuštene, koja podstiče razvoj inteligencije i veština. Ali budimo iskreni, koliko puta smo u prilici da se opustimo, uživimo intenzitetom kojim to dete čini, da budemo prisutni i angažovani? Ne dovoljno puta. U takvim situacijama rado posežem za radnim sveščicama i vežbankama i mogu vam reći da sam jedva dočekala da stasamo za njih!

Školice – zadaci za zabavu i učenje 

U potrazi za zbirčicama zadataka pronašla sam pravi mali dragulj. Trenutno aktuelna i omiljena nam je Ježićeva školica, zbirčica zadataka za podsticanje dečjeg razvoja i kreativnosti. Zbirke ovog tipa su idealan spoj naše ljubavi prema čitanju, takmičarskog duha i potrebe za dobrom zabavom. Iskreno, jedva sam pronašla knjižicu ovog tipa kojom sam zadovoljna. Primetan je manjak kvalitetnih radnih listića za uzrast od tri do četiri godine, a za mlađe uzraste ih gotovo i nema. Ono malo što postoji za decu od tri do četiri godine mahom je jednolično i neusklađeno sa uzrastom kome je namenjeno. Zbog toga me je posebno obradovala činjenica da je naš Ježić samo deo družine životinjica od kojih svaka ima svoju zbirčicu. Postoji Zekina (1. godina), Kucina (od 1 do 2 godine), Macina (od 2 do 3), Medina (od 4 do 5) i Sovina školica (od 5 do 6 godina). 

Kvalitetno vreme je za dete zabavno vreme

Iskrena da budem, ne spadam u preterano ambiciozne roditelje. Igru smatram najkvalitetnije provedenim vremenom jednog deteta i nikakve druge aktivnosti je ne mogu zameniti. Ne bavimo se čitanjem i pisanjem slova, grafomotorika mu je slaba tačka, ne zanima ga da pravi, secka, lepi, mesi plastelin, ni nalepnice ga ne interesuju… I šta nam ostaje da radimo? Da se mnogo igramo, da mnogo čitamo i da – pogađate – rešavamo zadatke! Na pitanja, zagonetalice i radoznalost sam ga “navukla” još od ranije, istražujući i na svoju ruku smišljajući aktivnosti i ideje za razvoj inteligencije i drugih veština. Ježićeva školica mi je ne samo pomogla konkretnim primerima i zadacima već me je obučila i za dalji rad i kreativno razmišljanje.

U rešavanju zadataka oboje učestvujemo. Razmišljanje i traženje odgovora razvija moždane vijuge, interaktivno je, zanimljivo, dinamično. Rešavanje Školice pruža detetu mogućnost da nešto novo nauči bez opterećenja i dosade. I sve vreme imam osećaj da sa njim radim nešto korisno, nešto što ga na neki način unapređuje i pomera napred.

Učenje za roditelje i decu

Prednost ovih knjižica u odnosu na one koje smo do sada sretali je u tome što iz njih ne uči samo dete. Školice poseduju odličan propratni aparat za roditelje koji nam daje ideje i sugestije šta i kako raditi sa detetom, na koji način posmatrati i tumačiti slike, postavljati pitanja, analizirati. Ovo je prosto pravi mali  dragoceni priručnik za roditelje o tome kako čitati detetu knjigu i sliku, što mnogima dolazi prirodno, a ipak, mnogi se u tome i ne snalaze baš najbolje. Roditelji iz ovih radnih listova uče i kako da kod dece razvijaju kritičko mišljenje, kao da dete ohrabre u procesu učenja i motivišu ga na istraživanje, podstaknu razvoj inteligencije. Ova pitanja pomažu pri samom rešavanju zadataka iz Školice, ali su vrlo primenljiva i na sve druge oblasti rada sa decom,na  knjige, svet oko nas, problemska pitanja bilo kod tipa i konteksta.

Šta deca nauče iz Ježića?

U Ježićevoj školici, za uzrast od tri do četiri godine, fokus učenja i razvoja je na usvajanju početnog nivoa slova i brojeva. Zatim, na uočavanju prostornih i drugih odnosa, prepoznavanju oblika. Na razvoju verbalnih sposobnosti, grafomotorike, stimulaciji i vežbanju pamćenja, kao i sposobnosti analize. Poseban dodatak u vidu nalepnica i  kartonske slagalice za učenje brojeva simpatičan su poklončić na kraju ove knjižice, ali i svaka druga iz edicije Školice sadrži posebno, uzrastu prilagođeno, iznenađenje sa kojim se možete igrati, zabavljati i kroz igru učiti. 

Kako da procenite sposobnosti svog deteta

Takođe, na samom početku svake knjižice nalazi se spisak očekivanih sposobnosti i veština koje dete treba da savlada u određenom uzrastu, kao i ideje na koji način da se one provere i unaprede. Meni je ovo mnogo pomoglo da sagledam “gde smo” i na čemu treba da poradimo malo strpljivije. Posebno nam se dopao deo o razvoju govora, kao i zadaci koji ga prate – da se ispriča pričica na osnovu slika, da se prepriča određena priča, da se zapamte stihovi – a sve to vizuelno jako lepo propraćeno, simpatično i jasno. Tu smo se, naravno, najviše zadržali, više puta vraćali i najviše zabavili. Otkrili smo da smo u brojanju napredniji, a da nam grafomotorika baš i nije jača strana. Međutim, čak se i Dule angažovao u rešavanju zadataka koji zahtevaju crtanje i pisanje, iako, moram priznati, nisam polagala velike nade u tu oblast. Lavirinti, docrtavanja, lepljenje nalepnica uz učenje brojeva i slova… U našem slučaju su se pokazali kao pun pogodak te smo se mrdnuli malo sa “mrtve tačke”. To sam i želela da postignem – ne samo da Dule počne da crta, već da sam poželi da nešto nacrta i da u tome uživa. 

Posebno bih pohvalila ideju da svaka knjižica ima svog junaka. Naš je Ježić, a tu su i njegovi drugari i čitava porodica, što zbirčice čini lakim za prepoznavanje, razlikovanje, ali i za dečje lakše povezivanje sa pričom, junacima i zadacima. Sadržaj je pažljivo osmišljavan tako da oslikava dečju stvarnost, okruženje i detinjstvo. Sadržaj je blizak deci i prema njihovim interesovanjima kreiran. Tako se čitanje njihovih avantura uopšte ne doživljava kao zadatak koji treba rešiti. Naprotiv, za nas je to magični svet koji otkrivamo, upoznajemo, a radost i ponos zbog savladanih veština samo su plus. Jer tako se najbolje uči, zar ne?

 

***

Ovaj post je nastao u saradnji sa Kreativnim centrom.