Prve reči – kako ohrabriti bebu da progovori

Razvoj govora je nešto čemu treba posvetiti posebnu pažnju. Mnogo pažnje. Komunikacija sa bebom je nešto dragoceno i ona započinje od prvog dana kada se mama, tata i beba upoznaju. Ta prva komunikacija u početku podrazumeva dodire, maženje, nežnost, lepe i tihe reči, pažnju, bliskost. Sve ono lepo što roditelj može da pruži svom detetu. Prva veza roditelja sa bebom je jako važna za njen razvoj. Ispostavlja se, i svaka dalja, naredna komunikacija je vrlo, vrlo važna za bebin rast i napredak, takođe.

S vremenom se razgovori između bebe i roditelja menjaju. Uvežbavaju. Roditelji uče da prepoznaju različite signale, različite vrste plača i postaju sve bolji u odgovorima na bebine potrebe. Time raste njihovo, roditeljsko, samopouzdanje i učvršćuje se predivna veza između roditelja i deteta. U isto vreme, i beba počinje da uči, da razume komunikaciju – prepoznaje glas mame i tate i reaguje na njega. Prilikom ponavljanja svakodnevnih rituala, ponavljaju se i reči koje roditelji izgovaraju, a beba ih usvaja i pamti. Pesmice koje pevamo, mile reči kojima joj tepamo – sve to pomaže da beba polako ali sigurno usvoji principe po kojima komunikacija funkcioniše.

Kako da beba progovori
Izvor: Pinterest


Zbog toga je važno od najranijeg perioda davati bebi prostor da vam na pitanja odgovori – iako možda još ne zna da govori, treba joj dati vreme, sačekati da informaciju primi i shvati da se od nje očekuje odgovor. Na njene pokušaje gukanja i puštanja  glasova treba reagovati ohrabrujuće – ponavljati za njom, radovati se, od tih glasova praviti reči ili pesmice. Tako će ona naučiti da je slušana, poštovana i voljena. Da se njene reči očekuju i slušaju. Da je komunikacija važna. Beba treba da želi da komunicira, a u tome je uloga roditelja jako važna.

D ulazi u novu fazu komunikacije. Počinje da uvežbava prve reči. One su uglavnom onomatopejske – brm brm, coktanje kad je gladan, am am, i naravno – mama. Koliko je važno stalno razgovarati s detetom mislim da sam već pominjala, ali ću ponoviti – svaka reč koju dete čuje samo ga obogaćuje. Zato im pričajte, čak i kad mislite da ne čuju, čak i kad mislite da ne razumeju. Dokazano je da su deca s kojom se razgovaralo inteligentnija, da bolje pamte i brže uče. Iako mislimo da nas ne razumeju, iako ne umeju da nam rečima kažu mnogo toga, ona već u ranom uzrastu komuniciraju s nama. Posmatrajte svoje dete, slušajte šta vam govori. Ja se svakog dana iznenadim i otkrijem šta sve novo D zna. A ne bih ni znala da ga nisam pitala.

Kako da beba progovori
Izvor: Pinterest

Takođe, pri komunikaciji s bebom važno je biti iskren. Iskrene, spontane, logične rečenice deca mnogo brže razumeju i upamte od onih isfoliranih i usiljenih, koje iz nekog razloga svi smatraju da deca moraju da znaju (pa-pa, gde zeka pije vodu, i slične zanimacije za rodbinu). Važno je da vam dete veruje. A ono vam veruje onda kada govorite istinu, jer oseća da je tako.

Na primer. Ako sednem pored njega i mehanički ponavljam, držeći kucu u ruci – “Ovo je kuca, av, av” – male su šanse da će mu to biti zanimljivo, a još manje da će to zapamtiti. Ali ako tu istu kucu njemu dodam, pa mu kažem – “Uzeo si kucu? Bravo! Kako je lepa ta siva kuca! Dodaj mami kucu, da je i ja pomazim. Bravo! Hajde, baci mi kucu!” – onda već komuniciramo. Onda sam iskrena, neusiljena, spontana, i on to oseća. Nisam ni imala pojma da on odavno zna šta su kolica, šta su vrata, šta je lampa – niko ga tome nije učio. Ali sam mu govorila:

“Hajde da sedneš u kolica, idemo napolje.”

“Zatvori vrata, pažljivo. Pazi da te ne udare vrata.”

“Sad će mama da upali lampu, pao je mrak.”

I dete zapamtilo.

Kako da beba progovori
Izvor: Pinterest

Sada ga osluškujem i pratim kada mi nešto pokazuje prstom. To znači da želi da ga upoznam sa tim predmetom. Strpljivo mu objašnjavam šta se sve nalazi oko njega. To je toliko zabavno, zaista uživamo.

Neretko mu i sama predstavljam stvari za koje me nije pitao. Opisujem mu ih, objašnjavam čemu služe, trudeći se da ime tog pojma provučem u svakoj rečenici.

Svakodnevno čitamo knjige (koje obožava). Pokazujemo sličice, razgovaramo o njima. Pevamo pesmice. Učenje jezika je lakše uz rimu, ritam i melodiju.

Razgovaramo normalno s njim. Bez tepanja, uprošćavanja reči. Dobro, priznajem, često koristim deminutive i ponekad sam sama sebi smešna kako umedenim glasić. Ali generalno, dajemo mu primer dobrog govora, razgovetnog, jasnog i glasnog. Iz istog razloga mislim da je dobro da bebe prisustvuju konverzaciji odraslih, da samo slušaju. Ukoliko žele, treba ih, naravno, uključiti u razgovor. Ali i samo slušanje može im mnogo pomoći da shvate i uhvate ritam jezika, mimiku lica i sve druge principe koji čine komunikaciju.

Kako da beba progovori
Izvor: Pinterest

Ohrabrujemo svaki pokušaj govora. Ponavljamo njegove “reči”, dodajemo svoje. Slušamo šta pokušava da nam kaže i to je važnije od toga kako nam govori. Dok beba uči naš jezik, učimo i mi njen. Time je ohrabrujemo i podstičemo na komunikaciju jer se ona raduje saznanju: “Hej, pa oni mene razumeju!”

Govorimo o svemu što radimo – razmišljamo naglas. Koristimo kratke i gramatički ispravne rečenice. Kada mu pokazujemo novi predmet ili učimo novu reč, često pevamo kratke pesmice o koje sadrže tu reč. Tako lakše usvaja i pamti.

Što roditelji više pričaju svom detetu/sa svojim detetom, to će sama konverzacija biti bogatija i raznovrsnija, samim tim i dete uči više reči. Međutim, podjednako važan kao govor je i momenat slušanja. Treba biti ljubazan, nežan, strpljiv, ne požurivati ih. Ne ispravljati kada pogreše, već samo ponoviti reč pravilno, sa naglaskom na to da smo je razumeli. Negativne rečenice treba smanjiti na minimum, one ohrabrujuće i pune podrške koristiti što više.

Kako da beba progovori

Govoriti detetu što više nikako ne znači trtljati non-stop bez prekida i odmora. Ne mogu da zamislim ništa iritantnije od toga. Daleko da deluje ohrabrujuće i podsticajno, zar ne? Govoriti detetu što više znači podsticati ga, upućivati, učiti. To treba da je spontano i obostrano uživanje, ne mehaničko brbljanje napamet. I naravno da se podrazumeva da u toku dana beba treba malo da bude u tišini, da sredi svoje misli i popakuje nova saznanja u fiokice svog savršeno upijajućeg mozga. Najbolji način da procenite da li je beba raspoložena za komunikaciju i uopšte za slušanje je da pratite njenu reakciju na vaš glas. Ukoliko joj privučete pažnju, ukoliko vas gleda – zainteresovana je da čuje šta imate da joj kažete.

Usporite. Govorite sporo, naučite da slušate, da osluškujete. Posvetite pažnju, strpite se, sačekajte. Bebama treba vremena, mnogo vremena. Ponavljajte to stalno sebi i pružite im što više strpljenja. Videćete kako će se brzo isplatiti.

Kako da beba progovori
Izvor: Pinterest

Važno je da detetu uvek odgovorite. Time ga ohrabrujete da govori. Za dete malog uzrasta ne sme da postoji: sačekaj. Uvek, uvek ga treba saslušati. I ne, ne mislim da je razgovor s komšinicom važniji od onoga što dete pokušava da nam kaže samo zato što tada “odrasli razgovaraju”. Ukoliko ućutkujete svoje dete kada tek počinje da govori, kasnije ćete ga moliti da sa vama razgovara.

Svaka konverzacija koju imate sa svojom bebom je potencijalno obogaćenje njegovog znanja, vetar u leđa za njegov intelektualni razvoj. Razgovor sa svojim detetom je najbolji i najlepši dar koji mu možete dati. Od trenutka rođenja počinje ovo divno putovanje učenje jezika. I nikada se ne završava. Uživajte u tom putovanju.

17 komentara na “Prve reči – kako ohrabriti bebu da progovori

  1. Aaaaah, pričanje o svemu što radimo…ispočetka je delovalo kao najveća gnjavaža, jer sam imala utisak da dok sedi na radnom stolu i gleda me kako spremam ručak misli u sebi “…šta mi sad ova ludača priča šta je varjača i čemu služi…”. Nekako se ta moja ispočetka usiljena navika pretvorila u prirodnu potrebu da joj o svemu pričam, I što je najlepše ona sluša. I kad god sedi na radnom stolu dok seckamo povrće i ja uzmem neko novo a ne kažem joj šta je ona pita “A šta to?” i uputi mi pogled pun strpljenja koji čeka objašnjenje.
    I ja sam protiv izvrtanja reči i pričanja na “bebećem” jeziku. Mislim da deca imaju bolji izgovor reči kada im se priča totalno normalno. A za ovo sa komšinicama te totalno podržavam, detetu uvek treba dati prvenstvo. Zanimljivo je samo kako se komšinice više nego deca naljute kad vide da ignorišete njihovu priču i pričate sa nekim drugim 🙂

    • Divno!
      A za prekidanje razgovora…
      Nije samo reč o tome da li će se dete naljutiti. Najverovatnije i neće.
      Već se radi o tome da budemo tu i saslušamo njihove “nebitne dečje” teme, misli i ideje. Jer su za njih velike i važne. A ništa nam nije važnije od našeg deteta.
      Kasnije, kada se to dete otvori, izgradi i osamostali, možemo govoriti o vaspitanju koje podrazumeva i neupadanje drugima u reč, slušanje sagovornika. Vaspitavati tome dvogodišnjaka je suludo.

  2. Od kad sam mama posmatram druge mame oko sebe .Ne svidja mi se ono sto vidim.Da se razumemo nisam idealna,kao i sto nije niko.
    Sa svojom decom nikada nisam komunicirala “Ocec jedan cmokic”(Hoces jedan smokic)!
    Drago mi je sto me gledaju u parku kao majku sumnjivog mentalnog zdravlja jer dozvoljavam :valjanje po pesku(zaboga prlja se dete),jer do beskonacnosti budemo mokri i blatnjavi od skakanja po barama,jer stvari nazivam pravim imenom(npr.kako je nastala nova beba u mom stomaku i kuda ce ona izaci),jer je mom trogodisnjem sinu nepoznanica tablet,igrice i ne zna da ukljuci racunar,jer za uzinu u park mesto smokija nosimo ciniju naseckanog voca,jer je najlepsi provod trcanje sa tatom dok tata ne iznemogne 🙂 i ostale “gluposti”koje decaci vole,jer je crtani sveden na pola sata dnevno…
    Po nekad mi je preko glave da odgovorim na 10000-to zasto u jednom satu!
    Po nekad mi je svaka bajka predugacka!
    Po nekad me mrzi da iseckam voce!
    ..Ili bi jednostavno preskocila park i pustila maraton crtaca!
    Po nekad mi dodje da jednostavno odustanem i pustim civilizaciju u svoj dom 🙂 !
    ALI ,ne odustajem, i neka sam “majka sumnjivog mentalnog zdravlja” ciji trogodisnjak zna svasta ali ne zna da koristi mobilni i da igra igrice! Mislim da svoj “posao” dobro radim !
    Izvinjavam se svima na opsirnosti,skretanju sa teme…
    Imala sam potrebu da dam svoj glas ZA za nesto sto bi se trebalo podrazumevati,a na zalost ne podrazumeva se!
    Deca nisu htela nas,nego mi njih i zato -bavimo se njima,slusajmo ih(imaju mnogo toga da kazu),imamo i mi od njih sta da naucimo!
    I na kraju-to je ,zaista,jako tezak posao,ali daje divne rezultate!

    • Divno si rekla! Ni ja svojoj necu pustati maraton crtaca, a nema sance ni da sedi za bilo kakvim racunarom… Bice totalno demode s obzirom kako se danas ponasaju sa decom. Valjda mi nece zameriti kada odraste.

      • 🙂 Cesto se nasalim na racun toga sto klinac nije upoznat sa modernom tehnikom pa kazem” Ako mu to bude trauma iz detinjsta platicu psihijatra,pa i oni treba od neceg da zive”
        Naravno da cemo se i sa tim upoznati,ali kad dodje vreme i za pametne stvari.
        Drago mi je da imam istomisljenike!

    • Jako lepo, Mama!
      Podržavam!
      I ne obazirite se na negativne komentare.
      Često uhvatim sebe da meni bude neprijatno i da osećam da treba da se pravdam zbog načina na koje odgajam svoje dete. Ali brzo me to prođe. 🙂

  3. Divan tekst! Moja ima svega 2 meseca a vec brbljam sa njom kao da zna da govori, mozda sam luda al’ mislim da me sve razume. A bebeci jezik jedva da koristim, prosto mi nije u prirodi da govorim tako.

    • Hvala na lepim rečima.
      Naravno da razume, raume intonaciju, boju glasa, neke reči… Samo vi ćaskajte, to je nešto najbolje za razvoj govora.

  4. Kupila sam bebi knjigici ko tuu zivi?i besomucno joj ponavljala dok sam vrtela strane ko je toooo?to je (ta i takva zivotinja)..sa 11 meseci je pocela da upire prstom u sve i pita ko je?to ima svoju gradaciju u iscekivanju dovoljno dobrog odgovora na isto pitanje ko je? ko? Kooooo jeeeeeee? Koooooooooo? :)))) iako je ponekad nemoguce , stvarno se trudim da objasnim sve i slazem se da je neizmerno strpljenje i paznja neophodno, ali da je nagrada od malih pametnjakovica neprocenjiva. Ne bih menjala onaj zadovoljni balavi cmokic ni za sta na svetu!pozdrav i divno preneseno iskustvo, bravo mama i hvala.Vazno je da nas ima

  5. Pricamo, pjevamo i citamo od samog starta. Djecaci su sa godinu i dva mjeseca poceli da koriste bogat rijecnik i nastavili sve do danas. Ne znam da li je sve to imalo uticaja ili bi takvi bili i da nismo toliko pricali, mada ipak mislim da ne bi. Vidi se ta razlika kada se sa djecom radi ili ne.
    Sto se tice ovog prekidanja razgovora sa komsinicom ili bilo kim drugim u razgovoru, mene to strasno ljuti, ne zbog toga sto “smo mi odrasli i imamo neke bitne price” (bitnije od njihove), vec zbog toga sto smatram nekulturnim prekidanje nekoga dok prica. Pokusavala sam sve metode do sada, ali nista nije palilo, tako da sam I dalje ja iznervirana strana. Ali znas sta? Bas cu da probam i ovu obrnutu – pa da vidimo kako to ide i sta ce manje zivaca da me kosta. 🙂
    U svakom slucaju, nastavi da pises ovako dobre tekstove jer me uvijek natjeras na neko novo razmisljanje i promjene na bolje, cesto dok citam tvoje tekstove, osjecam kao da si mi misli citala.

  6. Lep tekst, mada se rod ponekad promaši, a i mnogo bih voleo da znam zašto je tekst zaštićen od kopiranja?

    • Hvala na komentaru, Luka. Tekstovi su zaštićeni od kopiranja usled zaštite mojih autorskih prava, koja su često kršena. Ukoliko Vam je neki od tekstova ili njihov deo potreban, možete mi se javiti na mejl.

Ostavite komentar