Prohodavanje

Imala sam potrebu da o našem prohodavanju pišem jer je bilo (i još uvek je) malo nekonvencionalno, nekima i neobično. Znam mnogo roditelja koji biraju ovaj put, a za one koji se dvoume, možda ovo posluži kao ohrabrenje.

Još ne mogu reći da je moj D prohodao. Najpreciznije bi bilo reći da on i dalje prohodava. Njegova deviza je – opreza nikad dosta, pa se retko upušta u avanturu samostalnog koračanja ukoliko nije sto posto siguran da je oslonac blizu – “za svaki slučaj”.

Da ga samo vidite kako oprezno i vešto sedne kada oseti da će pasti!

Mnogi se s nama ne bi (i nisu) složili kada je o njegovom prohodavanju reč. Znam da se uglavnom smatra da iz nekog razloga dete treba “što pre” da prohoda. Mi smo se trudili da ispratimo njegov razvoj i tempo, te da on prohoda prirodno, kada bude dovoljno vešt i siguran da je spreman.

Prohodavanje

Bilo nam je važno da hoda i prohoda bos. Nismo podlegli pritisku da kupimo prve cipelice dok nismo bili sigurni da je to-to. Da hoda i će mu napolju zapravo trebati nešto što štiti stopala. Prve cipelice je dobio (tek) sa 14 meseci. Da je bilo toplo, čekali bismo verovatno i duže jer smatram da ne postoji bolji način za prohodavanje od onog bez obuće.

Dragocene su nam bile čarapice sa ojačanim dnom, koje možete naći na skoro svakoj pijaci ili u prodavnicama stvari za bebu. One su mu mnogo pomogle da se oslobodi jer se ne klizaju.

Prohodavanje

Pratili smo njegov tempo. D nikada nije voleo da se voda za ručice. Kada bi neko od naših gostiju pokušao da ga prošeta, negodovao je. Ništa na silu. Pustili smo da odluči sam kada je spreman da se opusti, kada želi da svet sagleda iz nove perspektive i taj dan je došao. Ima dece koja već sa deset meseci naprave prve korake, koja prosto mole da ih šetate i vodite. D nije takav, i mi smo to podržali.

Isto je bilo i sa sedenjem i puzanjem. D je seo samostalno sa sedam meseci, a propuzao sa punih osam. Nikakva pomagala nismo koristili, nikakav dubak, stolice, jastuke, ništa. Sve je uradio potpuno sam i u svoje vreme. Svakom novom momentu prethodile su nedelje upornog i opreznog vežbanja. Zato je uvek bio stabilan, siguran, i ono što je jako važno, pun poverenja u nas –  jer smo i mi verovali u njega.

Prohodavanje

Obezbedili smo mu sigurno okruženje. Trudili smo se da kroz igru podstaknemo njegovu krupnu motoriku, tako da on sam poželi da ustane, prošeta. A s druge strane, stan smo potpuno obezbedili i pretvorili u niz stanica doje je lako mogao preći, kada to poželi.

On je sada stabilan i siguran. Kada pokaže želju da ga vodimo, da mu pomognemo da hoda, uvek ga držimo ispod pazuha, nikako s rukama gore. Tako je naučio da pri padu ručice postavlja ispred tela.

D je radoznalo, veselo, beskrajno strpljivo i mirno dete. Šta je nama drugo preostalo nego da u njemu uživamo i te divne osobine ohrabrujemo, nigde ga ne požurujući i pružajući mu beskrajnu podršku i ljubav?

Do čitanja,

 

D mama

 

7 komentara na “Prohodavanje

  1. Divno je sto ste mu dozvolili da sam prohoda bez pomaganja u smislu dubka i slicnih naprava,,, Ja vodim bitku ovde i svakome moram da objasnjavam zasto necu dubak.. ljudi su ne dokazani i bas kao sto kazete zele da dete sto pre prohoda.

    • Naša okolina je odustala od objašnjavanja. 🙂 Evo, sa 17 meseci je konačno prohodao i tolio je stabilan kao da hoda već mesecima. Samo polako, prirodno i njihovim tempom, i sve bude super.

  2. Ово је најбољи приступ развоју детета. Бар ја тако мислим јер… и ја сам у истом фозону. Нипта на силу, не жури, прати дете, нисмо на такмичењу 🙂 Мали Д је супер момак и све ће он сам провалити 🙂

  3. Gotovo na svaku temu imam potrebu da ti kažem koliko mi znači što sve ovo pišeš! Mislim da je naš Nica odavno prohodao, ali da mi nismo 🙂 toliko me je strah da padne i teško kad se udari, da ga stalno držim za kapuljačicu i idem za njim 🙂 Prvo je ustao, pa tek onda počeo da puzi. Kako kažeš, pratimo ga i to u stopu- pa ćemo tako dok mu ne dosadimo ili se ne izmorimo pa opustimo 🙂

  4. Gotovo na svaku temu imam potrebu da ti kažem koliko mi znači što sve ovo pišeš! Mislim da je naš Nica odavno prohodao, ali da mi nismo 🙂 toliko me je strah da padne i teško kad se udari, da ga stalno držim za kapuljačicu i idem za njim 🙂 Prvo je ustao, pa tek onda počeo da puzi. Kako kažeš, pratimo ga i to u stopu- pa tako planiramo dok mu ne dosadimo ili se ne izmorimo pa opustimo 🙂

    • Mnogo ti hvala, mnogo!
      Posebno mi znače lepe reči od tebe jer sam veliki ljubitelj tvog pisanija. 🙂
      Ah, to ‘odanje za malcem nema veze sa stabilnošću, D je vrlo stabilan, pa smo mi njegova senka. 😀
      Roditeljske ludosti!

Ostavite komentar