Povratak školi, povratak detetu, Povratak prirodi

Bila jednom jedna škola. Škola bez zvona, bez domaćih zadataka, bez zidova. Škola u kojoj se jede voće umesto čipsa, šargarepa umesto kifle. Škola u kojoj su deca poštovana, pitana, slobodna. Ali ne previše slobodna. 🙂

Osnovna škola Povratak prirodi

Prvo sam čula za vrtić Povratak prirodi, na osnovu preporuke. Zaljubila se u njihove aktivnosti, fotografije i oduševila se blogom. Onda je vrtić rastao sa decom i, logično, porastao u školu. Kakva škola može da poraste kada raste zajedno sa decom? Njene učionice su prostrane, svetle, šarene, uređene po željama i interesovanjima dece. Pune su biljaka, crteža, radova, različitih materijala. To je škola u kojoj postoji kutak za opuštanje, poput kućice na drvetu, gde dete može da se osami, odmori, razmišlja. U takvoj školi učenici sami kreče svoje dvorište, sami sade biljke u učionicama, drveće pred školom. Na kraju radnog dana učiteljica veselo podseća: “Da li ste zalili svoje biljke?”. Tamo i tako se uči odgovornosti, pažnji, posvećenosti, trudu. Takva škola nema zvono. Kraj časa nije zadat i definsan, on se polako najavljuje muzikom i približava u skladu s učeničkim željama i potrebama. Takva škola je škola bez stresa. I bez rečenice “za koliko zvoni”, jer je to najmanje važno.

Osnovna škola Povratak prirodi

Škola koja raste zajedno sa decom nema domaće zadatke. Učenici vredno rade na časovima i u produženom boravku uz pomoć svojih učitelja. Ovakva škola pridaje značaj dečjoj igri, i zna koliko je ona važna. Zato se sve obaveze završavaju u školi.

Ipak, škola se ne završava s krajem časa. Ona nema granice i nema zidove. Ali ima Naučno-istraživački centar, gde deca provode vreme u prirodi, uživaju, ali i vredno rade. Sami uzgajaju svoje biljke, upoznaju prirodu, njene ćudi, i kroz iskustva saznaju sve ono što iz knjiga nikad ne bi mogli – kako biljka raste, šta joj je potrebno, šta znači radovati se prvim izdancima i kako miriše trava.

Osnovna škola Povratak prirodi

 

Škola koja raste zajedno s detetom zna da je za dobar i pravilan rast najvažnija hrana. Zato je ovoj temi posvećeno dosta pažnje, pa se i tu poštuju potrebe svakog deteta, uz načelnu težnju da se zdravo i šareno raste. A saznanje da možeš da pogrickaš i šargarepu kojoj si baš ti pomogao da poraste je neprocenjivo.

U ovoj školi vreme se usporava jer nema stresa. Sve može da se proba, dokaže, dodirne, pipne – jer deca najbolje uče kroz lično iskustvo. Tako su rimske brojeve, na primer, učili oblačeći velikog rimskog vojnika deo po deo – tako što je svaki odevni predmet bio obeležen – rimskim brojem. Nije im jasno šta je duže, a šta kraće? Idemo napolje, seci, slaži, gledaj, uočavaj, upoređuj, nauči. I zapamti, jer to je pravo, funkcionalno znanje.

Osnovna škola Povratak prirodi

 

O ovakvoj školi sam maštala, o njoj pričala. I sa zadovoljstvom i ponosom mogu da vam kažem da sam je lično posetila, po pozivu svog druga, kolege i velikog večnog dečaka Marka Đorđevića, koji nam je bio vodič i domaćin. Zove se Osnovna škola Povratak prirodi i nalazi se u Dobanovačkoj ulici u Zemunu. Da bi bila idealna i svima dostupna, organizovala je i prevoz do škole onima koji joj nisu blizu.

Ovo je škola u kojoj se izuzetnost neguje. U kojoj se dete poštuje. Ona podstiče znatiželju i stvaralaštvo, prve istraživačke korake. Ovo je škola u kojoj sam se osećala i sama kao dete i zbog koje sam poželela da sam mala. Ovde sam naučila i potvrdila – poštovano dete je dete puno poštovanja. Tako se i D prilično odomaćio i divno osećao među svojim malim domaćinima.

Kakvu ste vi školu poželeli i za svoju decu izmaštali? Pazite, možda se ostvari. 🙂

 

 

 

 

 

 

3 komentara na “Povratak školi, povratak detetu, Povratak prirodi

  1. Sanjam o ovakvoj školi, ne samo za svoju djecu već za svu djecu. I za sebe. Ja sam prosvetar i prosto mi je mučno da gledam da se djeca dosađuju na času, Koliko izgubljenog vremena. Koliko forsiranja, sresa i za njih i za nastavnike ima u školi koja je ovakva kakva je sada. Stvari moraju da se mijenjaju.

Ostavite komentar