Pip and Posy – The Big Ballon

Slikovnica The Big Baloon je deo serije o junacima Pip i Posy, čiji je illustrator Aksel Šefler, isti onaj koji je nacrtao Grozona. Zbog njegovih ilustracija i odlučila sam se da detaljnije istražim ovu seriju. Priče su me osvojile i podstakle da ih uključim u kućnu biblioteku. Evo i zašto.

pip and posy

Kako sam Aksel Šefler kaže, to su priče o dramama svakodnevnog života mališana. Reč je o malim nezgodama koje likovi preživljavaju, ali sa srećnim krajem. Nama mogu izgledati beznačajne, a deca ih duboko i emotivno proživljavaju. Ove slikovnice mogu pomoći da neke situacije vidimo očima deteta i mogu biti povod za razgovor. S obzirom na to da se deca u svom ponašanju često povode reakcijama omiljenih likova iz knjiga ili crtaća, ove knjige su savršene za razvijanje empatije i učenju veštinama drugarskih odnosa. Priče imaju određen obrazac: Pip i Posy se igraju, desi se neka nezgoda, ali oni uspevaju da je prevaziđu, pomažući jedno drugom. Život teče dalje, ponovo veselo i u igri. Ovo je priča o crvenom balonu.

pip and posy
Kako je Posy oraspoložila Pipa

Pip je dobio balon. Veliki, okrugao i crven! Pip je bio veoma ponosan. Otišao je da ga pokaže Posy. I njoj se balon veoma dopao pa su odlučili da ga prošetaju. Prolaznici na ulicama su se okretali za balonom i osmehivali se. Činio ih je srećnim. Ali onda je Pip slučajno pustio uzicu balona! I balon je odleteo u vazduh… Pip i Posy su trčali za njim ali on je leteo sve više i više. I odjednom – BENG! Pukao je! Pip je bio veoma tužan što mu je pukao balon. Plakao je, plakao i plakao. Onda se Posy dosetila! Zašto ne bi pravili balončiće od sapunice! I SVI balončići od sapunice su leteli u vazduh. I SVI su pucali. Ali Pip i Posy nisu marili, jer balončići od sapunice to i treba da rade! Ura!

To je to. Kratka priča. Ali neodoljiva. U jednoj knjizi veeeliki crveni balon i balončići od sapunice! Deca se vrlo lako identifikuju sa Pip i Posy i njihovim doživljajima. Posebno me je osvojio kraj priče i način na koji Posy svojom idejom tužnu situaciju preokrene u srećnu i veselu.

Pip i Posy
Pip u različitim raspoloženjima

Likovi u priči su personifikovane životinje – Pip je zeka, a Posy miš. Pojavljuju se još i veverica, maca, meda, jazavac, leptiri, ptice… Likovi su dopadljivi i sve situacije su propraćene izražajnim licima koja pokazuju zadovoljstvo, uzbuđenje, iznenađenje, tugu, radost. Sviđa mi se kako Pipove uši prate njegova raspoloženja. Na početku, kada uživa u igranju svojim balonom, uši su mu podignute, ali opuštene; kada mu balon odleti, uši su nakostrešene, a kada plače – spuštene su niz glavu.

Ilustracije su krupne i uglavnom dvostrane. Paleta boja je šeflerovska, nijasne su tople i privlačne. Opet mi knjiga liči na bombone. 🙂 Omiljena su mi plava vrata na žutoj Posynoj kući sa ljubičastim zavesama.

pip and posy
Razigrana paleta boja

Ceo dizajn i kvalitet kartonske slikovnice mi se veoma dopada. Stranice su dosta čvrste i verujem izdržljive, a ivice su zaobljene. Poseban detalj su žuto-bele pruge sa strane korica, koje knjizi daju dozu razigranosti. Sjajni, glatki detalji na naslovnoj strani dodaju suptilan “dodirni i oseti” efekat. Nekad se uhvatim kako ih dugo ispitujem prstima i pomeram knjigu kako bih uhvatila presijavanje slova i balona. Ove detalje Ankuška još nije otkrila.

Tekst na engleskom je jednostavan i nema one čari stila Džulije Donaldson. Ovde su ilustracije, tok i ishod priče ono što dominira i osvaja. Ilustracije imaju dodatne detalje koji mogu proširiti razgovore uz knjigu, ali ovo nije jedna od onih knjiga sa mnoštvom detalja i situacija (kakve su, na primer, knjige iz Lagunine serije Moj svet), koje bi poslužile širokom upoznavanju sa pojmovima i proširivanju rečnika deteta.

pip and posy
Trenutak u kome Pip pušta uzicu balona, zagledan u igračke iz izloga

Ovo je slikovnica kod koje je priča na prvom mestu. Mi smo počeli da je čitamo kada je Ankuška napunila 19 meseci i kada je mogla strpljivo da odsluša celu priču. Tada je već uveliko volela da se igra balonima i pravi balončiće od sapunice, pa je bila tužna kada je balon pukao (prvi put napravivši takav izraz lica da sam pomislila kako ovo možda i nije bila dobra ideja), odmah je počela da teši Pipa dok plače, i raduje se na kraju prateći prstom balončiće, praveći se da pucaju. A kada Pip sedi i tuguje nad puknutim balonom, ona ga miluje svojom ručicom i govori Dagi, poće (Dragi, proći će). Ne znam da li je tako i sa drugom decom, ali u slikovnicama je posebno privlače scene u kojima likovi padaju, povređuju se ili plaču. Valjda se sa tim najlakše poistovećuje. Ima li neki psiholog/pedagog neko stručnije objašnjenje?

pip and posy

Slikovnica je prvi put objavljena 2012. godine a Izdavač je Nosy Crow UK

Preporučuju se za godište 0-2, 2-5 godine

Izdavač: Nosy Crow

Godina : 2012.

Ilustrator: Axel Scheffler

www.pipandposybooks.com

Slikovnice su prevedene na hrvatski jezik i objavljene kao Pip i Popi.

Izdavač: Planet Zoe

Godina : 2018.

Ako želite da pogledate kratak video u kome Aksel Šefler crta ove junake i priča o njihovom stvaranju kliknite ovde


Autorka: Olga

olgaImam trideset i kusur godina i skoro dve godine mamećeg staža. Volim tango, sveže pečen hleb i Fredija Merkjurija. Po zanimanju sam arheolog, a profesionalna deformacija čeprkologa me vuče da stalno nešto istražujem. Tako je i sa slikovnicama. Stalno sam u potrazi za nekom novom. Volim ih jer su kao umetnost skockana u priču, koja se može na različite načine dopričavati. Ali ih najviše volim zbog onog osećaja miline tokom čitanja u krilu ili na jastuku! I šarenih uspomena koje čuvaju. Koliko uživam u njihovom čitanju toliko volim i da istražujem kako su nastale: čime je autor bio inspirisan, koliko se mučio oko pronalaska prave reči, kako izgleda studio nekog ilustratora, koju tehniku koristi, kako se igra bojama…  Pisanjem ovih tekstova želim sa vama da podelim neke drage knjige, svoje utiske o njima i iskustva u čitanju sa kćerkom.

 

Ostavite komentar