Neželjena nežnost nije nežnost

Ponekad, iz raznih razloga, deca ne žele da poljube ili zagrle nekog člana porodice ili prijatelja koji je nama veoma drag. Nama je tada najčešće neprijatno jer to uzrokuje vrlo nezgodnu situaciju i deluje nepristojno i nezahvalno. Borimo se između toga da li ćemo razočarati baku i deku i toga da ćemo izneveriti svoje dete i ukazati nepoštovanje njegovom ličnom prostoru i telu. Osećamo da je naša dužnost da “obezbedimo” nasmejano, raspoloženo, umiljato detence, koje srdačno trči u zagrljaj onima kojima to pričinjava radost. Zbog toga roditelji često pokušavaju da dete namole, ubede ili često čak ucene nečim da bi dete pokazalo nežnost. Govoreći detetu da poljubi nekog koga ne želi, govorimo mu da ono što oseća, misli i želi – zapravo nije važno. Da su želje i potrebe odraslih važnije od njegovih ličnih.

I pored naše najbolje namere i neizmerne ljubavi koju osećamo prema detetu, insistiranje na fizičkom kontaktu onda kada dete to ne želi čini ga samo nesigurnim, izaziva neprijatnost i (još veću) odbojnost. Deca ne moraju da ljube ili grle nikoga koga ne žele (niti da primaju poljupce i zagrljaje), uključujući i nas, njihove roditelje.

Možda nekome stvarno deluje smešno i suvišno čuven toliko puta ismevan savet da sa bebama razgovaramo od prvog dana. Ja u njega čvrsto verujem. Verujem u to da bebe kojima roditelji unapred govore šta će se s njima dogoditi (sada ću te uzeti, hajde da promenimo pelenu, jesi li gladan, hajde da jedeš, i slično) mnogo brže uče o svojoj rutini, potrebama, i mnogo lakše stiču svest o svom telu. Da, tačno je da nam beba neće odgovoriti da li želi da je masiramo i da li želi da se presvuče, ali pitanjem joj pokazujemo da nam je važno. I da, te bebe će sutra dati odgovor na to pitanje mnogo pre svojih vršnjaka koji nisu imali ovu vrstu iskustva.

Insistiranje na tome da dete uzvrati naklonost i nežnost poručuje detetu da ono nema pravo na odbijanje i na “ne”. Kako će dete ikada naučiti da se zauzme za sebe i da brani svoje telo i svoj integritet? Ne možemo očekivati da će nekim čudom sámo naučiti kada je ok braniti se, ukoliko ga učimo da se povinuje željama i potrebama drugih, u ovom slučaju odraslih. Ukoliko ga učimo da je važnije šta će reći i misliti drugi od toga šta ono oseća i želi. Ne možemo očekivati da će sutra moći da glasno i jasno poruči drugoj osobi da ne želi fizički kontakt s njom ukoliko kad je malo činimo da se oseća loše zbog svog odbijanja.

U porodici negujemo nežnost, bliskost, govorimo jedni drugima koliko se volimo, grlimo se i ljubimo po sto puta na dan. Ali i pričamo o tome kako nežnost koju nekome pokazujemo protiv njegove volje nije ljubav i nije nežnost. Puštajući decu da sama odluče da li će i koga zagrliti i poljubiti, ohrabrujemo ih da vole i poštuju sebe, svoje telo i svoje odluke. Terajući ih da ljube i grle da bi nekog drugog usrećili, da bi mama i tata bili ponosni, učimo ih da stavljaju tuđe želje i potrebe ispred svojih.

Dete ne ume sámo da se “odbrani” od neželjenih dodira. Naš posao je da ga zaštitimo.

Naučimo deci da kažu – to mi ne prija; hvala, ali ne želim.

Možemo im pokazati drugačije načine za pozdravljanje i pokazivanje naklonosti i nežnosti – mahanje, poljubac “u vazduhu”, bacanje “petaka”, i slično. Tako možemo izbeći mnoge neprijatne situacije, ponudivši detetu opciju – da li želiš da zagrliš tetku ili bi radije da joj pružiš ruku?

Deca žele da nam se dopadnu, žele da ih prihvatimo i volimo i uradiće sve da bude tako. Deca koju učimo da treba da prihvate dodire koji im ne prijaju postaju ljudi koji svoje telo doživljavaju drugačije. Deca koja znaju da imaju prava da odbiju fizički izliv nežnosti imaju manje šanse da stupaju u seksualne odnose bez volje i želje, imaju jasniju svest o svojoj telesnosti, seksualnosti, i uče da ne moraju da rade ništa da bi ih neko drugi voleo/prihvatio/poštovao. Ovo posebno važi za devojčice. One moraju znati da imaju pravo i slobodu da kažu ne uvek kada osete da nešto ne žele.

Dete koje je ohrabrivano da otvoreno pokaže šta mu smeta i šta mu ne prija i koje ima slobodu da odbije fizički kontakt sa osobom sa kojom to ne želi, sutra će vrlo verovatnije da kaže “ne” bilo kom vidu seksualnog zlostavljanja od deteta koje je naučeno da njegovo telo nije njegova stvar. Dete koje je naučeno da ima prava da odbije čak i izliv ljubavi, golicanje ili sedenje u nečijem krilu, znaće da su odluke da li nešto želi ili ne želi zasnovane isključivo na njegovom ličnom osećaju lagodnosti i opuštenosti. Takvo dete neće imati osećaj griže savesti što je nekoga odbilo za poljubac. Zato je važno da, kada vas dete odbije, mirno to prihvatite i ne “dramite”, pokušavajući da kod njega izazovete grižu savesti.

Niko ne treba da se oseća loše zato što je nekom rekao “ne” za nešto što mu ne prija.

Poruka da su oni sami gospodari svog tela jedna je od najvažijih poruka koje mogu nositi kroz život. Učeći decu da poštuju svoje telo i svoje zadovoljstvo i nezadovoljstvo, da je njihovo telo samo njihovo “vlasništvo”, učimo ih da imaju zdraviji odnos prema sebi, prema vezama u životu. Da budu iskreni i otvoreni i prema sebi i prema drugima. Učimo decu da slušaju unutrašnji glas koji im nepogrešivo govori šta je u redu, a šta ne. Da ne moraju da poslušaju tuđu ideju ili zahtev ukoliko im to ne prija. Želim da odgajam svoju ćerku da jasno i glasno ustaje za sebe i kaže – ne – svakoj svrsti nasilja, čak i dodira koji joj ne prija. Želim da svog sina odgajam tako da postane muškarac koji će to “ne” da poštuje.

 

2 komentara na “Neželjena nežnost nije nežnost

  1. Jako lepo ste napisali sve ono o cemu ja jako dugo pricam, u potpunosti delimo misljenje. I ta deca ce nekad biti odrasli ljudi sa svojim misljenjima i stavovima, ali se to ne umanjuje i sada njihovim godinama.

  2. Svaka čast, u potpunosti se slažem. To je nešto što danas niko skoro ne razume, ljudi iz najbolje namere i ljubavi guše decu, naročito stariji. Ako pogledate bilo koje dete ono beži od baba i deda koji ih neprestano jure da ih ljube i grle, i ja nikako ne razumem zašto to rade ukoliko vide da je detetu neprijatno i da ne želi…

Ostavite komentar