Prelazak sa slikovnica na romane nije mala stvar. Ne znam tačno ni kako prepoznati pravi trenutak za taj veliki korak. Kod nas se on javio u vidu prezasićenosti svim poznatim knjigama, mog osećaja da je sve nekako “prerastao”, da nam treba, jednostavno, nešto izazovnije. (Nemojte, međutim, ni na sekund pomisliti da slikovnice ne smatram dovoljno izazovnim i da od njih odustajem.) Imali smo, priznajem, izlete u vidu priča bez slika i romana iz delova poput Pipi Duge Čarape, ali nešto dovoljno izazovno, a odgovarajuće za uzrast naprednog petogodišnjeg čitača nismo nalazili. Sve dok me svojim šašavim nazivom i šarenom koricom nije privukla ona – Neverovatna priča o džinovskoj krušci.
Reč je o knjizi koja na prvi pogled predstavlja tipičnu morsku avanturu – kada bismo je, bez detalja, likova i opisa prepričali, ne bi nas mnogo iznenadila. I upravo u tome se krije njeno bogatstvo, dopadljivost i popularnost kod dece. Ali krenimo redom.
Autor Kruške, Jakob Martin Strid, svoju karijeru je izgradio kao autor stripova. Knjigama za decu se okrenuo kada se zasitio rokova, uputstava i pritiska. Kako sam navodi u jednom intervjuu, knjige za decu crta i smišlja pre svega da bi sebe zabavio. Naime, on se jasno seća šta mu je kao detetu bilo zabavno i smešno i smatra da svako ko je taj svoj unutrašnji dečji osećaj zaboravio jednostavno ne treba ni da piše za decu. Stoga je Priča o džinovskoj krušci knjiga bez kompromisa, knjiga napisana za jednog dečaka koji je odrastao znajući tačno kakvu knjigu želi. Napisao ju je i posvetio sebi on sam, mnogo godina kasnije.
Svako ko je svoj unutrašnji dečji osećaj zaboravio, jednostavno ne treba ni da piše za decu.
Jakob Martin Strid
Možda je baš zbog toga ovaj autor uspeo da na neverovatan način ovu svima “odnekud poznatu” priču “iščaši”, izokrene i učini duhovitom, zanimljivom, neobičnom i originalnom. Glavni junaci – Sebastijan i Mičo – slon i mačak, upuštaju se sa svojim prijateljem, naučnikom profesorom Glukozom, u plovidbu morem u potrazi za Tajanstvenim ostrvom. Umesto broda, plove u džinovskoj krušci, čije seme su dobili kao poruku u boci od misteriozno nestalog gradonačelnika njihovog grada. Na tom putu nailaze na tri velika izazova – strašne gusare, morsko čudovište i prolazak kroz Mrklo more. Sa tog strašnog puta se niko nikada nije vratio.
Stridova ilustratorska crta i iskustvo učinili su da je knjiga vizuleno pravo malo blago. Svaka ilustracija sadržajem dopunjuje tekst i pripoveda male priče paralelno sa glavnom radnjom. Posmatranje slika, njihovo istraživanje i otkrivanje detalja mogu biti vrlo zanimljiva aktivnost sama po sebi. Na primer, pokušajte da ispratite život malenih miševa, junaka koji su prisutni na skoro svim ilustracijama, a apsolutno se nigde ne pominju u tekstu. 🙂
Glavni junaci, mačak Mičo i slon Sebastijan, predstavljeni su kao deca u svetu odraslih, kao različiti u svetu istih – radoznali, hrabri, empatični i jednostavni. Zbog čega je autor izabrao baš ove dve životinje ostaje nepoznanica koja ostavlja prostor za tumačenja, a zanimljivost koju još vredi spomenuti je i da su oni jedine životinje koje govore u knjizi. Dopada mi se kako su, iako vidno drugačiji i evidentno dosta mlađi od ostalih, ova dva junaka predstavljena kao ravnopravni i poštovani članovi njihovog malog grada Suncograda.
U svetu ove knjige borba između dobra i zla postaje borba između dobra i zla koje samo još ne zna da može biti dobro. Negativci nisu zli već su smešni, a osećaj za ispravno i dobro je nešto što se podrazumeva i izaziva čuđenje ako je drugačije.
Deci je potrebno više ovakvih knjiga. Knjiga u kojima je stvarnost dovoljno izokrenuta, šarena, oneobičena, a opet, uzbudljiva, jednostavna, neopterećena i smislena. Knjiga u kojima, uprkos haosu, avanturama, opasnostima, imate osećaj da će sve biti u redu.
Naslov: Neverovatna priča o džinovskoj krušci
Autor: Jakob Martin Strid
Idravač: Kreativni centar
Godina: 2018.
