Oni su naizgled sasvim obična porodica. Njih petoro – mama, tata i troje dece. Oni su vrlo neobična porodica. Ne drži ih mesto. Svakog vikenda “uprte” svako svoj rančić na leđa i osvajaju novi kutak prirode, novu lokaciju, novu inspiraciju. Sa nama na svojoj fejsbuk stranici redovno dele fotografije i priče. Motiv s kojim su osnovali svoj mali online kutak pod nazivom Mini eko zona je predivan – želeli su da informišu i inspirišu i ostale mame, tate, klince i klinceze da zabavu, izvor saznanja i inspiraciju potraže u prirodi.

Hej, troje dece i redovna putovanja, izleti i avanture! Ja ih imam (od skoro) dvoje i jedva se nekad sastavimo i spustimo liftom do parka ispred zgrade. Morala sam da je pitam kao mama mamu – kako vam uspeva?

Draga Nataša, kako je nastala Mini eko zona?

Moj suprug i ja smo veliki zaljubljenici u prirodu. Naš način života, posebno od kada su deo njega postala i naša deca, spontano nas je doveo do Mini eko zone. On je ekolog u duši i  obožava sve sportove koji povezuju čoveka i prirodu: ronjenje, jedrenje, planinarenje. Ja sam prirodnjak po zanimanju  – ing pejzažne arhitekture i msc analitičar zaštite životne sredine.  Tokom studija sam se bavila novinarstvom i na terenu snimala emisije upravo o sportovima koji nisu masovni i kojima svi možemo da se bavimo. Spojila nas je upravo jedna ronilačka ekspedicija.

Kada smo dobili decu, nismo želeli da ih isključujemo iz naših putovanja, već smo naše aktivnosti u prirodi prilagodili njima. Našu veliku arhivu fotografija iz prirode počeli smo da delimo sa prijateljima preko fejsbuka. Ubrzo su oni počeli da nas pitaju da im preporučimo lokacije za izlete i vikend u prirodi. Tada smo shvatili da je većina destinacija koje se pojavljuju na domaćim sajtovima kao predlozi za pešačenje namenjena odraslim i uglavnom iskusnim hajkerima (planinarima). Počela sam da istražujem, da se povezujem sa roditeljima iz čitavog sveta koji promovišu zajedničke aktivnosti sa decom u prirodi. Postoji čak i samit koji jednom godišnje okuplja takve porodice na jednom mestu, i u planu je da im se pridružimo.

U našoj mini eko zoni, moj suprug je uglavnom zadužen za divne fotografije koje vidite na sajtu i instagramu. Pravilo kog se držimo da su sve objavljene fotografije naše. Tekstove pišem ja, koristeći isključivo stručnu literaturu iz naše kućne biblioteke. Deca su naši mali modeli iz prirode, i njihov zadatak je da se zabavljaju i kroz zabavu uče.

Vaša petočlana porodica stalno je u pokretu. U vreme tržnih centara i parkića na par kvadratnih metara vi ste za svoju decu izabrali drugačiji vid zabave. Na koji način ste počeli, kako uspevate da kod dece probudite želju za avanturom i ljubav prema prirodi?

Za odlazak u prirodu potrebna je na prvom mestu volja, a najteži momenat je upravo taj – pokrenuti se. To podrazumeva, da se i vikendom ustaje rano, da svako pakuje svoj ranac, da vas ne mrzi da nekada vozite stotinak kilometara u jednom pravcu, da u povratku imate dosta blatnjavog veša za pranje, i da se tablica množenja i pesmice uče u autu. Iako ih od rođenja vodimo u prirodu, naša deca se nisu razlikovala od ostalih mališana koji odrastaju uz crtaće, tablete i igraonice. U onoj fazi negodovanja, sa dve-tri godine i oni su imali mali otpor prema pešačenju, ali deca se brzo prilagođavaju i uče.

Kada su osetili slobodu, prostranstvo, ponos zbog osvojenog vrha, kada su počeli da shvataju kako je uzbudljivo posmatrati životinje u prirodnom okruženju, počeli su iskreno da uživaju. Sada im je čudno ako vikendom ostajemo kod kuće i kako vole da kažu, jedva čekaju novu avanturu.

Sociološki pritisak je veliki i prisutan sa svih strana, i deca i u školi odmah etiketiraju drugara ako vide da ne igra fudbal, ne sakuplja sličice fudbalera, ne vrti spiner. Naravno, i mi smatramo da ih ne treba isključiti iz savremenih tokova, ali kada deci ponudite drugu alternativu, desi se da danima ne upalimo televizor i da zaborave da imaju tablet.

Koje destinacije smatraš da su najpristupačnije za porodice s decom, šta preporučuješ da se obavezno vidi i obiđe?

Kada smo počeli da putujemo po Srbiji, shvatili smo da ima toliko lepih destinacija, potpuno nepoznatih i nepravedno zapostavljenih. Jedan od naših motiva je da predstavimo našu zemlju iz  ugla nekoga ko pešači sa decom, da ispitamo teren umesto vas, da znate šta vas očekuje ako rešite da posetite neki rezervat prirode ili vodopad, i da na osnovu našeg iskustva procenite da li je ta avantura za vas.

Za početak, preporučujem jednu od naših omiljenih destinacija, kanjon reke Gradac u blizini Valjeva. Idealna je za porodice koje traže netaknutu, ali pitomu prirodu. Planina Povlen, u čijem podnožju se nalazi ova reka, je kao stvorena za hajkere početnike. Kopaonik morate obići leti, ne može da se poredi sa onim mondenskim zimskim ski centrom. U Vojvodini obavezno treba videti Zasavicu i Carsku baru. A ako volite pećine i vodopade, Homoljske planine su pravi izbor.

Kako se organizovati za put s decom, šta nosite na svoje avanture?

U početku mi je bilo teško da se spakujem, posebno ako smo ostajali negde preko noći. Troje male dece, planinska klima, nije bilo velike razlike u pakovanju za jedan ili sedam dana. Vremenom sam shvatila šta mi oduzima najviše vremena prilikom pakovanja, pa sada uvek imam spreman jedan neseser sa stvarima za ličnu higijenu i dve apoteke, jednu veću koju nosim kada ostajemo ceo vikend, i jednu mini koja je uvek u rancu. U njoj nosim malu kremu za sunčanje, sredstvo protiv ujeda insekata, i sredstvo koje se maže odmah nakon ujeda, hanzaplast, nešto za dezinfekciju rane i lekić protiv alergije (za svaki slučaj). Mali švajcarski nož može da zatreba i korisno je imati. Uvek nosimo mnogo vode.

Ono što svima zapadne za oko je da svako dete nosi svoj mali ranac, pa čak i ćerkica koja ima četiri godine. Unutra imaju flašicu sa vodom, užinu, spakovanu jaknicu/kabanicu, kapu i rezervne čarapice. Dečaci obično ponesu i čeonu lampu, lupu, durbin, ručni mini mikroskop, neki priručnik, ili šta misle da će im biti korisno. Dok je ćerkica bila baš mala, u rancu sam uvek nosila ring-sling maramu u koju bih je stavljala kada se umori od hodanja.

Koje aktivnosti praktikujete u prirodi, osim šetnje?

Osim šetnje, koja je naša primarna aktivnost, počeli smo da sakupljamo lekovito bilje. Počelo je kada smo našli i osušili majčinu dušicu za čaj. Kada je zimsko ispijanje čaja  koji smo sami nabrali postalo naš mali porodični ritual, počeli smo da čitamo, učimo da raspoznajemo biljke, da uvek nosimo platnene torbice… Sada imamo čitavu kolekciju osušenog lekovitog bilja.

Takođe, sakupljamo i sve zanimljive plodove od kojih kasnije pravimo novogodišnju ili kućnu dekoraciju. Svaku pticu, ribu, biljku ili insekta kog vidimo u prirodi fotografišemo, a onda zajedno kod kuće identifikujemo i pročitamo nešto interesantno, to što naučimo na taj način teško se zaboravi. Za ovo proleće sam planirala da sa decom pravim i herbarijum. Kao što volimo šumu, tako obožavamo i more, a za to je najveći „krivac“ upravo moj muž, poreklom Bokelj. Na moru smo veoma aktivni i nikada nas nećete videti da leškarimo na plaži.

Koje benefite, osim zdravstvenih, deca imaju iz kontakta s prirodom?

Deca najbolje uče kada koriste sva čula. U prirodi osećaju različite mirise, dodiruju biljke, osluškuju zvuke ptica i insekata, uočavaju razlike i sličnosti između organizama, poboljšavaju memoriju učeći nazive (čak i latinske). Primetila sam da im se izoštrila i moć zapažanja. Uče da se orijentišu u prostoru. Počinju da shvataju da je u prirodi sve povezano, i zašto je važno da je čuvamo. Možda je jedan od najvećih benefita što je porodica na okupu i provodi kvalitetno vreme zajedno, kao tim, što je u današnje vreme, priznaćete, postala retkost.

 Kako još kod dece možemo probuditi ekološku svest?

Stalnom pričom i svojim primerom. Ekolosku svest im gradimo od malih nogu, i sve te male stvari koje radimo svakodnevno su uvod u ekologiju: ne bacamo smeće u prirodu, nosimo ceger u prodavnicu, ne koristimo plastične slamčice, pravilno odlažemo otpad, gasimo svetlo u prostoriji u kojoj ne boravimo, štedimo vodu, imamo kantu za reciklažno smeće pošto smo se prijavili za akciju Gradske čistoće „Eko kesa za čistiji grad“ pa i oni aktivno učestvuju. Često zajedno skupljamo smeće koje su nesavesni ljudi bacili u šumi, na plaži, u parku. Učimo ih da i oni svojim primerom pokažu drugarima uškoli kako se čuva priroda.

Iz vaše zajedničke velike ljubavi prema prirodi nastala je Mini eko zona. Kako će se ona razvijati dalje, koje rubrike planirate, da li ste otvoreni za saradnike, da li planirate organizovanje nekih grupnih aktivnosti? Kako porodice koje su motivisane da se okrenu prirodi mogu da vam se obrate?

Za sada je sajt informativnog karaktera, želimo da pomognemo roditeljima i svima koji imaju želju ali im fali motiv i inspiracija. Čini mi se da je znanje o prirodnim procesima potpuno zapostavljeno, da nedostaju sajtovi na kojima ljudi mogu da pročitaju i nauče nešto interesantno, i da se tako bar delimično vratimo prirodi. U moru raznih instagram I fejsbuk stranica, želimo da okupimo oko ove naše ideje ljude koje to stvarno zanima. Otvoreni smo za predloge, saradnju, a bilo bi lepo da sajt i stranica pored naših, sadrži i priče i predloge drugih ljubitelja prirode. Imamo razne ideje, planove, zajedničke akcije, saradnju sa prirodnjačkim društvima, zajedničke avanture, posete naučnim centrima za koje je potrebna najava i grupna poseta. Pratite nas i pridružite nam se.

Ne znam za vas, ali ja sam samo gledajući njihove fotografije i slušajući ovu inspirativnu priču poželela da istrčim napolje i odvezem se u najbližu šumu. Ovu sjajnu obično-neobičnu porodicu možete pratiti na njihovom sajtu, fejsbuk stranici i na instagramu. Ukoliko su i vas inspirisali, pišite im, fotkajte se, i neka #miniekozona izleti postanu nova vikend tradicija za što više porodica.