Mali saveti za prve male obroke

Kako brzo raste! Evo već se navršio ceo mesec kako smo uveli čvrstu hranu. Ono što sam shvatila neprekidno iščitavajući i istražujući osnovne principe ishrane za bebe je da pravila skoro da i nema. U nekim priručnicima ćete naći da se određena namirnica uvodi već od šestog meseca, a drugom se preporučuje njeno uvođenje tek od osmog. Kako smo mi te probleme premostili i koje sam zaključke izvela, potrudiću se da navedem i objasnim u ovom tekstu.

Trudim se da uvek nabavljam provereno i sveže voće i povrće. Naravno da je ovo nešto što se podrazumeva, ali i sami znate da uopšte nije lako. Na pijaci uglavnom nailazim na “plastične” namirnice, sa sve etiketama o uvozu, koje prosto viču – prskano! Ja sam problem rešila lakše jer imam baku na selu, pa su se i moji roditelji upustili u proizvodnju domaćih namirnica. Nešto kupujem na organskoj pijaci, nešto na klasičnoj, ali se trudim da sve bude što prirodnije i jednostavnije. Moje zlatno pravilo je – što ružnija voćka, veće su šanse da nije zatrovana pesticidima.

uvodjenje prvih obroka
Izvor: Pinterest


Ma koliko čitali – nećete naći na tačne i netačne odgovore. Literatura i mišljenja pedijatara se dosta razlikuju. Od preporuka kada uvesti čvrstu hranu (uglavnom se kao prelazni spominju periodi od 4 i 6 meseci), pa do saveta koje namirnice i kojim redom uvoditi. Čitajući, usvajala sam ono što mi je logično i trudila se da balansiram između tuđih saveta i zdravog razuma. Mi smo čvrstu hranu uveli sa nepunih 6 meseci (koji dan ranije). Moj savet vama je – služite se svojim instinktom i osnovnim znanjem o namirnicama i ne možete pogrešiti.

Ne žurim sa sokićima – bolje je da dete pojedu voćku, iz nje uzme sve vitamine. Nisam protivnik sveže ceđenih sokova, samo mislim da sa njima ne treba žuriti. Voda je ključna tečnost, kao i majčino mleko. Njih pogotovo ne zamenjujte sokovima. Dugo i svakodnevno pijenje sokića na cuclu jedan je od osnovnih uzročnika cirkularnog karijesa kod dece. Industrijske sokove da ne spominjem, to se valjda podrazumeva da je – ne.

uvodjenje prvih obroka
Izvor: Pinterest

Pridržavala sam se pravila od tri dana. Na tri dana se uvodi nova namirnica. Prvog dana kašičicu nove namirnice umešam u nešto već poznato, sledećeg napravim odnos pola-pola, a na kraju, trećeg dana, nove namirnice bude i više. Kombinacije mogu biti različite, pa tu novu namirnicu ne morate svaki dan isto kombinovati. Nije ništa strašno ako se ne uvede nova namirnica na svaka tri dana. Ne žurimo nigde. Bolje je sveže i već isprobano, a provereno, nego po svaku cenu novo.

Ne dodajem šećer niti so. Oni nisu potrebni detetu u prvoj godini. Ni u najmanjoj količini. I ne, nije “jadna beba” jer jede bljutavo. Pravi ukus voća i povrća je sasvim lep ukus, s kojim ona treba da se upozna.

Uživam u uvođenju i osmišljavanju ishrane. Nervoza nikom ne pomaže, brigu zaboravite. Ako dete odbija neku namirnicu – sačekajte nekoliko dana pa je ponudite ponovo. Možda im se ne dopada kombinacija koju ste spremili, možda tekstura (probajte da spremite ređe ili gušće), možda im jednostavno nije dan. Naoružajte se strpljenjem i sve će biti u redu. Uostalom, normalno je da se bebi, kao i svima nama, neki ukusi manje dopadaju, a neke će obožavati. U tome nema ništa loše sve dok joj ne povlađujete.

uvodjenje prvih obroka za bebe
Izvor: Pinterest

Nikada ne komentarišite pred detetom o tome kako jede, koliko jede i da li vas to brine ili ljuti. Oni jesu mali, ali vrlo brzo i lako prepoznaju naše emocije. Ukoliko shvate da njihovo jelo utiče na vas i da je to za vas velika stvar, vrlo brzo i vrlo lako mogu početi da time manipulišu. Postavite se smireno. Svaki čovek mora da diše, spava i jede da bi živeo. To je nešto najnormalnije na svetu. Ukoliko dete neće da jede, mirno konstatujte da je obrok gotov i sklonite ga sa stola/hranilice. Ukoliko ne jede taj obrok, ješće sledeći. Ukoliko se brinete i imate nedoumice, o tome razgovarajte dok dete nije pored vas.

Ne igramo igre za stolom – leti avion i slične. Glavni cilj nam je da naučimo dete da jede dok ne oseti sitost, da samo proceni koliko je gladno, kada je sito i kada je obrok gotov. Nikada ga ne teramo da pojede sve iz tanjira. Količina koju ja odredim možda je njemu previše. Takođe, ne prija mu uvek i svaka namirnica u jednakoj količini. Neka to dete proceni samo. Time ćete mnogo uticati na navike u ishrani kasnije.

uvodjenje prvih obroka za bebe
Izvor: Pinterest

Menjamo svoje navike. Ovo je najteži i najduži deo uvođenja čvrste hrane u bebinu ishranu. Ne zaboravite, dete će kad-tad (najčešće oko navršene prve godine) početi da jede ono što i ostatak porodice. Uzalud nam sav trud oko nabavljanja svežih namirnica i zdrave ishrane za bebu ako joj kasnije svojim primerom ne damo dobar uzor. Još jedan važan cilj za ovih 6 meseci mi je da promenim naše loše navike. Učeći o namirnicama i njihovom značaju, istražujem nove recepte, prilagođavam ih našem ukusu i svom vremenu (nisam baš neka domaćica, da se “pohvalim”). Tako da ću se truditi da bebac i kasnije nastavi da jede sve što i sada, a što, moram priznati, nas dvoje i nismo baš praktikovali pre njega.

Eto, to su neki osnovni principi kojima se ja vodim kada razmišljam o tome šta sutra bebi da skuvam. Kako su protekli vaši prvi obroci? Svesna sam da se mnogi od vas sa nekim principima neće slagati, da će imati primedbe i zamerke, i one su, naravno,  kao i drugi saveti, dobrodošle u komentarima.

17 komentara na “Mali saveti za prve male obroke

  1. Ja mislim da bi ti trebala da objavis ove tekstice u neku knjizicu. Meni je ovo sjajno, lepo napisano i pametno stivo. Ozbilja sam.

  2. Kad se samo setim nedoumica oko ishrane!
    Mi smo čvrstu hranu počeli da uvodimo kad smo napunili četiri meseca. Po predlogu našeg pedijatra a i po onome što smo čitali na raznim sajtovima počeli smo sa pirinčem. Kažu da je on neutralan po mirisu i ukusu, da ga sve bebe lako prihvate i da se vrlo lako naviknu na gutanje hrane, baš zbog toga što kuvani pitinač ima malo lepljivu strukturu. Mada nam je jedna rođaka održala predavanje da izbacimo pirinač i iz naše ishrane jer nije zdrav, a bebi nikako da ne dajemo. Ne može se ugoditi svakome i svako ima različite stavove. Moj ti je savet da ne obraćaš mnogo pažnje na to i ne ulaziš u veću prepirku šta,kako i zašto 😉
    Shvatićeš vremenom polako šta beba voli, a šta ne i nemoj je siliti, ako neće neku namirnicu ma koliko bila zdrava nemoj navaljivati. Sofija nikako nije htela da jede šargarepu. Zakamuflirala bih je u kašicu tako da ni ja ne osetim njen ukus, ali ona ima neko super čulo ukusa i kad god bi probala nešto sa šargarepom unutra momentalno bi sve izbacila na portiklu. Danas prođe u maloj količini u supici i soku sa jabukom.
    Mi smo situaciju sa sokićima rešili sa flašicom sa slamčicom. Slamčica je duga i njen vrh je daleko iza zubića tako da mi je to mnogo bolja varijanta od cucle (koju ne koristimo još od šestog meseca). Ni ja nisam ljubitelj sokića, čak i sada kada je porasla dozvoljena joj je određena količina dnevno (dok ne ode kod babe).
    I svašta bih ti još napisala, ali sam otegla već neverovatno dugo.

  3. Ja sa ponosom mogu da kazem da moj A ne voli sokove, ni sveze cedjene, ma baš nikakve. U većini principa se slažemo. No, pošto smo mi malko stariji od vas, i već smo počeli da spajamo bebinu ishranu sa našom, moram ti reći da smo se na kraju promenili svi. A sad i većini slučajeva jede naš ručak, izuzetak je prženo, pohovano, svinjetina, sarme i sva jače začinjena hrana.. Tad njemu skuvam posebno.. Dok mi sad jedemo mnogo više povrća. Odlična hrana za prelazak A u naš meni je bio rižoto, svaki put sa nekim drugim povrćem, začinjen slatkom paprikom, peršunom i mrvicom soli.. Ukus jelima smo često dodavali sokom od paradajza ili kiselom pavlakom..

    • Dobro je čuti i malo iskusnije mame. Čini mi se da će taj prelazak biti najstresniji za sve, ali o tom potom.
      Odličan savet za rižoto!

  4. Huuuu, superr, taman kad dobijem drugo, i naravno pozaboravljam u međuvremenu sve kako sam s prvim :), imaću ovaj tekst pri ruci. Hvala ti unapred 😀
    Ako smem samo da prokomentarišem u vezi sa kvalitetom namirnica s početka teksta… Naravno, svi se trudimo da racionalizujemo sve što možemo, i gde kupovati namirnice i kakve kupovati. Međutim, često smo ograničeni izborom, zavisi gde ti je pijaca, možeš li uvek do nje, šta na njoj bude u datom momentu i tako dalje. Racionalizujemo i sa novcem i sa svime. Ne uzimamo “plastične” jabuke i ogromne pileće batake koji kao da su secnuti s omanjeg ždrebeta – jel, jasno nam je o čemu se radi.
    E sad… Bebi se uvedu namirnice, pazimo i šta i kako spremamo. A onda bebac malo poraste, polako se i mi opustimo, ponešto sad već navikavamo i u Maksiju da uzimamo, malo ređe okrećemo poleđine pakovanja da čitamo deklaraciju. Pišem ovo da malko podržim tu stvar. 🙂 Zvučaće glupo, zasigurno ne mislim ajmo sad svi na GMO i do Meka… mi se normalno hranimo. Ali htedoh da ti kažem najdobronamernije – mali je sad D., ali brzo će porasti i treba da ga pripremiš i na ponešto što nije organik i iz bakine bašte. U vrtićima sad možda možeš da kažeš da recimo neke namirnice ne daju tvom detetu, ali sumnjam da možeš da utičeš na poreklo namirnica. Ja sam vodila računa u početku, ali sad kupujem gde inače kupujemo – prodavnica, obližnja piljara, mnogo ređe pijaca. Šta je tu prskano, neprskano, pojma nemam. Ali znam da je to – to, to je svet u kojem će dete da mi živi njen organizam treba na to i da se pripremi.
    Izvini što odužih, ovo nije nikakva korekcija ničega što si inače super napisala, samo neko slobodno nadovezivanje i svakako se odnosi na starije dete :*

    • U potpunosti se slažem, prva nisam za to da se drže pod staklenim zvonom. Eto, na primer, baš iz tih razloga koje si navela ne prokuvavam vodu. 😀
      Ali nekako razmišljam, kada je ovako malen, u ovom svetu gde je i vazduh izvor raznih alergija, ekcema i raznih grozota, moram probati da ga zaštitim. Naglasila sam provereno poreklo baš zbog tog uvođenja, prvih susreta sa hranom, toga se plašim. Na primer, krompir sam po sebi nije alrgen, a znam primere da se beba osuje jer je krompir pun pesticida. Od toga mislim da ih treba štititi u početku. A onda, naravno, postepeno kud svi Turci… Ukoliko nemamo izbor, naravno.

      • Skroz si u pravu! I za vodu i za ostalo. Ni ja ne mislim da treba decu drzati pod staklenim zvonom, jer sta cemo kada krene u npr. vrtic gde higijenski uslovi nisu bas na zavidnom nivou. Letos mi se cerka, tada je imala 1 god, igrala u prasini. Da znate samo kako su me gledali, ono kao- Luda zena. 😀

  5. I opet odličan i koristan tekst! 🙂 Slažem se sa svime napisanim! Mi smo M.-u uveli krutu hranu sa 4 mjeseca, jer smo skužili da je spreman, i da sam mu dala taj prvi put, mislim da bi pojeo cijelu kašicu (od mrkve)! Od tada jede doslovno sve voće i povrće, pogotovo kiselo, voli čak i masline, ali vodu nikada nije htio piti, iako mu nismo u početku htjeli davati sokove, jednostavno smo posustali nakon par dana što nije pio ništa osim mlijeka! Bilo mu je dovoljno i prst svježeg soka na dva deci vode, tako da smo napravili kompromis!

    • Bravo za malca koji jede sve!
      Ni D ne bira, bar ne još, videćemo kako će biti kasnije.
      Vodom nije oduševljen, više mu je zabavno da se igra s flašicom u ustima, ali ga ne forsiram. Pije moje mleko, po malo vode i dovoljno mu je. Da je žedan – pio bi više. Ali taj trik s malo sokića vam je odličan!

  6. Najvaznije od svega jeste da nema nerviranja. Meni je u pocetku sve to bilo za brigu jer, kao sto si i sama primjetila, misljenja je stotinu. Uvedem joj namirnicu za koju sam procitala ili cula da moze a onda cujem da ne moze. Kasnije sam razgranicila, sama odlucujem sta moze i kada. Sad je super, ima cetiri obroka pored dojenja, rijetko kad nesto odbije, nije ljubitelj sokica (a nisam je nikad ni forsirala), ne tjeram je da pojede sve jer ni ja ne jedem sve iz tanjira.

    • Odlično! U pravu si da se tabele razlikuju i da treba slušati svoj razum pre svega. A to koliko mi mislimo d aje bebi potrebno da pojede i koliko je njoj zaista dovoljno se često razlikuje. 🙂

  7. Odlican tekst! Voljela bih se nadovezati jer sam mama cetvorogodisnjeg djecaka koji niti jednom u zivotu nije bio kod doktora osim obaveznih kontrola.

    Nemojte se vi nove mame previse brinuti, moj mali nije dojio i poceo je jesti kasice sa nekih 4-5 mjeseci. U pocetku sam kupovala organske kasice bez konzervansa i aditiva dok se nisam malo ohrabrila i pocela.mu kuhati sama. Vodilja su mi bile kasice iz apoteke i njihovi sastojci. Cini mi se da su prve bile riza, mrkva, slatki krompir,… Onda su poceli jogurti, puding, jabuke, kruske, brokule, piletina,… Uglavnom, preporucila bih da sve sto kuhate kuhate bez soli i secera sve dok ne odvojite bebin dio. Iznenadit cete se koliko bebe od 9+ mjeseci vole luk, bijeli luk, persin i ostale zacine. Puding od vanilije bez secera je odlicna poslastica, cak i za najmladje, samo ga napravite mrvicu rjedje nego obicno.

    Ja mom sinu nikad nisam dala sokove, vec samo vodu. Od napunjene tri godine mu ponekad kupim vodu sa ukusom narandze ili ribizle i to je njemu sok, samo sto nema secera i kiseline. Prirodne kiseline i prirodni secer u svim sokovima su katastrofalni za mlijecne zube koji nemaju caklinu.

    Hrabro naprijed i uzivajte u svojim bebicama jer odrastu dok trepnete!

  8. mi imamo 4ipo meseca, i zanima nas ako idemo u setnju kupila bi mu koju kasicu ali me zanima na sta najvise da pazim kad kupujem jer sad ima bas dosta proizvodjaca?

    • Draga Tamara, ja detetu ne dajem so ni šećer. Zbog toga ne kupujem Juvitanu, jer oni stavljaju te dodatke. Hipp ne dodaje nikakve aditive niti so i šećer, pa najčešće uzimamo njih. A čula sam da su i kašice iz DM-a dobre, ali nismo ih probali.

Ostavite komentar