Da li vaša deca odbijaju da krenu na spavanje? To je sasvim normalno. Spavanje za njih znači odvajanje od roditelja, od igre, od svega što budni mogu i vole da rade. Ipak, suvišno je govoriti koliko je san važan za dečji rast i razvoj. Kao majka dva zakleta nećespava, moram priznati da sam prošla kroz trnje dok nisam naučila onu čuvenu – ponavljanje je majka znanja, odnosno rutina je majka spavanja. Ne volim rutinu, ali volim naše male rituale.

Večernje rituale uvodili smo postepeno sa ciljem da spavanje učinimo privlačnijim i odlazak u krevet lakšim. Ne znam da li smo to postigli, odavno sam o tome prestala da razmišljam i situaciju sa težim uspavljivanjem sam prihvatila kao deo karaktera i šarma moje dece. Ali smo usput, boreći sa ovim izazovima, neprimetno dobili nešto mnogo bolje i vrednije. Dobili smo uspomene. Dobili smo svojevrsni vid povezivanja, sa samima sobom i jednih sa drugima. Dobili smo vreme za nas.

Uspostavljanje malih porodičnih večernjih rituala pomaže deci da se osećaju sigurno, ušuškano, prijatno, i da znaju šta i kada mogu da očekuju. Tako s vremenom prihvate da nakon jedne aktivnosti sledi druga, pa treća, i na kraju dobro poznatog niza sledi odlazak u krevet. Deca su opuštenija i sigurnija kada znaju šta da očekuju. A što se sigurnije i opuštenije osećaju, veće su šanse da će odlazak u krevet lakše prihvatiti i da će, tako smireni, brže zaspati.

Prva stvar koju sam naučila je pametan izbor vremena za početak rituala. Bolje ranije nego kasnije. Svi mi radimo veći deo dana, i nakon trke oko obaveza i dnevnih zadataka ostaje nam malo vremena koje provodimo s decom. Ja baš zbog toga uopšte ne volim da decu stavljam ranije u krevet i trudim se da što više vremena “ukradem” da bih bila s njima. Ali ispostavilo se da smo tako uvek u žurbi, trci i frci, jer u devet treba da je sve gotovo i da su deca lepo ušuškana i spremna za spavanje. Zato sam rituale pred spavanje počela da doživljavam i prihvatam kao kvalitetno vreme s decom i da ga računam u naše vreme, u razmenu, razgovore, igru i povezivanje. Em je tako manje nervoze i žurbe, em pripremu za spavanje ne “odrađujemo” već u njoj uživamo.

Pažljivo započnite rituale. Prelazak sa uzbudljivih igara i aktivnosti u stanje smirenosti je za decu jako težak. Postepeno smanjujte nivo aktivnosti u kući, zaobiđite večeru koja sadrži dosta šećera, isključite ekrane. Odlična aktivnost za ovaj prelazni period je sakupljanje igračaka. Kod nas je ono uglavnom zajednička zabava, utrkivanje ko će više i ko će pre, ili je nekada prosto samo relaksirano uređivanje prostora za igru uz ćaskanje.

Kupanje i pranje zubića su najduži deo naših večernjih priprema. Nije uvek bilo tako, moram priznati, i na ovu predivnu izmenu da standardno tuširanje zamenimo svakodnevnim punjenjem kadice i brčkanjem i igranjem nas je praktično “naterala” Anica. Kod nas je po ovom pitanu svaki dan praznik i svaki dan je nedelja – punimo kadicu, razbacamo igračke, i poubacujemo decu u vodu. Oni se prskaju, smeju, vozaju brodiće. Posebno volimo knjižice za kupanje Buć-buć i Pljus-pljus, koje, iako namenjene najmlađima, i Duletu drže pažnju, pre svega jer u vodi menjaju boju. Žabice, hobotnice, morski konjići, patkice, delfini, meduze, kitovi, rakovi, ribice – čitav morski svet oživi i oboji se kada dodirne vodu. Nakon što vreme kad su deca u vodi i sama iskoristim da malo pospremim kupatilo za naredni dan, volim da se uvalim pored kade i onda zajedno čitamo kako morske životinjice plivaju, štrckaju vodu, pa imitiramo ribice i pokazujemo prstićima na detalje. Jednostavne i jasne ilustracije i žive boje su razlog zašto Anica posebno voli baš ove knjižice, a njihove mekane stranice i izdržljivost materijala ih čine pogodnim za opipavanje, glockanje i gužvanje – sve što jednoj bebi treba. Dule voli ulogu starijeg brata, a ove jednostavne knjižice su idealne da i on može bebi da “čita”.

 

Nakon kupanjca sledi oblačenje pidžame i spremanje za krevet. Dok im briskam nožice, ruke, stomačiće, zapažam koliko su porasli i koristim priliku da zapamtim sve te male detalje koji mi znače.

Čitanje knjige. Izbor knjiga za pred spavanje uopšte nije lak. To bi trebalo da bude savršena knjiga, savršena priča – ona koja opušta, koja uspavljuje, budi maštu, podstiče na pitanja i razmišljanja. Ili jednostavno – poziva na razmenu nežnosti. Jednu od takvih knjiga smo skoro otkrili i želim da vam je preporučim. Zove se Poljubac za laku noć i osmislila, napisala i ilustrovala ju je Patrisija Hejs. Iako izdavač preporučuje čitanje ove knjižice za uzrast od 3 do 5 godina, mene je interaktivnost ove knjige toliko oduševila da sam zaljubljenost prenela i na Anicu (11 meseci) i na Duleta (5 godina). Knjižica sadrži lutkice od kartona – prase Jucu, macu Cicu, zeca Pecu i medu Ducu, ali i četkicu i pastu za zubiće, ćešalj, sapun, čašu vode, igračku za spavanje i knjižicu sa pričom za laku noć. Tako dete može, zajedno sa mamom ili tatom, svakog od ovih junaka da lepo spremi za spavanje, uz neizbežan poljubac i pozdrav za laku noć. Osećaj da su oni “veliki”, da oni nekom pomažu da zaspi, da o nekom brinu, u deci budi osećaj ponosa i odgovornosti. Ponavljanje ovih malenih rituala na lutkicama deci pomaže da iste nauče, zapamte i prihvate kao prirodne i prijatne. Ponavljanje smiruje, uspavljuje, a razmena nežnosti, zagrljaja i poljubaca sa lutkicama, sa mamom, tatom, sestrom, bratom – za laku noć – spavanje povezuje sa pozitivnim emocijama i ljubavlju. Tako se mi slatko izgrlimo i zljubimo svako veče spremajući lutkice na spavanjac.

Nakon toga, sumiramo dan izdvajajući momente koji su nam po nečemu bili važniji od drugih. Postavljamo velika pitanja i dajemo odgovore na njih, otvaramo dušu, učimo se vrednostima i podstičemo razmišljanja i preispitivanja.

Još jedan poljubac za pozdrav i – spavanjac.

Šta ne radimo – trudimo se da ne požurujemo rituale, ali ih i ne razvlačimo previše. Nastojimo da uključimo što više fizičkog kontakta i nežnosti, ali izbegavamo golicanje, skakanje, sve što može da ih razbudi (mada znam da ovo kod nekih jeste proveren recept za dobar san, nama ne “radi”). Dosledni smo i skoro nikada ne preskačemo rituale, već ih samo malo ubrzamo ako je frka.

Ponavljanje i doslednost pomažu da se deca osećaju sigurno. Vreme za spavanje je kraj dana. Ljubav i poznati mirisi, osećaji, događaji svake večeri pomažu deci da izgrade osećaj samopouzdanja, osećaj bezbednosti i ušuškanosti u svom svetu, u svojoj porodici. Ponavljanje je uteha, ponavljanje je predvidivost i sigurnost. A ima li lepšeg osećaja pred san nego onog kad znaš da si voljen, ušuškan i bezbrižan?

 

***

Ovaj tekst nastao je u saradnji sa izdavačkom kućom Kreativni centar.