Dečje male radosti

Naš veliki porodični krevet postavljen je tik do prozora.

Taj veliki i svetao prozor gleda na našu ulicu, prometnu i bučnu.

Taj veliki prozor predstavlja pravo čudo za našeg malog dečaka.

Apsolutno oduševljen autobusima (naročito žutim), kamionima, traktorima, automobilima, svakog jutra čim otvori okice, on se propne na prstiće, prisloni svoj nosić na staklo i nestrpljivo čeka.

Dečje male radosti i igre

Ta sreća kada ugleda vozilo! Pa smeh, pa mahanje, pa osmesi… Uz jedno preslatko i milo – pa-paaa!

Mašemo putnicima, želimo im srećan put, šaljemo lepe pozdrave.

Dečje male radosti i igre

I tako opčinjena njegovom srećom, shvatam da je jedna od najlepših stvari roditeljstva upravo mogućnost da svet gledam očima svog deteta.

Uhvatim često sebe da se, dok sama hodam ulicom, ozarim i obradujem kada ugledam neki veliki kamion ili đubretarac, traktor ili mešalicu.

Iako moj dečak tada nije pored mene da podelimo sreću, moja radost je dečja i iskrena.

Dečje male radosti i igre Dečje male radosti i igre

Često, dok mašemo tako srećni iz tople sobe užurbanim autobusima, pomislim koliko bi ti namrgođeni ljudi u prevozu drugačije doživeli jedno obično, umorno jutro da znaju da im sa prozora svoje najlepše želje i osmehe šalje jedan jednogodišnji dečačić.

Dečje male radosti i igre

10 komentara na “Dečje male radosti

  1. Pa jaoooj, kako sam se raznezila. Narocito ovom poslednjom recenicom. Zaista, koliko bi se ljudi nasmejalo, kada bi znalo za ovu malu, a tako veliku stvar! I kako tebi svaki dan lepo pocinje <3

  2. Ne znam koja je to opčinjenost autobusima kod dece, ali i mi ih obožavamo. I ponosni smo vlasnici dva žuta autobusa i jednog zelenog. Još kad bi imali prozor kao vaš sa tako zanimljivim pogledom, verujem da bi svuda kasnili… 🙂

  3. Zaista, i moj sin (dve i po) je opčinjen kamionima, autobusima, kombijima i ostalim vozilima, i jedan od omiljenih provoda je da ga vozimo u kolicima do raskrsnice i čekamo kad će koji od gore spomenutih da se pojavi…. starija seka ne deli njegovu strast ali toleriše čekanje na raskrsnici pošto zna koliko to raduje njenog mlađeg brata

    • Divno je to za seku, divno! Šta sve ljubav čini, i mi mame smo postale opčinjene točkovima, a retko koja se može pohvaliti tom ljubavlju pre majčinstva. 🙂

  4. Ah ta vozila! Da mi je neko prije 5 godina rekao da cu pomno gledati kako rade smecare, trcati do vatrogasnih vozila gdje god ih ugledamo, koliki je dozivljaj voziti se tramvajem ili da cu gdje god vidim tracnice s nestrpljenjem ocekivati voz, rekla bi mu da je lud 🙂 ali sa djecom zaista sve dozivljavas na totlano nov i neocekivan nacin <3

    • Upravo tako! Čak sam se pitala, kada sam saznala da čekam dečaka, šta ću sve “morati” da radim i učim, a totalno je nezanimljivo! Koliko sam samo pogrešila i koliko mi je život bogatiji za svako njegovo interesovanje.

  5. Koliko je u stvari sitnih veselja oko nas, a mi ih uopće ne doživljavamo, bar ne dok ne dobijemo djecu! Kao što si napisala, radovati se malim stvarima nešto je naj što možemo od mališana naučiti!

Ostavite komentar