Krenuli smo u jaslice. Kažem – “krenuli” – jer je adaptacija bila podjednako velika, stresna i važna i njemu i meni.

Kao što je bilo očekivano, jer su nas svi na to upozorili, ubrzo smo “zaradili” i prvi virus.

Sada smo kod kuće, podsećamo se kako je to imati ceo dan na raspolaganju za igru i druženje.

Pošto se borimo s temperaturom, poseban mi je izazov smišljanje aktivnosti koje će ga zadržati u mestu.

Jer – mališa je u fazi prohodavanja i glavna aktivnost mu je skakutanje po kući.

Javio se problem – kako se igrati sa bebom koja ne sme da luduje i treba da miruje?

Napravila sam mu ovaj “lepljivi stočić” od naše hranilice, pomoću lepljive trake.

U knjižarama možete kupiti traku lepljivu sa obe strane. Ja sam se snašla i sa običnom.

Zatim sam iseckala sličice iz jedne brošure i ukrasne kese. D obožava dinosauruse, pa je bilo logično da će te sličice dominirati u našoj slagalici.

Prvo sam ga pustila da sam istraži novi lepljivi materijal. Pipkao ga je, ispitivao, zbunjeno istraživao.

Onda smo u igru uključili sličice.

U početku sam ih ja lepila, a on odlepljivao. Međutim, brzo se i sam prihvatio umetničkog zadatka, pa smo zajedno “dizajnirali” njegov stočić.

U toku igre smo, naravno, proćaskali o tome šta vidimo na sličicama, malo ih opisivali, raspoređivali…

Voila! Naše umetničko delo je gotovo! Da li vam se dopada?

Uspela sam da ga zadržim na jednom mestu čitavih 15 minuta. Onda je ponosno prošetao svoju ukrašenu stoličicu dalje.

Pogledajte samo taj zadovoljni osmeh! Čini mi se da smo pobedili temperaturu. Bar za sada.