Knjige bez kompromisa – intervju sa Ljiljanom Marinković, direktorkom Kreativnog centra

Kreativni centar, izdavačka kuća koja je obeležila detinjstvo nekoliko generacija – ove godine slavi trideseti rođendan. Zbog toga sam se posebno radovala prilici da porazgovaram sa Ljiljanom Marinković, direktorkom Kreativnog centra, o cilju, viziji, radu i principima koji stoje iza ove, tri decenije duge, izdavačke priče. Mnogo toga sam želela da je pitam. Šta čini dobru knjigu, kakav je put njenog nastanka od ideje do realizacije, kao i na koji način ona stiže do biblioteka i srca dece i roditelja – sve ovo su teme koje smo pokrenule. Čast mi je da sa vama podelim intervju o vrednostima i radu Kreativnog centra, izdavačke kuće koja svojim trudom, posvećenošću i beskompromisnošću već pune tri decenije gradi bolji svet za našu decu najmoćnijim sredstvom koje postoji – dobrom i kvalitetnom knjigom.

Koje ste knjige voleli Vi da čitate kao dete, a koje knjige vole i čitaju današnja deca?

Kao dete sam dosta čitala, a spisak omiljenih knjiga verovatno je zajednički za sve pripadnike moje generacije – od Ostrva s blagom, preko knjiga Lujze Mej Alkot, Karla Maja, Žila Verna, pa do Branka Ćopića i Miroslava Antića… Spisak knjiga koje su volele da čitaju moje ćerke delom je sličan, ali ima na njemu i drugih imena, od Roalda Dala, Dž. K. Rouling i Terija Pračeta, pa do Jasminke Petrović. Naravno, dobra avantura, mnogo emocija, inteligentan humor uvek deluju i takvim knjigama vreme ništa ne može. Današnja deca ipak traže nešto brži ritam pripovedanja i to treba imati u vidu. Odrastanje nije lako, zato je takođe važno da svaka generacija ima knjige koje govore o njenom vremenu i one koje će joj biti oslonac u odrastanju. 

U jednom intervjuu ste govorili o važnosti korespondencije između ličnog stava deteta i naučnih znanja, odnosno o tome koliko je važno osamostaljivati i negovati kritičko mišljenje. Na koje sve načine knjige za decu Kreativnog centra podstiču takvu interakciju?

Kritičko mišljenje – što znači sposobnost da postavljate pitanja i da logički zaključujete, da argumentujete svoje mišljenje, da u procesu učenja budete aktivni i da stvari ne prihvatate zdravo za gotovo i da u tom procesu formirate svoje stavove utemeljene na činjenicama – važna je životna veština. Ona nam je potrebna i za učenje, i za život u društvu, i za uspostavljanje odnosa s drugim ljudima. Trudimo se da je negujemo u svim našim knjigama, od slikovnica do obrazovne literature i priručnika. S razvojem kritičkog mišljenja počinje se od prve godine detetovog života, tako što mu postavljamo razna pitanja i navodimo ga da izvodi zaključke – dobar primer je naša edicija Školice, koja počinje upravo Zekinom školicom, za decu u prvoj godini. Roditeljima smo ponudili čitav niz pitanja koja mogu postavljati deci na osnovu slika iz knjige, a tim pitanjima podstaći će i razvoj kreativnosti i kritičko mišljenje kod svoje dece. Trudimo se da to isto primenjujemo i u udžbenicima i da izbegavamo sve zadatke koji od dece traže prostu reprodukciju pravila i naučenog. To nije lako ali je važno.

Kritičko mišljenje se neguje i različitim knjigama o društvenim temama, kao što su naše knjige S decom oko sveta, Konflikti i šta sa njima, Ovaj svet može da bude bolji, Furam feminizam, koje takođe navode čitaoce da postavljaju pitanja, zatim putem popularno-psiholoških knjiga, dobro odabranim knjigama o vaspitanju dece i kvalitetnim priručnicima za vaspitače i nastavnike. Dete koje na taj način odraste biće radoznalo, neće se bojati da postavlja pitanja, razviće logiku i naučno mišljenje na ranom uzrastu i biće tolerantno za različita mišljenja i različite kulture. Sve to je preduslov dobrog obrazovanja i dobrog funkcionisanja u društvu.


Odrastanje nije lako, zato je takođe važno da svaka generacija ima knjige koje govore o njenom vremenu i one koje će joj biti oslonac u odrastanju. 

Šta za vas znači formulacija knjige za budućnost i na koji način se to vidi u izdanjima Kreativnog centra?

Znam da knjiga nije svemoćna, mada se ja lično, kad god imam neki problem, prvo zapitam da li postoji knjiga iz koje bih mogla nešto da saznam o tom problemu. Pošto verujemo u moć knjige, nadamo se da će knjige koje objavljujemo ljudima nešto značiti. Kao što je svojevremeno rekla književnica Sonja Hartnet, dete koje odrasta nosi sa sobom u budućnost svaku knjigu koju pročita. Knjiga ga na neki način oblikuje, boji njegov život i zato je izuzetno važno da ni kod jedne knjige ne pravimo kompromise kad je reč o kvalitetu. Nastojimo da okupimo najbolje autore iz svih oblasti. Nekad su teme kojima se bavimo ispred aktuelnog trenutka – knjiga Konflikti i šta sa njima objavljena je 1994, u jeku rata, baš zato što smo osetili da je važno da novim generacijama ponudimo drugačije modele komunikacije i s nadom da će oni, kad odrastu, uspešnije rešavati konflikte. Knjiga S decom oko sveta objavljena je 1998, a to nije bilo baš zgodno vreme za multikulturalnost koju smo njom promovisali. Međutim, do danas to je ostalo jedno od naših najprodavanijih izdanja. Ima još mnogo takvih primera.

Lično sam stekla utisak da je Kreativnom centru veoma važan snažan sistem podrške roditeljima. Podrška se ogleda pre svega u izboru tema vaših izdanja, koje su uvek sveže, nove i često izazivaju veliku pažnju javnosti upravo zbog svoje modernosti, zatim u brojnim dodacima u knjigama, koji treba da olakšaju čitalačko iskustvo i deci i roditeljima, i na kraju u samom sistemu radionica i interakcije s čitaocima. Koliko je taj proces dvosmeran, odnosno na koji način roditelji pomažu Kreativnom centru?

Nastojimo da objavljujemo priručnike koji promovišu različite stilove roditeljstva, ali njihov zajednički imenitelj jesu nenasilna komunikacija, savremene vrednosti i otvorenost u komunikaciji roditelj – dete. Pazimo i na to kakve radionice s decom organizujemo u knjižari, jer želimo da to uvek bude lepo iskustvo i za roditelje i za decu. Kad je reč o našem izdavačkom programu, mnogo puta se desilo da su nam baš čitaoci naših knjiga preporučili neko delo za prevođenje (tako je, na primer, bilo s poznatim serijalom Šta da očekujete…), a neki od njih su se ohrabrili i da svoje roditeljsko iskustvo pretoče u priručnike za roditelje. Imamo dosta priručnika koje su pisali domaći autori i nastojimo kad god možemo da i druge autore podstaknemo na to. Uvek postoje razlike u kulturama i veoma je važno da objavljujete knjige domaćih autora.

Knjige koje deca vole i žele često se ne poklapaju sa ukusom roditelja. Kakve knjige najviše vole deca, a kakve roditelji, u čemu su glavne sličnosti i razlike između njihovih potreba i na koji se način trudite da ih pomirite?

Savremeno društvo nameće nam strah od svega i svačega, pa zato i roditelji nekad previše brinu za decu. Dešava se i da brinu o tome da li će neka ilustracija ili neki tekst uplašiti dete, brinu da dete ne shvati humor bukvalno i slično. Ponekad se ta briga pretvara u moralisanje ili jezičko i estetsko čistunstvo. Deca su inteligentna bića i umeju izuzetno dobro da rasuđuju. Važno je samo da budemo snjima otvoreni i spremni da odgovaramo na njihova pitanja. Deci treba ponuditi različite likovne stilove, jer će tako bogatiti svoju estetsku kulturu, treba im dati dosta humora, jer uz njegovu pomoć vežbaju svoju misao, treba s njima razgovarati o najrazličitijim temama, naravno do one mere koju zahteva njihov uzrast. Mi se zaista trudimo da našim knjigama ponudimo različite stilove pisanja i ilustrovanja. U pripremi je zbirka pesama Dragane Mladenović DAR MAR, s neobičnim ilustracijama Borisa Kuzmanovića. To je jedno od izdanja koje će biti pravo uživanje za sve one koji tragaju za inteligentnim, neobičnim i duhovitim tekstovima i ilustracijama za decu. Ono o čemu vodimo računa jeste to da uvek snažno budemo na strani dece i da im šaljemo pozitivne poruke u skladu s vrednostima savremenog sveta.

Ko sve čini tim koji stoji iza jedne dobre knjige?

Tu su najpre urednici koji prihvataju rukopise, a zatim zajedno sa autorima rade na njima ukoliko su potrebne određene korekcije. O jezičkoj strani knjiga brinu lektori, a o izgledu dizajneri. Na tehničkoj pripremi rade tehnički urednici. Vrlo je važna i uloga ilustratora, pošto su dečje knjige najčešće ilustrovane. Osim toga, u radu na priručnicima ili knjigama iz oblasti popularne nauke učestvuju i stručni redaktori za pojedine oblasti, psiholozi ili pedagozi, kako bi knjiga bila što bolja. Svaka od tih faza u radu na knjizi podjednako je važna. Kasnije dolaze ljudi iz marketniga i prodaje, koji se brinu o tome da knjiga dođe do što većeg broja čitalaca.   

Da li nam možete otkriti značenje i simboliku koji stoje iza čuvenog logoa Kreativnog centra – dve ruke i zvezda na plavoj pozadini?

Logo je uradio Bob Živković u trenutku kada je Kreativni centar zvanično postao izdavačka kuća. Grafički deo znaka nije menjan, jedino je menjan font koji smo koristili u nazivu. Dve dečje ruke usmerene ka zvezdi – za nas taj znak predstavlja istovremeno težnju dece da odrastu i saznaju nešto novo o svetu i našu želju da im pomognemo na tom putu obezbeđujući im najbolje knjige.

Često čujemo (a i verujem da je tako) da nije lako biti pionir u idejama i novim sadržajima u kreativnoj industriji. Koje su, međutim, lepote i prednosti takvog pristupa?

U periodu kada smo počinjali da radimo bilo je vrlo malo izdavača za decu, malo se prevodilo i naš izbor tema, način ilustrovanja, izražena duhovitost bili su zaista neobični i odmah su primećeni. S vremenom se izdavačka scena proširila i danas se u Srbiji objavljuje mnoštvo knjiga, najveći deo su prevodi, tako da je konkurencija velika. Teže je biti originalan i da bi se to postiglo, potrebni su vrhunski autori, veliki timski angažman i pažnja u svakoj fazi rada na knjizi. Podstičemo autore da lestvicu postave visoko, pa imamo velike zahteve od njih i kad rade na naoko jednostavnim knjigama, kao što su dopunski nastavni materijali i slično. Kada biramo strane knjige, tražimo one koje će nas kao čitaoce oduševiti i iznenaditi, a da se po svom tonu uklapaju u ostala izdanja Kreativnog centra. Odličan je osećaj kad vidite da ste uspeli da napravite nešto novo, ali je i rizično, jer nikad ne znate da li će se knjiga dobro prodati ili neće. Inovativnost pruža mogućnost drugim izdavačima da krenu već utabanim stazama, ali to je nešto što se dešava svuda u svetu, u svim oblastima… Nama je veliko zadovoljstvo to što znamo da smo u mnogim oblastima izdavaštva za decu prokrčili put.

Da li ste se nekad iznenadili reakcijom publike na neku knjigu, bilo pozitivnom bilo negativnom?

Naravno, uvek ima neočekivanih situacija. Recimo, kada smo s mnogo entuzijazma objavili prve četiri knjige o Petsonu i Findusu, reakcije čitalaca bile su prilično blede. Posle nekoliko godina već smo razmišljali o tome da ugasimo ediciju, a onda je interesovanje naglo poraslo. Danas su te slikovnice među našim najpopularnijim izdanjima. Ni posle trideset godina rada ne možemo uvek sa sigurnošću znati kakve će biti reakcije čitalaca na neku knjigu, ali to je sastavni deo uzbuđenja koje donosi ovaj posao.


Deca su inteligentna bića i umeju izuzetno dobro da rasuđuju. Važno je samo da budemo s njima otvoreni i spremni da odgovaramo na njihova pitanja. Deci treba ponuditi različite likovne stilove, jer će tako bogatiti svoju estetsku kulturu, treba im dati dosta humora, jer uz njegovu pomoć vežbaju svoju misao, treba s njima razgovarati o najrazličitijim temama, naravno do one mere koju zahteva njihov uzrast.

S obzirom na ubrzan tempo i sve veću digitalizaciju života – kakva je, po vašoj proceni, budućnost književnosti za decu u Srbiji?

Sigurna sam da će, ne samo u Srbiji, knjiga za decu opstati, iako je čitanje u kasnijim uzrastima, na primer tinejdžerskom, u mnogim zemljama u opadanju. Dobro bi zato bilo da postoje sistematske kampanje za promociju čitanja na državnom nivou, da se ti napori ne svode samo na entuzijazam pojedinaca koji se time bave u okvirusvog posla, kao što to čine bibliotekari, nastavnici srpskog jezika, neki novinari. Naš zadatak kao izdavača jeste da deci ponudimo dobre knjige koje korespondiraju s njihovim vremenom i u kojima će prepoznati svet u kojem žive. Knjige koje odgovaraju i na večna pitanja, ali i na specifična pitanja današnjih generacija… Mislim da će takve knjige uvek naći put do svojih čitalaca.

Ostavite komentar