Diši

Naziv originala: Breathe

Autor: Scott Magoon

Izdavač: Paula Wiseman Books (Simon & Schuster)

Istražujući veštine pisanja i pripovedanja, od bajki do akademskih i poslovnih tekstova i prezentacija, shvatila sam da je jedna od ključnih tajni uspeha svake priče – dobro osmišljena metafora. Tako je autor Skot Magun u slikovnici Breathe našao savršenu metaforu za našu potrebu da zastanemo i svesno dišemo.

Priča prati mladog kita belugu koji sa mamom istražuje more. Igra se, pliva, peva, zaranja duboko, upoznaje prijatelje nove, sluša more… I s vremena na vreme izlazi na površinu i izdiše, praveći  karakteristični beli oblak iznad glave.

Svi znamo da su kitovi sisari. Ali nikada nisam razmišljala o tome da kitovi zapravo imaju pluća, a ne škrge, i da ne mogu da dišu pod vodom. Kada idu pod vodu, kitovi zadržavaju dah – zapravo rone. Različite vrste kitova mogu zadržati vazduh različito dugo – neki sa jednim udisajem mogu roniti i po dva sata. Dugotrajno ronjenje omogućeno im je raznim drugim sposobnostima – mogu skladištiti mnogo više kiseonika u krvi nego čovek, mogu svesno da kontrolišu otkucaje srca, pa da uspore rad srca dok rone, itd. Dišu kroz otvore koji se nalaze na vrhu glave. Takav položaj otvora za disanje omogućava im da udahnu tako što samo vrh glave izlože vazduhu, dok plivaju i odmaraju se pod vodom. Posle svakog udaha otvori se zatvaraju snažnim mišićima koji ih okružuju, tako da im voda ne može ući u pluća. Kitovi beluge imaju samo jednu rupicu za disanje. Kada izađu na površinu, kitovi prvo snažno izdahnu i onda udišu svež vazduh. Beli oblak i voda koja se raspršava prilikom izdisaja ne dolazi iz kitovih pluća, nego je to voda koja se nalazila na glavi oko otvora za disanje. Kako kit izdiše morska voda oko otvora se podiže sa respiratornim gasovima, kondenzuje se kako se širi kroz hladan vazduh i formira vidljivi izdah beluga kita. Ovi oblaci beluga kita mogu dostići visinu od oko 90 cm.

Disanje je kod kitova, za razliku od ljudi, svesna aktivnost. To znači da oni moraju da se sete da dišu, čak i tokom spavanja. U ovoj slikovnici dinamika teksta i ilustracija upravo je osmišljena tako da nas s vremena na vreme podseti da svesno dišemo.  Kroz malog kita belugu i njegov beli oblak samo disanje je naglašeno i otelotvoreno – zaista vidimo da diše, dugo i glasno. Kroz čitanje sa decom tako nenametljivo možemo vežbati produženo izdisanje, koje nas može umiriti. A danas je veoma važno, i za našu decu će biti još važnije, s obzirom na to u kakvom svetu će stasavati, da osete da mogu sami sebe opustiti i umiriti. Meni je to sa mojih dvadeset i kusur godina bilo neverovatno otkriće. Zastati, osvestiti se, udahnuti. Diši…

Ova slikovnica je tako fantastično jednostavna a tako suštinski duboka. Naizgled naivna a zapravo vrlo “ozbiljna”. Svaka stranica je nova metafora o životu, koja nam poručuje da se slobodno upustimo u istraživanje i svakodnevne izazove, da pobedimo strah i da pokušamo da nađemo drugačije rešenje. Same ilustracije naglašavaju bliskost između deteta i roditelja, a značaj ljubavi istaknut je i rečima: A najviše od svega voli i budi voljen. Ljubav, koja malom kitu pruža sigurnost, ali i hrabrost i slobodu da zaroni duboko u more. I da sanja velike snove.

Na zvaničnom sajtu autora možete naći linkove za različite aktivnosti vezane za kitove beluge, ali i za tehnike disanja. Možete videti i faze u izradi ilustracija, sa kratkim tekstom na osnovu koga možete saznati kako je autor razvijao ideje i atmosferu priče. Na početku je mali kit beluga bio narval, a sam autor kaže da je naučio dosta kroz proces izrade slikovnice, kao i to da su narvali i beluge srodnici. Tu je i jedan video o belugama, koji su poznati kao “morski kanarinci”, jer pevaju i proizvode različite cvrkutave zvuke. Ilustracije su digitalne i malo podsećaju na animirane filmove. Takav stil ilustracija ne iznenađuje jer je Skot Magun značajan deo svog radnog veka proveo radeći u kreativnom studiju za web dizajn i animaciju. Tekst slikovnice je veoma kratak, ali poetičan u svoj svojoj jednostavnosti. Sa vama želim da podelim svoj prevod, krajnje nezahtevan, ali mi deluje kao poezija. Volela bih kada bismo uspeli da je objavimo na srpskom jeziku. Šta vi mislite?

 

Diši

 

Diši, mali kitu

Ceo dan se igraj

I plivaj, i plivaj, i plivaj

Diši

Zaroni, dole, duboooko

Istražuj

Stiči prijatelje nove

Plivaj

Slušaj more.

I pevaj

Diši

Plašiti se nemoj

Drugi izlaz nađi

Plivaj

A najviše od svega voli i budi voljen

Velike snove sanjaj i lepo spavaj

Diši


Autorka: Olga

olgaImam trideset i kusur godina i skoro dve godine mamećeg staža. Volim tango, sveže pečen hleb i Fredija Merkjurija. Po zanimanju sam arheolog, a profesionalna deformacija čeprkologa me vuče da stalno nešto istražujem. Tako je i sa slikovnicama. Stalno sam u potrazi za nekom novom. Volim ih jer su kao umetnost skockana u priču, koja se može na različite načine dopričavati. Ali ih najviše volim zbog onog osećaja miline tokom čitanja u krilu ili na jastuku! I šarenih uspomena koje čuvaju. Koliko uživam u njihovom čitanju toliko volim i da istražujem kako su nastale: čime je autor bio inspirisan, koliko se mučio oko pronalaska prave reči, kako izgleda studio nekog ilustratora, koju tehniku koristi, kako se igra bojama…  Pisanjem ovih tekstova želim sa vama da podelim neke drage knjige, svoje utiske o njima i iskustva u čitanju sa kćerkom.

Ostavite komentar