Dete besni, ali ne moram i ja – kako ostati pribran u kriznim situacijama

Da li ste i vi roditelj koji viče? Ostati smiren, priseban i ne vikati posebno je izazovno u situacijama kada naše divno čedo postaje malo čedovište koje ima izliv burnih emocija i nepoželjnog ponašanja. Posebno izazovno, ali i posebno važno.

Vežbanjem kontrole besa i neprijatnih emocija deci primerom pokazujemo kako da to na čine i sama. Jer do dečje frustracije upravo i dolazi usled nemogućnosti da se prepoznaju i verbalizuju neprijatne emocije sa kojima dete ne ume ili ne može da se izbori. Kao odrasli, pružamo im sigurnost, utehu, zagrljaj, stabilnost – a to ne možemo ako smo i sami ispali iz koloseka i vičemo i čupamo kosu. Kako ostati smiren, kako zadržati hladnu glavu onda kada je to teško? Evo par predloga.

blog o roditeljstvu saveti za vaspitanje

Ne shvatajte stvari lično

Shvatati detetovo ponašanje lično znači da njegovo ispade doživljavate kao sliku i ocenu svog roditeljstva i sebe. Kako i ne biste, setite se samo onih situacija kada ste sretali decu koja urlaju na ulici pored bespomoćnih roditelja i zaklinjali se sebi da se vama to nikada neće desiti. A sada ste vi taj bespomoćan roditelj i uviđate da detetovo ponašanje nije u vašoj kontroli. Dobra vest je da i ne treba da bude. Roditelji ne (treba da) kontrolišu ni detetove emocije ni ponašanje. Roditelji uče dete da svoje emocije ispolji tako da ne povređuje druge. Osećaj odgovornosti i stida zbog detetovog ponašanja (naročito u javnosti) jedan je od glavnih okidača za bes i uzrok nekontrolisane reakcije.
Detetovi tantrumi nikada nisu usmereni protiv roditelja lično. Oni predstavljaju (samo) ispoljavanje nezadovoljstva i frustracije. Odmeravanje snaga u takvim situacijama uvek se završi bez rešenja, porazom na obe “strane”. Potrebno je da tada u fokus stavimo cilj – kako da razumemo detetov problem, kako da mu pomognemo i da zadržimo objektivnost. Potrebno je da se distanciramo od situacije i okruženja i podsetimo se da smo uzor i model reagovanja i ponašanja. Neka sledeća krizna situacija bude prilika da dete prati naš pozitivan primer rešavanja današnjeg problema.

Ponovite detetovu želju/potrebu

Deluje šašavo, ali meni je toliko puta pomoglo. Nismo ni svesni koliko smo puta, užurbani i visoki, zaneseni svojim problemima, izignorisali dečja pitanja, želje i izjave. Jednostavno ih ne čujemo. Često se dogodi da nam dete nešto ponovi i više puta pre nego što počne burno da reaguje. Magičan trik u ovakvim situacijama je da ponovite detetov zahtev od reči do reči. Ako dete plače da želi čokoladu, jednostavno se spustite, uhvatite ga za ruke, pogledajte u oči, i smireno recite – “Hoćeš čokoladu”. Neverovatno je kojom se brzinom dete smiri.
Ukoliko nismo u mogućnosti da mu želju ispunimo, ovaj princip primenjujemo da bismo dete smirili da nas sasluša.
“Hoćeš čokoladu, zar ne? Ti želiš čokoladu?”
“Daaaa…”
“Žao mi je, ali dogovorili smo se da ćeš je dobiti tek nakon ručka.”
Neretko će dete početi da plače nakon što ponovo čuje zabranu. Ali nama i nije cilj da dete po svaku cenu ućutkamo, već da s njim komuniciramo, uvek, naročito u situacijama koje su za njega teške i frustrirajuće. Cilj nam je da ostvarimo komunikaciju, da se razumemo, a prihvatanjem detetove burne reakcije prihvatamo i njegovo pravo da mu se naša odluka ne dopada.
Na ovaj način i mi dobijamo priliku da detetu kažemo svoju stranu priče, svoj ugao gledanja i da obrazložimo svoju odluku. Ako ono nastavi da negoduje, moći ćemo smirenije da se nosimo sa tom reakcijom.

kako da ne vicete na dete

Nikada, ali nikada nemojte smetnuti s uma uzrast deteta

Znaju svašta, pametni su, vešti su sagovornici. Od početka nas uče da sa njima treba samo ozbiljno, bez tepanja i prenemaganja. Zato nije ni čudo da ponekad zaboravimo da imaju samo dve/tri/četiri godine i od njih očekujemo da bolje procene okolnosti nego što su u stanju, da više kontrolišu neke svoje potrebe i emocije nego što umeju i nego što je, u krajnju ruku, prijatno.

Dešava se i suprotno – da mislimo da su premali da bi nešto razumeli pa se i ne potrudimo da im objasnimo nego ih samo bupnemo u neočekivane okolnosti i naredbe.

Nikada ne treba da zaboravimo uzrast svog deteta. Ponavljajte sebi, pa makar i naglas – on ima dve godine, ona ima tri godine. Setite se ko je pred vama i koje su njegove mogućnosti da iskaže svoje emocije. Lakše je ostati smiren kada se setimo da smo mi odrasli u ovom timu i da je naš zadatak da ne gubimo kompas.

kako ostati smiren kada dete place

Nemojte zaboraviti ni svoje godine

Ako želite da deca odrastu u smirene, staložene, ljude, onda im pokažite kako to da postanu. Ono što govorimo i ono što radimo postaje mera svih stvari i princip koji usvajaju. Ovo je za mene zastrašujuća vrsta odgovornosti, ali i vrlo podsticajan podsetnik da se saberem i budem odrasla onda kad se to od mene očekuje. Krizne situacije ne posmatrajte kao katastrofu, već kao priliku. Priliku da nešto pokažete, da sebe pobedite, da nešto svi zajedno naučite.

Birajte bitke

Priznajmo, često su naše zabrane automatske. Često i prečesto neke stvari sečemo, zabranjujemo, kontrolišemo iz navike, a ne iz realne potrebe za tim. Uzimajući samo par sekundi više da razmislim o svojoj odluci pre nego što je donesem smanjila sam nivo frustracije kod svih za solidan nivo. Pretvorila sam ne u da kad god je to bilo moguće, i zamislite, nije se dogodila nikakva katastrofa. Ovo je smirujuće jer traži našu veću posvećenost i pažnju, a koncentrisan i prisutan čovek ne gubi strpljenje tako lako jer ima kontrolu. Dajući detetu priliku da proba nešto novo, nešto zabranjeno, dajemo mu priliku da uči. Ne gubi snagu, značenje i poentu ako ga prečesto izgovaramo, dovodi do nepoverenja, nervoze i nema značaj onda kada nam je stvarno potrebno. Čuvajmo ga i odmenimo sa da. Pozitivna usmerenja pomažu detetu da se oseća slobodnije, a sa nas skida teret prevelikih očekivanja i kontrole.

kako ne vikati na dete

Tražite dublje uzroke

Kada dete plače i viče, zapitajmo se – šta mu je potrebno i šta želi. Često je tantrum rezultat neispavanosti, gladi, viška stimulacija, ili neke dublje emotivne frustracije koja se manifestuje onako kako dete jedino zna – fokusom na neki manji predmet ili potrebu koju ume da verbalizuje. Zapitajte se šta bi moglo da reši njegov problem i delajte u skladu sa tim. Vika i ljutnja, pa ni kazna ne mogu pomoći detetu ni na koji način, a i mi ćemo se zbog njih kasnije osećati loše. Možda ste bili odsutni predugo pa ste mu nedostajali. Možda mu je potreban zagrljaj, razgovor. Iako to nije moguće u datom trenutku, imajte na umu detetovu potrebu kako biste zadržali smirenost i pribranost. Razgovor i zagrljaj doći će kasnije, kada uspete da ostvarite komunikaciju. Pokažite empatiju i razumevanje. Dete ni samo ne razume svoje potrebe, ali ih možete razumeti vi.

Sprečite, a ne lečite

Što manje izazovnih situacija bude oko vas, manje su šanse da ćete izgubiti strpljenje. Ovo se postiže pre svega iskustvom i s vremenom se razvija naša sposobnost da situacije prepoznamo i predupredimo. Pre toga, važnu ulogu igra rutina, jasne i u porodici ustanovljene “formule” koje deluju i koje prethode određenim delovima dana, aktivnostima, zadacima (na primer, kod nas se skidanje jakne i cipela, stavljanje na mesto i pranje ruku nakon što uđemo u kuću zove “procedura” i dovoljno je samo da zajedno izgovorimo tu reč i zna se šta se od nas očekuje). Važno je da svakodnevica bude smirena, ušuškana, predvidiva. Važna su mala porodična pravila, smislite svoja (naša su da nema igračaka – ali ni telefona kad su mama i tata u pitanju – za vreme obroka; zatim, gledaju se dva crtaća, čitaju se dve knjige pred spavanje, i slično) . Vrlo je važno da naš ton bude smiren, da izbegavamo ocene i vređanje, kao i vikanje, kao i da kućna pravila važe za sve ukućane. Postizanje rutine i doslednosti pomoći će da se smanji “natezanje” oko nekih svakodnevnih stvari, što može velikim delom da smanji opštu frustraciju i pomogne nam da ostanemo smireni onda kada je to veliki izazov.


dete place - ostati smiren

Kažite naglas kako se osećate

Ako ste gladni ili umorni – recite to. Ako ste nervozni, pomaže da kažete – “Trenutno sam jako nervozna i neispavana i stvarno mi smeta to što radiš, molim te, prestani. Ako nastaviš to da radiš, možda ću početi da vičem, a ja ne želim i ne volim da vičem na tebe. Hajde da radimo nešto drugo/da krenemo/da se igramo.” Prvo, lakše ćete se osećati kada postupite kao odrasla osoba i iskažete svoje emocije i potrebe. Time dajete primer detetu, koje tek uči da verbalizuje svoja unutrašnja stanja i pomažete mu da prepozna kod sebe okidače za stres i frustraciju. Drugo, dete će vas vrlo verovatno iznenaditi pozitivnom reakcijom na ovakvu iskrenost. Jer deca su empatična i nežna. Pokažite da vam treba zagrljaj da biste ga dobili. 

Brinite se o svojim potrebama

Najveći uzrok neprimerenih reakcija i gubljenja kontrole je upravo nedovoljna briga o sebi. Što više sebe uskraćujemo za mala zadovoljstva, za namirivanje svojih potreba za samoćom i opuštanjem, što manje vremena imamo za stvari koje volimo, to ćemo biti frustriraniji i više ljuti na sebe, a i na druge. Imaćemo manje strpljenja i brže ćemo planuti nego što bismo da su nam “sve na broju”. Roditelji koji pronađu ravnotežu i mir su stabilni stubovi porodice. Za to nekad nije potrebno mnogo – dovoljno sna, redovna i zdrava ishrana, pola sata bavljenja hobijem ili nekim drugim dragim aktivnostima mogu mnogo da učine za kompletno stanje organizma, našu ravnotežu i unutrašnji mir. 

dete besni

Nikada nije kasno da popravite stvari

A šta ako ipak planete? Šta kada kontrolu ipak izgubimo? Bilo bi neprirodno da nam se to nikada ne dogodi, a sterilne emocije i nisu nešto što je zdravo okruženje za bilo koga. Teškoće i greške su tu da iz njih učimo. Razmišljajmo o njima. Obećajmo sebi da ćemo sledeći put znati bolje. I još važnije, obećajmo detetu da ćemo biti bolji. Umesto očajavanja, razmislimo šta možemo da popravimo, na kojim slabostima da poradimo. Izgovorimo jedno lekovito – “Izvini, ne volim da vičem na tebe.” 

*****

Biti roditelj je predivno i preteško. Raduje me što vidim da je sve više onih koji žele da uče, rade na sebi i koji istražuju kako da što odgovornije pristupe izazovima. Zato sam posebno srećna što neke od vas danas mogu da obradujem. Čast mi je da na svom blogu ugostim ljude koje poštujem i od kojih svakodnevno učim. Među njima su svakako i Sanja Rista Popić i Dragana Aleksić – autorke i realizatorke serijala radionica Tajna uspešne komunikacije sa decom, koji smo konačno dočekali i u Beogradu. Cilj seminara je, pre svega, pružanje podrške roditeljima kroz nove i efikasne načine komunikacije sa decom, razumevanje razvojnih procesa deteta, kao i u prevazilaženju svakodnevnih izazovnih situacija u razgovorima. Sa Sanjom sam već imala sjajnu saradnju koja je rezultirala intervjuom – ako ste ga propustili, ovde možete saznati nešto više o pozitivnom vaspitanju bez batina, nagrada i kazni.

dragana aleksic sanja rista popic

Dragana i Sanja su bile toliko ljubazne da čitaocima ovog bloga poklone po jedno besplatno učešće na svoje dve radionice

  1. 5 razloga zbog kojih te dete ne sluša i kako da ih izbegneš – nedelja 11. decembar, od 11č. do 14č.

  2. Kako ostati hladne glave kada dete počne da besni? – nedelja 11. decembar,  od 15č. do 18č.

    Radionice će se održavati u Holističkoj akademiji, Carigradska 28, Beograd.

     

    Da biste učestvovali u ovoj nagradnoj igri, potrebno je da:

    1. Lajkujete stranice Sanja Rista Popić i Dragana Aleksić na fejsbuku.

    2. U komentaru ovog teksta na blogu napišete koju biste radionicu od ponuđene dve želeli da posetite. Dovoljno je da napišete broj radionice (1 ili 2).

    U okviru ovog ciklusa održaće se i treća radionica, pod nazivom Motivacija dece: između nagrade i kazne  (održava se u subotu, 17. decembra od 11č. do 14č.), a njoj ću prisustvovati i ja. Dođite da se upoznamo, družimo i nešto novo naučimo!

Dva dobitnika ću izvući putem sajta random.org u utorak, 6. decembra.
Ukoliko vam se tekst dopao, znate nekoga kome bi bio koristan ili koga bi obradovalo učešće u radionicama, slobodno podelite. Sharing is caring. 🙂 

Srećno i vidimo se na radionicama!

17 komentara na “Dete besni, ali ne moram i ja – kako ostati pribran u kriznim situacijama

  1. Apsolvirali i reakcije na bes. Dugo je trajalo, i bilo je bas izazovno 🙂

    I moje tople preporuke za Sanju i Draganu. Pune su znanja i prakticnih saveta, odusevicete se!

  2. Br 2, molim! 😉
    Super teme, jako aktuelne za nas sa sa detetom od 2,5 . Radujem se i predavanju 17.12., nadam se da cu stici pa da se upoznamo 🙂
    Prosla sam jedan kurs u Centru Prirodno roditeljstvo, preporucujem od srca, ima dosta price o tantrumima.
    Pozdrav od koleginice mame! 😉
    Ana

  3. Odlican tekst!:) Pratim vec Draganu i Sanju na fejsbuku, a i prisustvovala sam nekim radionicama. Preporucujem svima! Broj 1.

  4. Sve sto sam ikada procitala na Vasoj stranici svidelo mi se , zapitalo me “Da li/Gde gresim”. Vidim da puno gresim i volela bih Vasu pomoc. Radionica br. 2 je centar onog gde mi trenutno treba edukacija, kako bih bila bolja mama svojoj cetvorogodisnjoj devojcici. Pozdrav.

  5. Došlo je vreme da proglasimo dobitnike besplatnih radionica!
    Učešće na seminaru br. 1 – 5 razloga zbog kojih te dete ne sluša i kako da ih izbegneš – nedelja 11. decembar, od 11č. do 14č.
    osvojila je Ivana Ivanović.
    Učešće na seminaru br. 2 – Kako ostati hladne glave kada dete počne da besni? – nedelja 11. decembar, od 15č. do 18č.
    osvojila je Ana V.
    Čestitamo!
    Srećne dobitnice mogu očekivati mejl od mene u toku dana, a za sve vas koji ste učestvovali na razne načine, koji nas volite i podržavate – imamo lepu vest.
    Sanja i Dragana su za čitaoce Čarapica obezbedile popust od 30% na svoje seminare. Potrebno je samo da se prilikom prijavljivanja pozovete na Čarapice i uštedećete novac. Vidimo se na seminarima!
    Hvala vam svima na učešću, na podršci i lepim rečima koje nam svakodnevno šaljete!

Ostavite komentar