Knjige bez kompromisa – intervju sa Ljiljanom Marinković, direktorkom Kreativnog centra

Kreativni centar, izdavačka kuća koja je obeležila detinjstvo nekoliko generacija – ove godine slavi trideseti rođendan. Zbog toga sam se posebno radovala prilici da porazgovaram sa Ljiljanom Marinković, direktorkom Kreativnog centra, o cilju, viziji, radu i principima koji stoje iza ove, tri decenije duge, izdavačke priče. Mnogo toga sam želela da je pitam. Šta čini dobru knjigu, kakav je put njenog nastanka od ideje do realizacije, kao i na koji način ona stiže do biblioteka i srca dece i roditelja – sve ovo su teme koje smo pokrenule. Čast mi je da sa vama podelim intervju o vrednostima i radu Kreativnog centra, izdavačke kuće koja svojim trudom, posvećenošću i beskompromisnošću već pune tri decenije gradi bolji svet za našu decu najmoćnijim sredstvom koje postoji – dobrom i kvalitetnom knjigom.

Koje ste knjige voleli Vi da čitate kao dete, a koje knjige vole i čitaju današnja deca?

Kao dete sam dosta čitala, a spisak omiljenih knjiga verovatno je zajednički za sve pripadnike moje generacije – od Ostrva s blagom, preko knjiga Lujze Mej Alkot, Karla Maja, Žila Verna, pa do Branka Ćopića i Miroslava Antića… Spisak knjiga koje su volele da čitaju moje ćerke delom je sličan, ali ima na njemu i drugih imena, od Roalda Dala, Dž. K. Rouling i Terija Pračeta, pa do Jasminke Petrović. Naravno, dobra avantura, mnogo emocija, inteligentan humor uvek deluju i takvim knjigama vreme ništa ne može. Današnja deca ipak traže nešto brži ritam pripovedanja i to treba imati u vidu. Odrastanje nije lako, zato je takođe važno da svaka generacija ima knjige koje govore o njenom vremenu i one koje će joj biti oslonac u odrastanju. 

Opširnije »

Naša priča o nošenju

Često su ljudi iz našeg okruženja primećivali da naše bebe “nikada ne plaču”. Mislim da je jedan od glavnih razloga bio taj što su mi uvek bili blizu, što sam ih držala uz sebe i odmah namirivala sve njihove potrebe, kako one vidljive i očigledne tako i one nevidljive, a važne za njihov rast i razvoj. Čvrsto verujem da je jedna od najvažnijih potreba bebe u prvih godinu dana (a često i duže) – potreba za maminom blizinom. Ako sam se prvog puta u svemu tome i tražila i lutala, drugog sam od prvog dana znala – bliskost i nežnost hrane bebu bolje od svega drugog. Koliko sam u to bila sigurna, toliko sam znala i da ne mogu sve sama, naročito s dvoje dece. Imala sam pomoć, imala sam slobodne ruke i rasterećen mozak. Imala sam nosiljke za bebe.

baby tula nosiljkaOpširnije »

Svet u našem malom stanu

Tu, negde između svakodnevice i neverovatnih avantura leži čitav jedan svet mogućnosti. Tu, baš u tom malom, a nekad tako nepreglednom procepu između mame koja jesam i mame koja želim da budem, skrio se čitav univerzum svega što možemo da postanemo, svega gde možemo da lutamo, svega što u tom haosu možemo da pronađemo i sačuvamo.

Liste, obaveze, zahtevi, svakodnevne borbe. Život. Onakav kakav ne primećujem i koji merim rođendanima, praznicima i većim događajima. Sve to s jedne strane, teče neumitno i ne namerava da me pita odgovara li mi brzina, temperatura i pravac. I, s druge strane, želje, snovi, planovi, jedvačekanja. Ono što odlažem za neko drugo vreme, za neko bolje vreme. Za nešto što tek dolazi, a ne znam kad. Kako to da pomirim?

decja karta sveta

Opširnije »

Kako se štitimo od virusa i prehlada

Polazak u vrtić, naročito prvi put nakon boravka kod kuće sa mamom (ili tatom), podrazumeva velike promene i dosta stresa. Trenutno prolazimo kroz tu fazu sa Anicom i o svim nedoumicama i brigama tim povodom bih mogla da napišem još tri teksta. Jedna od najvećih briga mi je upravo zdravlje moje dece, koje će, usled najezde virusa u kolektivu i usled hladnijeg vremena, biti ugroženo. Zdravstvena adaptacija na vrtić nam je sa Duletom bila duga, izuzetno naporna i bolna. Ritam je bio – nedelju dana ide u vrtić, dve nedelje je bolestan. I tako nešto više od šest meseci. Volela bih kada bismo to mogli da izbegnemo sa Anicom. Takođe, iako je Dule već stariji i otporniji, jesen nam uvek donese neke nove zdravstvene probleme, uglavnom u vidu laringitisa.

imunoglukan sirupOpširnije »

Društvene igre za decu – zabava za celu porodicu

Volimo društvene igre i rado ih igramo. Kada smo videli s kakvom lakoćom je Dule usvojio pravila i zaljubio se na prvi pogled u igre s kojima smo ga upoznali na početku, pred nama se otkrio čitav svet zabave, saznanja i kvalitetno provedenog zajedničkog vremena. I to je to, navučeni smo, nema nazad! Ukoliko se pitate da li su društvene igre prava stvar za vas i vaše dete, moj odgovor je – sigurno jesu. Samo treba da pronađete pravu, vašu, onu koju ćete obožavati. U tome ću probati da vam pomognem ovim tekstom.

drustvene igre za decuOpširnije »

Mini eko zona – porodica koja raste u prirodi

Oni su naizgled sasvim obična porodica. Njih petoro – mama, tata i troje dece. Oni su vrlo neobična porodica. Ne drži ih mesto. Svakog vikenda “uprte” svako svoj rančić na leđa i osvajaju novi kutak prirode, novu lokaciju, novu inspiraciju. Sa nama na svojoj fejsbuk stranici redovno dele fotografije i priče. Motiv s kojim su osnovali svoj mali online kutak pod nazivom Mini eko zona je predivan – želeli su da informišu i inspirišu i ostale mame, tate, klince i klinceze da zabavu, izvor saznanja i inspiraciju potraže u prirodi.

Hej, troje dece i redovna putovanja, izleti i avanture! Ja ih imam (od skoro) dvoje i jedva se nekad sastavimo i spustimo liftom do parka ispred zgrade. Morala sam da je pitam kao mama mamu – kako vam uspeva?

mini eko zona kop letiOpširnije »