Deca ne moraju da dele igračke

Zamislite sledeću situaciju – samo što ste seli da pročitate novine, vaša prijateljica (ili još bolje – nepoznata osoba) dolazi i želi da ih pozajmi istog trenutka; toliko to želi da već poseže za njima. Vi ste na pola teksta koji čitate.  Da li biste joj ih odmah ustupili ili biste je ipak zamolili da sačeka? Kako se osećate u datom trenutku? Šta kažete?

U našem društvu uobičajena je praksa da se deca primoravaju da sa drugarima (i onima koji to nisu) podele igračke. Stojimo im nad glavom i uporno ih na to podsećamo, iz straha da će, ukoliko to ne činimo, odrasti u sebične, bezosećajne, samoljubive ljude. Želimo da ih drugi roditelji vide kao “dobre”, kao i da nama odaju priznanje za roditeljske veštine. Želimo da zajedničko igranje bude što mirnije, uz puno saradnje, razumevanja i pažnje. U isto vreme, nastojimo da svaкi sukob svedemo na minimum, a ako do njega dođe, uskačemo da ga umesto dece rešimo. Jer ona “ne znaju”. Na stranu što previše uplitanja u dečje odnose, igre i razgovore od strane odraslih može izazvati više štete nego koristi, naše petljanje i “podsticanje” deteta da deli svoje igračke smatram posebno štetnim.

dete nece da deliOpširnije »

Svet u našem malom stanu

Tu, negde između svakodnevice i neverovatnih avantura leži čitav jedan svet mogućnosti. Tu, baš u tom malom, a nekad tako nepreglednom procepu između mame koja jesam i mame koja želim da budem, skrio se čitav univerzum svega što možemo da postanemo, svega gde možemo da lutamo, svega što u tom haosu možemo da pronađemo i sačuvamo.

Liste, obaveze, zahtevi, svakodnevne borbe. Život. Onakav kakav ne primećujem i koji merim rođendanima, praznicima i većim događajima. Sve to s jedne strane, teče neumitno i ne namerava da me pita odgovara li mi brzina, temperatura i pravac. I, s druge strane, želje, snovi, planovi, jedvačekanja. Ono što odlažem za neko drugo vreme, za neko bolje vreme. Za nešto što tek dolazi, a ne znam kad. Kako to da pomirim?

decja karta sveta

Opširnije »

Neželjena nežnost nije nežnost

Ponekad, iz raznih razloga, deca ne žele da poljube ili zagrle nekog člana porodice ili prijatelja koji je nama veoma drag. Nama je tada najčešće neprijatno jer to uzrokuje vrlo nezgodnu situaciju i deluje nepristojno i nezahvalno. Borimo se između toga da li ćemo razočarati baku i deku i toga da ćemo izneveriti svoje dete i ukazati nepoštovanje njegovom ličnom prostoru i telu. Osećamo da je naša dužnost da “obezbedimo” nasmejano, raspoloženo, umiljato detence, koje srdačno trči u zagrljaj onima kojima to pričinjava radost. Zbog toga roditelji često pokušavaju da dete namole, ubede ili često čak ucene nečim da bi dete pokazalo nežnost. Govoreći detetu da poljubi nekog koga ne želi, govorimo mu da ono što oseća, misli i želi – zapravo nije važno. Da su želje i potrebe odraslih važnije od njegovih ličnih.

I pored naše najbolje namere i neizmerne ljubavi koju osećamo prema detetu, insistiranje na fizičkom kontaktu onda kada dete to ne želi čini ga samo nesigurnim, izaziva neprijatnost i (još veću) odbojnost. Deca ne moraju da ljube ili grle nikoga koga ne žele (niti da primaju poljupce i zagrljaje), uključujući i nas, njihove roditelje.

Opširnije »

Vredni i voljeni

Nije naš zadatak da decu očvrsnemo za ovaj surov svet. Niti da ih navikavamo na nepravde koje će svakako osetiti i iskusiti. Nismo mi njima dodeljeni da bismo im delili lekcije i upozoravali ih na to šta ih čeka. Ni da prenosimo svoje iskustvo i pamet na njihova mala leđa. Nije nam uloga da ih pripremamo za život, ni da ih o životu učimo.

Opširnije »

Pitali smo Nikolinu – kako se izboriti sa roditeljskom grižom savesti

Ko nas čita i prati – zna da sam ja jedna pokretna griža savesti. Da se s tim borim dugo i teško. I da o tome dosta čitam i razgovaram sa onima (prijateljima i stručnjacima) za koje mislim da mogu da mi pomognu. Ona spada u obe kategorije, iako se nikada nismo lično upoznale. Ona je strpljiva i najbolje sluša na svetu. Pažljiva je i dobro analizira. Za sebe kaže da je “štreberka”, ja joj to verujem i baš zato je i volim.

Nikolina Milosavljević je psihološkinja i mama dvoje dece. I imala je sreće da te dve uloge međusobno pomiri i nadopunjuje. Ona se bavi savetovanjem, koučingom i psihoterapijom roditelja i pomaže im da se bolje snađu i nađu u toj jako odgovornoj ulozi. Više o njenom radu možete saznati na njenim stranicama Racionalno i pozitivno roditeljstvo na Fejsbuku i na Instagramu. Nikolina kaže da je deca ojačavaju kao stručnjaka, tako što svojim ponašanjem izazivaju sumnje u njeno znanje i veštine, kao i u kapacitete da bude racionalan roditelj. Prevazilaženje izazova vidi kao lični, ali i poslovni razvoj. Nas dve smo razgovarale o za mene već neko vreme gorućoj temi koja, koliko uspevam da vidim iz komunikacije sa vama, ne muči samo mene. Griži savesti kod roditelja i nastojanjima da postignemo savršenstvo u ovoj važnoj ulozi. Nadam se da će vam ovaj tekst doneti neke nove uvide, a za sva dodatna pitanja stojim(o) vam na raspolaganju.

griža savesti kod roditeljaOpširnije »