Beli put zna – šta čini dobru knjigu?

Vreme koje provodimo s decom čitajući im je dragoceno. Svaki trenutak koji provedemo čitajući lošu knjigu smo protraćili i izgubili vreme za koje smo mogli pročitati dobru knjigu. Zbog toga posebno poštovanje i zahvalnost gajim prema izdavačima koji ne pristaju na kompromis. I upravo me je ta strast za pronalaženjem dobrih i kvalitetnih knjiga odvela ka Belom putu.

U vreme kada sam počinjala da gradim našu, tada malu, a sada već obimnu dečju biblioteku, nisam znala odakle da počnem. Ali jesam imala teorijsko, školsko znanje i osećaj. Sećala sam se sebe u detinjstvu i znala sam koje su me priče dirnule, koji su mi junaci živi i jasni u sećanju, kakve sam ilustracije i danas u stanju da prizovem ukoliko zatvorim oči. Od tada do danas, nakon šest godina, mnogo toga sam naučila, mnogo je knjiga prošlo kroz naše ruke i ručice, mnogo se toga promenilo na policama naših knjižara. Ali osećaj poverenja u poznati znak na knjizi, prisnost kao sa starim prijateljem i ponos što su deo našeg odrastanja toliko dugo – to se ne menja.

beli put

Zbog svoje kratkoće, sažetosti i jednostavnosti, knjige za decu često su potcenjene i mislimo da ih može pisati svako. A upravo zbog navedenih karakteristka istina je suprotna ovoj pretpostavci. Deca su iskreni i nemilosrdni kritičari, pronicljivi i intuitivni. Ne zavarava njih šarenilo boja i pompezni brojevi koji najavljuju 1000 priča sumnjivog kvaliteta sabranih u jednu knjigu. Ona knjigu osete ili ne osete, dožive ili ne dožive. Ono što mi možemo je da na njihov izbor utičemo od najranijeg uzrasta dobrim primerom i ispravnim usmeravanjem. Da ih naučimo šta dobra knjiga jeste.

Ako je knjiga dobra – osetićete to. Prepoznaćete “vašu” knjigu na policama. Nagrade, priznanja, rasprodati tiraži – često ne znače ništa ukoliko dete ne poželi da knjigu pročita ponovo i to treba da nam je prvi i glavni cilj. Međutim, problem nastaje kada se osvrnemo oko sebe i pogledamo koliko mnogo knjiga za decu nas okružuje. Kako izabrati među svim tim šarenilom, kako prepoznati ono što je baš nama potrebno?

beli put

Kontekst

Kontekst knjige treba da bude poznat detetu, jasan, živ i auentičan. Kontekst je atmosfera koju osećamo dok čitamo, karakterističan osećaj, duh jedne knjige, prostor i vreme u koji je ona smeštena. Deca će se lakše uživeti u knjigu koju osećaju kao poznatu i blisku. To ne znači da dete koje nikada nije bilo u Africi neće moći da doživi priču o afričkom plemenu. Dete se vrlo lako može povezati i s malim Afrikancem na osnovu onog zajedničkog, dečjeg iskustva i na osnovu emocije koja nam je svima poznata. Stoga pri izboru tragajte za živošću, ostvarenošću, kompletnošću, ili makar samo jedinstvenošću.

Knjiga Deka i ja predivan je primer kako jednostavna, kratka i na prvi pogled obična priča o šetnji šumom može da se pretvori u jedinstveni događaj, uspomenu i priliku za povezivanje. Dečja perspektiva opravdava jednostavni stil, boje i nijanse jeseni doprinose ušuškanoj atmosferi, a dečje jednostavne rečenice kriju dubok smisao i emociju. Sve je u ovoj knjizi detetu poznato – kratke rečenice, mirna šetnja šumom, voljeni deka, ptice, pa čak i neobični prijatelji koje u toj avanturi sreću i upoznaju. Jer deca razumeju jezik mašte, baš kao što ga je i deka razumeo. Ipak, u ovoj šušketavoj knjižici s mirisom jeseni krije se i za nas roditelje dragocena poruka – učenje je uvek dvosmeran proces.

beli put

Kada biramo knjigu za decu, korisno je podsetiti se svojih prvih čitalačkih iskustava. Čega se sećamo? Šta nam je ostavilo najveći utisak? Da li smo tragali za osećajem uzbuđenja i neizvesnosti? Da li smo putem knjiga bolje upoznavali okolni svet? Da li su knjige negovale naš osećaj za neverovatno i čudesno, ili su nas podsticale na istraživanje? Koja osećanja pamtimo?

Junaci

Ko su junaci knjiga za decu? Da li se razvijaju, rastu, menjaju? Da li nas dotiču, da li nas se tiču njihove sudbine? Da li im verujemo jer su dosledni, ujednačeni, logični? Da li su jednodimenzionalni, kao u bajkama, ili imaju više slojeva? Da li nam je do njih stalo? Dobre knjige za decu, od onih za najmlađi do onih za najstariji uzrast – imaju žive junake sa kojima strahujemo, smejemo se, sa kojima se razumemo. Dobre knjige za decu su i one u kojima junaci rešavaju probleme, izlaze iz nevolja, istrajavaju.

Mali svitac Leo je junak istoimene knjige. Najmanji od svih svitaca. I svitac koji ne zna da svetli. U ovoj predivnoj, mračno ilustrovanoj knjizi, retki su tračci svetlosti. Boje kao da naglašavaju borbu malenog junaka da pobedi mrak – van sebe i u sebi. Da poraste, nađe snagu i čuje unutrašnji glas podrške i ljubavi – da je vredan i da on to može. Nije slučajnost što je to upravo glas njegove mame. Divna priča o malenom junaku koji pobeđuje sebe svojom snagom i upornošću, priča o borbi svetlosti i tame, o samospoznaji, traženju, odbacivanju, prihvatanju, o rastu i hrabrosti.

Izazovi i teškoće opisani u knjizi pozivaju decu da se uključe, da saosećaju i povežu se, a to je cilj dobre knjige. Dobri junaci su oni do kojih nam je stalo i za koje svim srcem navijamo.

beli put svitac leo

Radnja

Kakva je radnja dobre knjige za decu? Da li ima smisao? Da li ima cilj? Pouku? U poslednje vreme primećujem tendenciju da se pričama usiljeno daje poenta i pouka. Pa se još i podvlači, potcenjujući sposobnost deteta da poveže i shvati.

Nekim je pričama fokus na radnji i zapletu. Neke osvajaju svojim dobro predstavljenim likovima. Neke čarobnim ilustracijama. Neke imaju sve. Ali nikako ne smemo potceniti vrednost i važnost dobre radnje, zanimljivog i uzbudljivog zapleta, originalne i jasne poruke. Za decu, prvi i osnovni kriterijum je – zabava. Ako potcenimo vrednost i važnost glasnog i iskrenog smeha tokom čitanja, vrlo lako nam se može desiti da izgubimo pažnju naših malih čitača. Umesto da se fokusiramo samo na moralisanje i pouke, na konstantnu potrebu da u nečemu vidimo – korisno i poučno – kako bi bilo da počnemo da se zabavljamo?

Mili, Džek i razigrani mačak je divna i razigrana knjiga o originalnosti, pronalaženju sebe i doslednosti svojim snovima. Priča o prepoznavanju srodnih duša u moru ljudi koji (nas) ne razumeju. Radnja ove knjige, lagana i vedra, lepršava je kao prolećni dan. Smestiti tako veliku i važnu temu o prihvatanju i odbacivanju, o traženju svog puta i borbi za svoje snove u tako raspevanu i razigranu priču – pravo je umeće. Džek i razigrani mačak ulaze u Milin život i ovo kratko poznanstvo pretvara se u pravo prijateljstvo koje je crvenokosu junakinju naučilo da pleše, ohrabrilo i osnažilo je da svoju umetnost pokaže svima i počne da živi život kakav želi. Ova knjiga nema pouke, poruke i lekcije. Ona vas ponese, zaleprša i zapleše s vama i ostavi vas namirisane inspiracijom.

beli put mili džek i razigrani mačak

Tema

Tema knjige priču drži na okupu, oko nje se razvija radnja i grade se likovi. Ono što jednu knjigu čini svevremenom i večno aktuelnom su univerzalne, svima nama bliske teme. Kada pomislim na takvu knjigu, uvek prvo pomislim na “Pogodi koliko te volim“. S druge strane, i roditeljima i deci omiljene su konkretne životne teme i izazovi s kojima se susreću. Bilo da prolazimo kroz skidanje pelena, adaptaciju na vrtić ili na novog člana porodice, bilo da se borimo sa nespavanjem i noćnim strahovima ili nešto sasvim peto, sagledati određeni izazov kroz junake knjiga, osmehnuti im se sa distance, potražiti i možda i pronaći rešenje ili bar ohrabrenje jer nismo sami – neopisivo pomaže i znači.

Nikada, ama baš nikada neću ni da probam paradajz je obavezno štivo svakog roditelja nećejeda. Ova šarena knjiga neobičnih ilustracija podseća nas još jednom da život i probleme shvatamo preozbiljno i pokazuje nam šta se dogodi kada dete uzme u svoje ruke problem sa sestrinom izbirljivošću i odbijanjem hrane. Mašta je rešenje, a ne pritisak. Humor, a ne pretnje. Kreativnost, a ne ucene. Dok pred našim očima krompir pire postaje pena od oblaka sa Kilimandžara, a paradajz – prskavci sa meseca, možda nam sine još poneka ideja kako roditeljske izazove možemo rešiti zajedno sa decom, a ne boreći se protiv njih.

beli put nikada ama baš nikada neću ni da probam paradajz beli put nikada ama baš nikada neću ni da probam paradajt

Jezik i stil

Jezik i stil knjige imaju veliku važnost. Na ovaj se segment u našem izdavaštvu najmanje misli i definitivno mu se najmanje vremena posvećuje. Jezik knjige treba da poštuje uzrast deteta, njegovo znanje i mogućnosti, ali da ga i umereno izaziva. S druge strane, stil je nešto što izgrađuje detetov osećaj za rečenicu, za jezik, pomaže mu da usvoji nova značenja, izraze, ali ga može podučiti i nakaradnim prevodima s engleskog, pogrešnim padežnim konstrukcijama, nelogičnim i nepravilnim oblicima reči. Jezik knjige treba da bude što bogatiji, ali ne pretežak, stil izglancan i primeran, ali ne i usiljen. Ovo svakako nije lako prepoznati i pronaći ako niste stručni, ali u tome bi trebalo da vam pomogne poverenje i ugled koji određeni izdavači grade dobrom dosadašnjom praksom i pažnjom koju pridaju jeziku.

Beli medvedić na brodu je prva knjiga preko koje sam se susrela sa imenom i radom Belog puta. Prva moja pomisao bila je – ovako su izgledale i zvučale knjige mog detinjstva. Divna priča koja potvrđuje da velike i uzbudljive avanture ne moraju imati negativce, iznenađujuće obrte i zaplete. Reč je o laganoj i nežnoj pustolovini belog medvedića Larsa, koji se jednog dana slučajno izgubio i našao na velikom ribarskom brodu koji plovi u nepoznato. U pomoć mu priskače mačak dobrog srca, koji zajedno sa svojim prijateljima uspeva da Larsa bezbedno vrati kući. Lepe, jasne rečenice, lagana i spora radnja i jednostavni dijalozi doprinose toploj i ušuškanoj atmosferi koja nas vraća u detinjstvo. Lepota ove knjige je u njenoj nepretencioznosti i neposrednosti. Pravi mali primer kako zamišljamo knjige za decu.

beli put beli medvedić

Ilustracije

Ilustracije knjiga za decu su umetnost po sebi. One treba da budu oku prijatne i da podstiču maštu. Dobre ilustracije izbegavaju usvojene stereotipe i aktiviraju moć razmišljanja “izvan kalupa”. Dobre ilustracije su u neraskidivoj vezi sa tekstom i one tekst prate, zajedno sa njim nam pričaju priču, a ne predstavljaju samo vizuelno ponavljanje napisanog. Umetnost ilustrovanja dečjih slikovnica je danas toliko obogaćena, razgranata u mnoštvo različitih stilova i tehnika da su pojedine knjige prava likovna umetnička dela. Poželjno je igrati se stilovima, bojama i detaljima prilikom izbora dečje literature. Na taj način gradimo ukus i osećaj za lepo, a to nije mala stvar.

Knjige o Rusvajku nemaju nijedan momenat običnosti i dosade u sebi. Od korice do korice su dinamične, neobične i zanimljive, uključujući čak i bibliografske podatke na samom kraju knjige. Ovo su knjige iskustva, ne samo čitanja. Knjige od doživljaja i akcije. Prorezi, preklapalice, pisma koja se otvaraju, potpisi, beleške, skice i žvrljotine, komentari… Sve je to tekst unutar teksta, priča unutar priče i služi tome da pojača autentičnost forme dnevnika i pisama. Ilustracije su fenomenalno detaljne, toliko detaljne da se svakim čitanjem može nešto novo otkrivati. Interaktivnost i žive ilustracije su glavni aduti ovih knjiga. Teško je opisati koliko duhovitih i zanimljivih detalja se krije među njihovim stranicama, na kakve su sve sitnice autorke mislile. Posebnu draž donosi mogućnost da lično otvaramo papiriće i zavirujemo u pisma, čini, beleške ovih šašavih veštičjih mačaka, u čijem svetu je sve izokrenuto. Čini bajalice čitamo naglas, uživljavajući se i očekujući da zaista počnu da deluju svakog momenta. Na stranicama koje opisuju i ilustruju gladne i proždrljive zmajeve stranice su iskrzane i – pogrickane! Zar to nije sjajno? Na svakoj stranici vidne su fleke od hrane, mrlje od kafe, koje dočaravaju autentičnost prepiske i snažno učestvuju u izgradnji Rusvajkovog lika.

beli put rusvajko

I na kraju, ali ne i najmanje važno – svaka slikovnica je jedna celina koja vrednošću prevazilazi prosti zbir svojih delova.

Šta još čini dobru slikovnicu? Ona poštuje čitaoce pružajući im jedinstven doživljaj i iskrenu emociju. Ona se obraća deci, razumljiva je i zanimljiva. Ona razvija jezičke kompetecije, pruža znanje i vežba naše misaone procese. Ohrabruje, razvija pozitivan pogled na svet i izgrađuje samosvest. Razvija smisao za humor, podiže estetske standarde i formira ukus. Dobra knjiga za decu aktivira empatiju, prenosi univerzalne vrednosti na lični nivo, dublji nivo.

beli put

Deca imaju mnogo razvijeniju emocionalnu i socijalnu inteligenciju nego što ponekad mislimo. Dobra knjiga to zna. Ona nudi deci iskustvo koje ojačava njihovu svest o sebi, o ličnoj slobodi i ograničenjima, podstiče nezavisno mišljenje. I Beli put to zna, te nam već petnaest godina donosi knjige koje nepogrešivo ispunjavaju navedene kriterijume.

Ostavite komentar