Često se srećem sa začuđenim pogledima okoline i pitanjima vezanim za moju maramu. Pitanja idu od onih simpatičnih (baš je zanimljivo, jeste li je sami sašili), preko sugestivnih (da mu nije neudobno/hladno/tesno u tome), sve do neumesnih (krivite mu kičmu, neće da poraste jer ga “meljate”). Stoga imam potrebu da objasnim otkud je ova čudesna i čudnovata “naprava” u našem obaveznom repertoaru za svaki izlazak.

Kolica više i ne koristimo. Potpuno smo se okrenuli nošenju u marami. Njene prednosti u odnosu na kengur i kolica su višestruke. Prvo i najvažnije – bebi su kukovi u njoj u pravilnom položaju. Nema opterećenja za kičmu, nema krivljenja, nema rizika od komplikacija. Nožice su lepo raširene i udobno smeštene u marami, kao kod širokog povoja. Bili pristalica tog načina povijanja bebe ili ne, složićete se da je ovaj položaj mnogo udobniji za nošenje bebe. Evo kako to izgleda:

Druga velika prednost u odnosu na sve druge nosiljke je udobnost za onog ko bebu nosi. Marame su od elastičnog materijala, široke, lepo prianjaju na ramena, a težina se raspoređuje na čitava leđa. Naše šetnje su duge i česte, nikada nisam osetila da me bilo šta žulja, boli ili steže. Triput ura za udobnost!

Veliki plus za ovaj tip nosiljke je to što postoji beskonačan broj načina vezivanja marame i položaja u kojima možete nositi bebu. Pritom su vam obe ruke uvek slobodne. U zavisnosti od uzrasta, postoje mogućnosti da bebu okrenete ka sebi (uvek preporučljivija varijanta, a male bebe je obožavaju), ali i od sebe (kada malo porastu, pa požele da razgledaju okolinu). Položaj “od sebe” se ne preporučuje pre devetog meseca.

Ono što bih posebno naglasila je bliskost sa bebom, divan osećaj povezanosti između roditelja i deteta. Beba sve vreme sluša otkucaje vašeg srca, vaš glas, oseća vaš miris i toplinu. Kao da je ponovo u stomaku! Ukoliko ste pročitali prethodni post, znate koliko smatram da je povezanost sa roditeljem i osećaj sigurnosti važan za bebu. Dok se šetamo, D neometano razgleda okolinu. Tom prilikom mu pričam o tome šta vidi, opisujem pored čega prolazimo. Mogu da primetim kada mu nešto privuče pažnju, pa se kod toga posebno zadržim.  Najviše voli (gle čuda) decu, a i on je njima simpatičan i zanimljiv dok virucka iz marame, miran i ušuškan.

Sa maramom idemo  svuda, normalno se krećemo i po manje dostupnim mestima, što sa kolicima nije uvek moguće. Pošto ne vozim, gradski prevoz nam je glavni vid transporta. Bebu stavim u maramu i nemam nikakav problem da idem bilo gde. U marami bebu mogu podojiti, uvek  je vidim, osećam njenu blizinu i znam da li je dobro, da li spava ili razgleda okolinu.  Zapravo, dok ovo pišem, D mi spava na grudima. Pogađate – u marami.

Naša nosiljka je Hug bug marama. Postoji, osim nje, bezbroj različitih modela i vrsta koje vrlo lako možete naručiti preko interneta.  Drago mi je što primećujem da se mame sve češće odlučuju za ovaj vid nošenja bebe. Onima koje se dvoume – od srca preporučujem.