Mini eko zona – porodica koja raste u prirodi

Oni su naizgled sasvim obična porodica. Njih petoro – mama, tata i troje dece. Oni su vrlo neobična porodica. Ne drži ih mesto. Svakog vikenda “uprte” svako svoj rančić na leđa i osvajaju novi kutak prirode, novu lokaciju, novu inspiraciju. Sa nama na svojoj fejsbuk stranici redovno dele fotografije i priče. Motiv s kojim su osnovali svoj mali online kutak pod nazivom Mini eko zona je predivan – želeli su da informišu i inspirišu i ostale mame, tate, klince i klinceze da zabavu, izvor saznanja i inspiraciju potraže u prirodi.

Hej, troje dece i redovna putovanja, izleti i avanture! Ja ih imam (od skoro) dvoje i jedva se nekad sastavimo i spustimo liftom do parka ispred zgrade. Morala sam da je pitam kao mama mamu – kako vam uspeva?

mini eko zona kop letiOpširnije »

Šta pokloniti detetu umesto igračaka

Želeli mi to da priznamo ili ne, deci najčešće kupujemo igračke. Većina dece koju znam je prosto zatrpana igračkama i roditelji se žale kako počinju gube smisao. I ja se slažem, iako ni sama ne znam bolje. Iako se trudimo da ne preterujemo s igračkama, nekako se “same” nakupe, pa ne znamo šta ćemo s njima. Da ne govorim o tome da je, bar kod nas, potvrđeno pravilo: više igračaka – manje mašte i da se Dule najlepše izigra sa najjednostavnijim predmetima koje po potrebi može da menja i daje im različite uloge.

pokloniOpširnije »

Kako birate igračke za decu?

Igra i igračke jedan su od najvažnijih elemenata zdravog razvoja svakog deteta. Deca se igraju – to je njihov jedini i najozbiljniji zadatak. Igra nikada nije “samo” igra, već uvek ima dublji smisao, razvojni značaj, emotivni i kognitivni podsticaj, koji odrasli često i ne naslućuju. Igračka nikada nije “samo” igračka. Ona je sredstvo za igru, pokretač na maštanje i domaštavanje, prijatelj za spavanje, sigurni predmet koji čvrsto držimo u ruci kada smo u nepoznatom okruženju, ona je uspomena na detinjstvo i magija trenutaka i drugih svetova.

igračkeOpširnije »

Koje knjige treba da sadrži bebina prva biblioteka?

Naša bebina biblioteka građena je spontano, najpre od knjiga koje smo dobijali na poklon, a zatim od onih koje sam sama stidljivo pronalazila i kupovala. Mi smo počeli da čitamo sa tri meseca. Ukoliko pre toga u svem haosu, nespavanju i tumbanju života iz korena uspete da nađete vremena i za čitanje – skidam vam kapu! Tada uopšte nisam imala osećaj da je rano za čitanje, da me ne razume, da bilo šta radim uzalud. To čitanje je bilo sporo, smireno, nežno, duuugo smo čitali istu knjigu, ponavljala sam do u beskraj iste pojmove. I sigurna sam da je bar jednim delom to uticalo na sve što se kasnije dogodilo – njegovu ljubav i pažnju prema knjigama, rani i vrlo napredan razvoj govora, širok vokabular, veliku sposobnost pamćenja, razvijenu empatiju i moć zaključivanja
bebina biblioteka
Opširnije »

Slikovnice – spoj dve umetnosti sa hiljadu važnosti

Proces čitanja za decu je oduvek predstavljao mnogo više od pukog sricanja slova. Dečji prvi susreti s knjigama predstavljaju užitak za sva čula – slušanje glasa onoga ko čita, pipkanje, maženje, grickanje korica knjige, njuškanje, razgledanje ilustracija… I nijedna knjiga kasnije u životu neće im ponuditi toliko mogućnosti niti ih toliko stimulisati kao prva slikovnica.

Lepe i privlačne knjige su lakše i lepše za čitanje i upravo iz tog razloga su roditeljima i deci slikovnice prvi izbor. Jednostavnost priče kao i primamljivost ilustracija čini ih savršenom prvom dečjom literaturom. Deca mnogo lakše prate radnju kada mogu da je vide, u isto vreme povezujući tekst, ilustracije i iskustvo iz ličnog sveta i života. Međutim, u poslednje vreme slikovnice su sve više nepravedno potcenjene kao “lakša literatura”, pa se roditeljima žuri sa prelaskom na duže priče, čak i romane. Čim dete nauči da čita, smatra se da je “preraslo” slikovnice. Međutim, da li  je baš tako?

knjige za decu, preporuke za citanje

Opširnije »

Zašto (ne) čitati bajke deci

Novo vreme donosi nove vrednosti, nove poglede, novu sliku sveta. U novom vremenu bajke se polako ali sigurno istiskuju iz dečjeg iskustva, zaobilaze kao nepodobne, agresivne, traumatične priče, koje se smatraju prevaziđenim i zastarelim.

Roditelji koji ostavljaju i odbacuju decu iz primitivnih i egoističkih pobuda, prikazi žena kao zlobnih i ružnih veštica i maćeha, scene brutalnog nasilja u vidu odsecanja delova tela ili rastrzanja i probadanja, strašne scene i slični elementi poetike bajke uslovili su da se danas roditelji sve ređe opredeljuju da ovaj vid literature predstave svojoj deci. Danas, kada se motivacija za poslušnost dece pronalazi u unutrašnjim a ne u spoljašnjim podsticajima, bajke, koje kao motivaciju za poslušnost aktiviraju strah, brzo i lako su postale nepoželjni stanovnici kućnih biblioteka.

čitanje knjiga za decuOpširnije »