Šta bi trebalo da znate pre nego što posetite novorođenče

Opširnije »

Roditelji, budite prisutni!

Od prvog dana života deteta, kontakt sa roditeljima stimuliše njegov razvoj, posebno razvoj mozga. Roditeljski gestovi, izrazi lica, ponašanje, predstavljaju jedinstvenu stimulaciju koja ima najvažniju ulogu u uspostavljanju komunikacije, sigurnosti, stabilnog rasta i razvoja. Roditelji, kao glavni izvor hrane, sigurnosti, stimulacije i učenja imaju jedinstvenu ulogu i priliku da detetu omoguće najbolji moguću početak života. Uloga je velika, samim tim i odgovornost. Šta drugo možemo, osim da se pitamo:

Da li im pružamo dovoljno? Da li ih volimo dovoljno? Da li smo dovoljno prisutni? Da li oni znaju da ih volimo?

svaki trenutak je važan

Opširnije »

Zašto ignorisanje tantruma NIJE dobro rešenje?

“Samo ignorišieš i proći će”. Ova rečenica se prenosi s kolena na koleno, s roditelja na roditelja, kao mantra, kao magični recept, kao tajna mudrost i predstavlja univerzalno rešenje za sve faze, neprijatne izlive besa i teške momente u ponašanju naših dragih mališana. I roditelji je sa radošću usvajaju, primenjuju i dalje prenose. Jer, šta drugo da rade? Da popuste, pa da deca vide da takvo ponašanje “prolazi”? Niko ne želi da ohrabruje takve reakcije. Ipak, zaboravljamo često da postoji još mnogo mogućnosti osim ove dve. I trajnije su i kvalitetnije, provereno. O kojim opcijama je reč videćete nešto kasnije, želim prvo da sagledamo zašto ignorisanje deteta nikada nije dobro rešenje.

Opširnije »

Zašto pohvale nisu OK?

Poznato je koliko kritika može biti pogubna po dečje samopouzdanje. Mnogi tekstovi i brojne knjige govore o toj temi, brojni stručnjaci obrazlažu zbog čega sve kazna i kritika nisu preporučljivi modeli komunikacije sa decom. Mnogo je manje onih koji pišu o nedostacima naizgled suprotnog principa – obasipanja deteta pohvalama.

Da, pohvale mogu da budu podjednako štetne kao i kritika, ali to nikako ne znači da decu treba uskratiti za bezrezervnu podršku, ohrabrenje i ljubav. Pravo je umeće, čini se, da uspemo da ova dva razlikujemo i da njihove nijanse uočimo, jer je granica nekada zaista tanka. I sama sam dugo vežbala da neke konstrukcije izbacim, a neke nove perspektive uvedem i iz njih sagledam naš odnos. U čemu je razlika i gde najčešće grešimo?

motivacija deceOpširnije »

Kobajagilište – gde se mašta i ljubav prema knjigama čitaju naglas

Bila jednom jedna biblioteka…

Obična i neobična u isto vreme, kakve samo biblioteke mogu biti.

Imala je sve što jedna biblioteka treba da ima – knjige, čitaoce, bibliotekare, pravila ponašanja, tišinu, police, prašinu, kataloge, i među njima nešto posebno, nešto lepo, nešto beskrajno. Nekoliko roditelja, malo dece, dobre knjige, jedne naočare, jednu futrolu za naočare, jedan magičan šešir i Hanu.

Jer, znate, sve nam je to bilo potrebno te večeri – i šešir, i deca, i Hana, i roditelji, i knjige, i bibliotekari, i te Hanine naočare i njihova futrola zaturena među knjigama. Sve smo to smućkali, nestrpljivo, uzbuđeno, s mnogo ljubavi i truda i stvorili smo Kobajagilište. Čitalište za decu.

čitanje knjiga za decu Opširnije »

Vredne devojčice, snažni dečaci i druge predrasude – kako ih prevazići?

Da li se vaša deca igraju “kao devojčice” ili “kao dečaci”?

Igra je neizostavni deo dečjeg života i odrastanja. Kroz igru, deca stiču životne veštine, uče o socijalnim odnosima i njihovom funkcionisanju, uspostavljaju odnos prema sebi i prema okruženju. Igračke u ovom procesu nisu neophodno, ali jesu vrlo važno sredstvo. Danas su igračke važnije nego ikad pri razvoju igre i učenja – one predstavljaju mnogo više od predmeta za zabavu – neretko su i prijatelji, uteha, prenosni predmeti, i u dečjem svetu imaju veliku ulogu i važnost.

Pažljivo posmatranje dece tokom igre: koje uloge zauzimaju, kako razvijaju igru, koja značenja i na koji način učitavaju – može nam mnogo reći o specifičnostima deteta, ali i o važnosti igre uopšte. 

igre za dečake i igre za devojčiceOpširnije »