Nisam ista mama prvom i drugom detetu

Kada se rodio Dule, bili smo spremni. Potpuno fokusirani, posvećeni, koncentrisani. Mogu slobodno da kažem, a mislim da je i jasno – bila sam prava štreber mama. Fotografija milion, kao i snimaka. Svaki korak zabeležen, svaki napredak proslavljen. Čitali, učili, pravili svašta, podjednako radili na motoričkom razvoju, govoru, inteligenciji, ritmu, muzici, i ostalim elementima dečjeg razvoja.

Tačno četiri godine kasnije, došla nam je Anica. Nisam se ni zaluđivala da ću s njom raditi isto. Nemam ni tu snagu, ni taj entuzijazam, a ako ćemo iskreno, u međuvremenu sam shvatila i da su neke stvari potpuna glupost.

prvo i drugo deteOpširnije »

Koje knjige treba da sadrži bebina prva biblioteka?

Naša bebina biblioteka građena je spontano, najpre od knjiga koje smo dobijali na poklon, a zatim od onih koje sam sama stidljivo pronalazila i kupovala. Mi smo počeli da čitamo sa tri meseca. Ukoliko pre toga u svem haosu, nespavanju i tumbanju života iz korena uspete da nađete vremena i za čitanje – skidam vam kapu! Tada uopšte nisam imala osećaj da je rano za čitanje, da me ne razume, da bilo šta radim uzalud. To čitanje je bilo sporo, smireno, nežno, duuugo smo čitali istu knjigu, ponavljala sam do u beskraj iste pojmove. I sigurna sam da je bar jednim delom to uticalo na sve što se kasnije dogodilo – njegovu ljubav i pažnju prema knjigama, rani i vrlo napredan razvoj govora, širok vokabular, veliku sposobnost pamćenja, razvijenu empatiju i moć zaključivanja
bebina biblioteka
Opširnije »

Kobajagilište – gde se mašta i ljubav prema knjigama čitaju naglas

Bila jednom jedna biblioteka…

Obična i neobična u isto vreme, kakve samo biblioteke mogu biti.

Imala je sve što jedna biblioteka treba da ima – knjige, čitaoce, bibliotekare, pravila ponašanja, tišinu, police, prašinu, kataloge, i među njima nešto posebno, nešto lepo, nešto beskrajno. Nekoliko roditelja, malo dece, dobre knjige, jedne naočare, jednu futrolu za naočare, jedan magičan šešir i Hanu.

Jer, znate, sve nam je to bilo potrebno te večeri – i šešir, i deca, i Hana, i roditelji, i knjige, i bibliotekari, i te Hanine naočare i njihova futrola zaturena među knjigama. Sve smo to smućkali, nestrpljivo, uzbuđeno, s mnogo ljubavi i truda i stvorili smo Kobajagilište. Čitalište za decu.

čitanje knjiga za decu Opširnije »

Rečenice koje moramo prestati da govorimo deci

Deca odrastaju gledajući (u) nas. Ono što uradimo i ličnim primerom pokažemo neuporedivo je važnije od bilo kojih reči koje im uputimo. Ipak, iz naših reči i postupaka upućenih deci ona grade najvažniju sliku na svetu – sliku o sebi. Zato nije svejedno šta im i kako govorimo. Veština komunikacije i svest o uticaju pojedinih reči i izraza podjednako su važni u sfim sferama života, ali poseban značaj imaju u odnosu prema (našoj) deci. Dodatan trud koji uložimo da promenimo način na koji razgovaramo sa decom može imati dalekosežne rezultate. Odgaja(će)mo samouverene, samosvesne, snažne ljude, pune poštovanja, razumevanja i nežnosti. Spisak koji je pred nama neka služi kao podsetnik kako da komunikaciju sa detetom podignemo na jedan tolerantniji, ravnopravniji nivo.  

kako vaspitati deteOpširnije »

Progovorilica

Mislim da je važno da roditelj prepozna svoje dete. Da oslušne šta mu je zanimljivo, čemu teži, šta želi.

D ima skoro šesnaest meseci i ne mnogo veliku želju za hodanjem. O, prohodao je on, doduše kasnije u odnosu na vršnjake, ali je krupna motorika (hodanje, pentranje, skakanje, zavlačenje) i razvoj iste trenutno njemu na nekom drugom mestu. Na prvom je, zna se, čitanje. I fina motorika.

D je dete koje jako dugo drži pažnju na određenim stvarima i pojavama, koje ume da se dugo i strpljivo igra i uči.

To sam iskoristila da, po savetu moje drage prijateljice, s njim aktiviram jednu super stvar – Progovorilicu.

ProgovorilicaOpširnije »

Reci mi šta čitaš. Preporuka za dečje knjige

Nije nas dugo bilo.

Sa polaskom u jaslice počelo je potpuno novo poglavlje u našim životima. Haotično, užurbano, ali i divno. Ako isključimo viruse, koji su sastavni deo svake adaptacije.

Ne stižem da pišem jer je ovo period intenzivnog učenja, rasta, sazrevanja. Pratim ga pomno, da mi nešto ne promakne, a usput smišljam šta novo da radimo, čime da se igramo.

Već sam pisala o tome koliko je čitanje nama važno i drago. D još ne hoda, možda baš zbog toga što većinu vremena provodi(mo) sedeći, čitajući, učeći. Oduvek ga je više zanimalo da sedi i razgleda sličice nego da trčkara unaokolo, pa sam, u želji da to razvijam i ohrabrujem, vreme posvetila takvim igrama.

Želela sam s vama da podelim knjige koje smo skoro dobili na poklon, a toliko su fenomenalne da ih već napamet znamo i bar tri-četiri puta dnevno od korica do korica pročitamo (Hvala, dragi drugari!).

Naš predlog i preporuka za čitanje je ovaj komplet – Kuća i Farma.

Knjige za decuOpširnije »