Stvari koje nikada ne bih saznala da nisam mama

Kada vam se dete useli u život, donese sa sobom ceo spektar novih interesovanja, znanja, navika i uzrečica koje niste ni sanjali da ćete ikad u životu sresti i koristiti. Počnete da volite neke crtaće, boje, otkrivate nova mesta, upoznajete nove ljude, stičete nove navike, novi ritam (ne)spavanja, otkrivate skrivene talente i mogućnosti. Pre nego što nam se uselio u život i zaposeo ga, nisam ni pomišljala da ću biti ovde gde sam sada.

da nisam mama

Ni sanjala nisam da ću rođenog muža zvati “tata”.

Da ću ikad u životu izgovoriti rečenicu – “Ima i mama pišu, samo je moja drugačija”…

Da ću izgovoriti rečenicu: “Ne možeš bez gaća napolje. Prvo gaće pa napolje.”

Da nisam postala mama, vikendi bi zaista služili za odmor.

Mogla bih da radim šta hoću, kad god hoću, bez ikakvog razumnog razloga ili objašnjenja.

Ne bih duvala svakog dana u SVAKI ručak koji postavim i serviram, jer je “vruć”.

Ne bih znala koliko radosti može izazvati samo sedenje mirno u trosedu, i slušanje tišine u kući kada dete zaspi.

Ne bih znala koliki je izazov objasniti čoveku koji ne želi da obuče jaknu zašto je važno da obuče jaknu usred decembra.

Ne bih znala koliko strpljiva mogu da budem.

I koliko umorna mogu da budem.

I koliko uplašena mogu da budem.

Ne bih znala koliko može da boli tuđa bolest i nemoć.

da nisam mama

Da mi je neko rekao da ću se radovati kao malo dete kad vidim traktor ili bager, ne bih mu verovala.

Da ću znati razliku između bagera, buldožera, utovarivača i kopača.

Da ću na putu do posla pevušiti pesmicu Tomas i drugari.

Da ću fristajlovati u kupatilu na različite teme. On na noši, ja na šolji. Pevamo i pričamo o životu.

Da ću naučiti Hoki poki ples.

Da ću se pitati šta je to tako posebno u soku od jabuke. 

da nisam mama

Ne bih znala da nisu svi dečaci “sportski tipovi”.

Ne bih ni pomislila da ću sa trideset godina trčati po parku, vikati, pevati i smejati se naglas.

Ne bih znala da je skakutanje po baricama i blatu vrlo zabavno i zapravo ne znam zašto neki roditelji prave problem kad se blato lako pere.

Da će mi omiljeno mesto na svetu biti naš dom – baš takav kakav jeste, nesavršen.

Da ću saznati kako izgledaju suze radosnice i tuge istovremeno, izazvane jednim – “Kada ćeš doći, mama”.

Da ću osetiti grižu savesti što sam izgubila strpljenje nakon dva sata strpljenja.

Da mogu da toliko često govorim “izvini” i “volim te” i “ponosna sam na tebe”.

Ne bih imala kome da budem ovako zabavna i duhovita sa svojim glupim forama.

da nisam mama

Ne bih razmišljala na teme kao što su – zašto su neki ljudi zli, zašto je nebo plavo…

Ne bih imala nikog da mi kaže iskreno da mi je onaj crveni džemper bez veze. A ionako mi se nikad nije baš sviđao.

Ne bih imala kome da izbljuckana, neispavana, debela – budem tako prelepa.

Da nisam mama, život bi mi bio podjednako zauzet i stresan, samo ne bih imala čitavo jedno biće da o njemu brinem, da sa njim upijam svet.

Ne bih se ovoliko smejala

I nikada ne bih saznala koliku radost može izazvati pogled na haos u kući – haos igračaka, njegove garderobe, mrvica njegovih užina… Haos njegovog prisustva u našem životu.

Moj život je imao smisao pre njega, imao bi smisao i bez njega. Deca nisu smisao. Oni su nova inspiracija, boja, vedrina, koja može, a i ne mora da vam se desi. Ali kada se dogodi, pogodi tako snažno da se pitam nekad – kako sam ikada živela drugačije. 

15 komentara na “Stvari koje nikada ne bih saznala da nisam mama

    • To je najveći kompliment koji mogu da dobijem.
      Drago mi je da se roditeljske muke prepoznaju i dele.
      I roditeljska ljubav i sreća, naravno. 🙂

  1. Ovo je toooliko nežan post i toooliko smeha izaziva,a opet nije pretenciozan, baš iskren i lepo smišljen! 🙂 I onih, aham momenata. 🙂

  2. Kad sam saznalada nosim decaka plasila sam se da mu necu biti zanimljiva,da necu umeti da igram onako muski..ali zivot nas demantuje i stvara od majki najzabavniju,izbljuckanu igracku sa podocnjacima do poda:))..divan tekst!

  3. Jako lepo, prosto, posebno, istinito. Nakon dva dečaka koja su voljena do vasione i nazad, došla je devojčica za koju sam se pitala; kako ću je voleti, kako ću znati sa njom, a sad se pitam samo kako je moguće sve ih toliko voleti. Tako jako, najjače čak kad me naljute, tad me udari kao grom iz vedra neba ta silna ljubav..
    Divan tekst (ja ne znam ni šta sam htela reči) ❤️

Ostavite komentar