Slikovnice – spoj dve umetnosti sa hiljadu važnosti

Proces čitanja za decu je oduvek predstavljao mnogo više od pukog sricanja slova. Dečji prvi susreti s knjigama predstavljaju užitak za sva čula – slušanje glasa onoga ko čita, pipkanje, maženje, grickanje korica knjige, njuškanje, razgledanje ilustracija… I nijedna knjiga kasnije u životu neće im ponuditi toliko mogućnosti niti ih toliko stimulisati kao prva slikovnica.

Lepe i privlačne knjige su lakše i lepše za čitanje i upravo iz tog razloga su roditeljima i deci slikovnice prvi izbor. Jednostavnost priče kao i primamljivost ilustracija čini ih savršenom prvom dečjom literaturom. Deca mnogo lakše prate radnju kada mogu da je vide, u isto vreme povezujući tekst, ilustracije i iskustvo iz ličnog sveta i života. Međutim, u poslednje vreme slikovnice su sve više nepravedno potcenjene kao “lakša literatura”, pa se roditeljima žuri sa prelaskom na duže priče, čak i romane. Čim dete nauči da čita, smatra se da je “preraslo” slikovnice. Međutim, da li  je baš tako?

knjige za decu, preporuke za citanje

Dete čita i pre nego što nauči da čita

Učiti dete da čita predstavlja proces koji je mnogo više od učenja slova. Dete uči da čita i dok sluša priče – stiče sposobnost da “pročita” i razume ilustracije, da sluša i usvaja tekst izgovoren naglas, uči da komunicira o pročitanom, da se zapita, da se srodi sa knjigom kao sa predmetom od važnosti.

Mi knjige nosimo svuda, to se odavno podrazumeva. Knjiga postaje deo svakodnevice, stil života, lepa navika koja izaziva pozitivne emocije i stvara uspomene za ceo život. Tako se dete uči da čita, a za slova ćemo lako.

Čitanje ojačava veze između deteta i onoga ko čita

Sam proces čitanja zahteva fizičku bliskost između čitača i deteta. Osim knjige, delimo i krevet, ćebence, jastuk, zagrljaj. Delimo trenutak u kom smo isključeni iz svega ostalog i upućeni samo na svet koji otkrivamo. Zajedno delimo iskustvo pročitanog, gledamo u iste slike, slušamo isti tekst. O tom zajedničkom iskustvu kasnije razgovaramo, zapitkujemo i odgovaramo na pitanja.

Ova povezanost, razmena dodira, nežnosti, zajedničkog bega i zavereničkog iskustva stvara zauvek pozitivne asocijacije na knjigu i čitanje, kao i na osobe koje čitaju. Upravo je ovo zajedničko iskustvo razlog da se čitanje detetu ne završi onda kada ono nauči slova.

cickove avanture knjige za decu

Slikovnice razvijaju vizuelne veštine

Na samom početku čitalačkog iskustva ilustracije mnogo bolje komuniciraju sa detetom od teksta. Slikovnice se obraćaju deci jezikom koji ona razumeju i mnogo pre nego što usvoje slova. U tome je njihova posebnost.

Čitanje slikovnica je u ovom smislu jedinstveno – stimuliše vizuelne doživljaje i na taj način razvija maštu. Dobra slikovnica je ona u kojoj slika i tekst rade zajedno na tome da objasne i ispričaju priču, ali nikada ne ponavljaju istu stvar. Slika koja samo prati tekst nije dobra slika i takva slikovnica nije dobra slikovnica. Čitajući dobru slikovnicu, ulazimo u dva sveta koji se međusobno nadopunjuju. Dobre slikovnice pozivaju čitaoce na razmišljanje, pitanja, ideje, obogaćuju im iskustvo svakim novim čitanjem. Ilustracije u takvim slikovnicama obogaćuju tekst, a pisac i ilustrator zajedničkim snagama pričaju priču. Na taj način se podjednaka važnost daje detetu, koje barata slikama, kao i roditelju, koji se služi tekstom. I samo na taj način i dete i roditelj podjednako učestvuju u procesu čitanja.

Čitajući Strašnu priču, koju je napisala Ana Đokić a ilustrovao Dušan Pavlić, sreli smo se upravo sa primerom sjajne saradnje spisateljice i ilustratora. Njihova naizmenična igra nedorečenosti, misterije i iščekivanja izvor je duhovitosti i dinamičnosti, i od ove, reklo bi se napete i strašne priče čini zabavu sa sjajnim obrtom. Jedan strašan, odvratan, neizrecivo opasan zmaj, koji izaziva paniku i užas gde god da proviri biva potpuno razoružan i pobeđen od strane jednog majušnog dečaka. Dok čitamo kuda se zmaj kreće, slušamo povike prestravljenih dvorskih stanovnika, sjajne ilustracije nas odvode u sam centar zbivanja, gde je sve u izrazima lica, pokretu, akciji. Zato je maleni, nasmejani, radoznali princ Almo u svoj svojoj smirenosti i druželjubivosti još veći heroj. Zmaj je od nasmejane i samouverene zveri postao zbunjeni i preplašeni ljubimac jer pred dečjom radoznalošću i najjači posustaju. Upozorenje s početka knjige – “samo za hrabre” – izgleda da se odnosi ipak na one koji su spremni da se uhvate u koštac sa najvećim izazovom svih vremena – dečjom radoznalošću. Predivna, vesela knjiga, koja se glasno i izražajno čita čak iako za to niste talentovani, jer prosto vas “vuče” duhovitošću i vedrinom.

strasna prica knjige za decu preporuke

Razvijaju ljubav prema umetnosti

Ilustracije su važan prvi korak u upoznavanju sa čitanjem, idejama, saznanjima iz knjiga. One obeležavaju detinjstvo, ostavljaju upečatljiv utisak i formiraju doživljaje. Zbog toga su najčešće šarene, vedrih boja, vesele. Boje u njima neretko ne odgovaraju bojama u stvarnosti – trava je roze, drveće plavo, krave su zelene. Ova zamena vrlo uspešno stimuliše dečju maštu i traganje za sličnostima i razlikama u odnosu na stvarni svet. Mi smo dugo uvežbavali opažanje i pamćenje na ovaj način. Sad već sve znamo.

Ilustracija i tekst ne predstavljaju samo ilustrovan tekst, već zajedno čine čitavo bogatstvo novih značenja i tumačenja. Slike koje prate priču poput lupe uvećavaju i ističu ono što je važno, omogućavaju da detalji koji bi inače prošli neopaženo dobiju svoju pažnju i mesto koje im pripada. Dozvoljavaju detetu da dopuni tekst onim što je iz slike uočilo, a čega u tekstu nema. Pokazuju mu da su dve vrste umetnosti kompatibilne, srodne, da se u obema može uživati podjednakom snagom. Kada je princ Almo iz pomenute Strašne priče upitao zmaja – A jeste li vi zmajevi zapravo gušteri? – pred nama je stajao zmaj koji je nekako baš tog trenutka zaličio na nekog gušterčića, pa smo mogli da ih uporedimo. To je baš bilo zabavno.

strasna prica knjige za decu preporuke

Stimulišu kritičko mišljenje

Čitanje snažno utiče na čitav kognitivni razvoj. Razvija kritičko mišljenje, analizu, uočavanje detalja, upitanost, istraživački duh. Stoga je odgovornost autora knjiga za decu velika. Njihov posao je da stvaraju knjige sa vrednim lekcijama o životu, ljudskosti, lekcije čija iskustva prevazilaze naša svakodnevna i naše roditeljske moći. Jer mnogo je toga što mi decu ne možemo naučiti, zato što ne znamo, ili se nikada ne bismo setili. Zbog toga su knjige tu, a kad su već tu, neka budu vredne i poučne. Podrazumeva se da su zabavne, decu ne možemo prevariti.

Pozicioniraju dete u stvarnom svetu

Kada dete doživi sebe predstavljeno u knjizi, njegovo postojanje je potvrđeno, i ono se oseća kao deo ovog sveta. I obrnuto, kada dete ne vidi i ne doživi sebe kroz knjige, ono ne oseća da je deo sveta i njegov život, njegovo postojanje nije priznato.

Eric Velasquez, autor i ilustrator knjiga za decu

Knjige nas, osim svim pobrojanim lekcijama, uče onim najvrednijim – lekcijama o samima sebi. Slikovnica koju čitamo detetu može biti prvi put da se dete prepoznalo u tuđoj priči, tuđem doživljaju, tuđim emocijama. Da se osetilo kako nije usamljeno u svojim osećanjima. Bilo da je reč o prevazilaženju strahova, vršnjačkom nasilju, otporu prema određenoj hrani, sreći zbog nove igračke, ljubomori, ponosu zbog nekog uspeha. Koji god kontekst da je u pitanju, dete kroz knjige nalazi svoje mesto u svetu, pronalazi utehu, razumevanje i ohrabrenje, shvata – “nisam sam”. Kada si mališan od samo nekoliko godinica i svet ti je jedno zastrašujuće mesto, dragoceno je saznanje da nisi sam u svojim osećanjima i mislima.  Zar to nije neprocenjivo?

cickove avanture knjige za decu preporuka

Posebno me raduje kada među domaćim autorima pronađemo nešto što nam prija i znači, čemu se vraćamo. Bojana Dimitrovski i Dana Todorović ponudile su nam tročlanu zbirčicu avantura jednog savršeno nesavršenog mačka pod nazivom Cickove avanture. A Cicko je pravi karakter, toliko lepo iznijansiran, oslikan, životan. Nervozan je, namrgođen, ne voli sneg (pa ga ipak zavoli), nervira ga ljubopitljiva i vesela rođaka Azaleja (koja mu potom strašno nedostaje), uznemiravaju ga nezvani gosti u njegovom dvorištu (sa kojima  kasnije gradi toplu porodicu punu ljubavi).

Cicko nas je naučio ne samo da je sasvim u redu nekada se ne osećati baš srećno i raspoloženo, već i da je skroz ok to priznati i neke svoje greške ispraviti. U pastelnom, idiličnom okruženju, ovaj prgavi mačak odskače svojom realnošću. I baš nam time poručuje – sasvim je u redu da ti nije dan. Svako je ponekad mrgodan. Ali okružen ljubavlju i prijateljima, pronađeš način da na kraju dana pokažeš ljubav onima koje voliš.

cickove avanture knjige za decu preporuke

Razvijaju sposobnost slušanja i pamćenja, koncentracije i pažnje

U digitalnom svetu, veoma je važno negovati “analognu” stranu razmišljanja koju slikovnice razvijaju kod dece. Listajući od slike do slike, od pasusa do pasusa, dečji mozak sam maštarijama i slikama upotpunjava praznine koje nastaju među stranicama. Spajanje dve vrste stimulacije u jednu priču koju treba pamtiti, povezati, obraditi i dodatno produbiti svakim novim čitanjem predstavlja bolju vežbu za vijuge od bilo koje aplikacije na tabletu.

Razvijaju rečnik

Istraživanja su pokazala da postoji tesna veza između izloženosti jeziku i rečima, i razvoja samih verbalnih veština kod dece još od najranijeg perioda. A jezičke veštine su temelj za svako dalje učenje.

Čitanje slikovnica u ovom smislu ima poseban značaj jer se pri njihovoj izradi posebno vodi računa o zvučnosti samih reči i izraza. Ilustracije nisu tu da slikovnicu učine šarenom i zanimljivom, već pažljivo prate tekst i daju nagoveštaje o samom značenju pojedinih reči koje detetu mogu biti nepoznate. Na taj način dete samo uči i zaključuje, poput korišćenja ilustrovanog rečnika. Mogu ja do sutra objašnjavati da je kanu u kom Cicko polazi da traži Azaleju isto kao čamac al’ nije čamac, i da je lauta na kojoj Azaleja svira nešto kao gitara, samo nije gitara… Mogu, ali u dobro ilustrovanoj knjizi Dule pogleda slike i zaključi te stvari sam, bolje od mene.

cickove avanture preporuke

Proširuju predmete interesovanja

Knjiga predstavlja prozor u svet i putovanje u druge situacije i živote koje nikada ne bismo iskusili da nije knjige. Kroz slikovnice i priče dete se nalazi u ulozi astronauta, pirata, aždaje, princa, vetra, životinja, upoznaje nove svetove, predele, otkriva različitosti i bogati iskustva. Nikada ne bismo saznali koje su pojave i događaji privlačni detetu da zajedno sa njim ne “prošetamo” tuđim cipelama i ne saznamo koliko je šarena i magična ova planeta.

Podstiču osećaj kontrole i razvoj samopouzdanja

Na ovom zadatku jako važnu ulogu ima pitanje adekvatnog izbora knjige za detetov uzrast, ili možda pre nego uzrast – za detetove individualne sposobnosti i interesovanja. Knjiga koju biramo detetu podjednaku štetu za svest o sebi može imati ako dečije sposobnosti precenimo i ako ih potcenimo. Sposobnosti deteta se vrlo razlikuju čak i na istom uzrastu. Samo deca koja su dovoljno motivisana i vole da čitaju će želeti da ulože dodatni napor koji je potreban za savladavanje nove, zahtevnije knjige. Deca kojoj se stalno nude “sigurne” knjige, dok za neke izazovnije pretpostavljamo da bi im bile dosadne, vrlo brzo će osetiti zasićenje i dosadu. Zbog toga je izuzetno važno da se deci prepusti izbor literature, uz naravno, široku i raznovrsnu ponudu kvalitetnog sadržaja, koja je naš posao.

Dugo sam merkala Put vetra (napisao Cao Vensjuen, ilustrovao Aleksandar Zolotić). Vrtela, njuškala, uzdisala… Kad će Dule već jednom da poraste? Knjiga je čista umetnost, ilustracije magija, tekst predivan (šta manje očekivati od dobitnika Andersenove nagrade za dečju književost), klizi, ušuškava. Ali, prosto je preduga za trogodišnjaka i radnja je tako apstraktna, i ilustracije su tako “odrasle”, umetničke, u pejzažima i poetičnim tonovima. A onda sam jednostavno prelomila i rešila da mu je ponudim pa šta bude. I pogađate – obožava je! O, bilo je tu mnogo pitanja na koja je trebalo odgovoriti, te zašto je vetar nekad jak, a nekad slab, te kako vetar donosi kišu, kako raznosi požar po njivama, pa kako pokreće jedrilicu, a kako vetrenjače… Ali to uživanje u tekstu koji omamljuje poetičnošću, to gubljenje u bajkovitim ilustracijama sve nadoknađuje. Od tada se zainteresovao za prirodne pojave, kišu, rosu; pitanja poput “kako trava raste” pokrenula je baš ova knjiga. Nekada smo od vetra bežali (kod nas na brdu stalno duva), sada ga prepoznajemo kao starog znanca i pozdravljamo, pogađamo kakve je volje danas.

Moj trogodišnji dečak me je iznenadio svojom zrelošću i spremnošću za knjigu za koju kažu da je za predškolce. Pozivam vas da se ohrabrite i vi svojim klincima ponudite nešto što izlazi iz čitalačke zone komfora.

put vetra preporuke knjige za decu

Uče nas da je čitanje uživanje

I najmlađa deca mogu da učestvuju u čitanju ako im dozvolimo. Dule je još kao beba bockao prstićem po sličicama, dok sam mu ja neumorno ponavljala imena pokazanih pojmova. Za bebe je svet magično mesto puno čuda, a pronalazak svih tih čuda u šarenoj knjizi još veća radost i uzbuđenje. Od tog bockanja prstićem stigli smo do složenih pitanja na osnovu mimike lica nekog junaka, nepoznatih reči, složenih odnosa među likovima – čini mi se, jako brzo. Ono što je ostalo isto je ta postojanost, pouzdanost koju nam knjiga pruža i koja obećava da će svi ti čarobni sadržaji zauvek biti tu, ma koliko puta zatvorili knjigu i ma koliko joj se puta vratili.

put vetra preporuke

Kada se osvrnem na našu biblioteku, vidim uspomene, vidim radosnicu koju nismo napisali nego smo je od knjiga sastavili. Vidim kako smo zajedno rasli, šuškali se, upoznavali se, učili. Kako smo uz njih prebrodili silne temperature, kišne dane, dosade, tuge, učenje na nošu, putovanja, druženja. U njima su sati i sati samo našeg vremena, “hajde opet”-ovanja, prelistavanja, zapitkivanja, dovijanja, smejanja, uspavljivanja. Radujem se svemu što nas tek čeka i znam sigurno da od slikovnica nećemo odustati još dugo, dugo.

*****

Tekst je nastao u saradnji sa Kreativnim centrom.

 

2 komentara na “Slikovnice – spoj dve umetnosti sa hiljadu važnosti

  1. Hvala za super preporuku. Nekako ovu knjigu nisam primetila, ne znam iz kog razloga, a sigurno bi mi zapala za oko da sam je videla jer su ilustracije predivne!

Ostavite komentar