Greške koje pravimo prilikom čitanja knjiga deci

Bilo da čitate malo ili mnogo, navike i mali rituali koje sa decom stvarate formiraju od njih prave male knjigoljupce, upoznaju ih sa vrednostima i prednostima knjiga i otvaraju im nove svetove. Trudimo se da deci čitamo knjige što više, da čitamo što bolje, što raznovrsnije sadržaje, da čitamo redovno… Ali, čak i najiskusnijim čitačima potkrade se poneka greška. Ništa strašno, sve dok smo ih svesni i dok se trudimo da ih bude što manje. Zbog toga sam napravila spisak, neka nam se nađe. 🙂 

čitanje deci, knjige za decuOpširnije »

Zašto pohvale nisu OK?

Poznato je koliko kritika može biti pogubna po dečje samopouzdanje. Mnogi tekstovi i brojne knjige govore o toj temi, brojni stručnjaci obrazlažu zbog čega sve kazna i kritika nisu preporučljivi modeli komunikacije sa decom. Mnogo je manje onih koji pišu o nedostacima naizgled suprotnog principa – obasipanja deteta pohvalama.

Da, pohvale mogu da budu podjednako štetne kao i kritika, ali to nikako ne znači da decu treba uskratiti za bezrezervnu podršku, ohrabrenje i ljubav. Pravo je umeće, čini se, da uspemo da ova dva razlikujemo i da njihove nijanse uočimo, jer je granica nekada zaista tanka. I sama sam dugo vežbala da neke konstrukcije izbacim, a neke nove perspektive uvedem i iz njih sagledam naš odnos. U čemu je razlika i gde najčešće grešimo?

motivacija deceOpširnije »

Slikovnice – spoj dve umetnosti sa hiljadu važnosti

Proces čitanja za decu je oduvek predstavljao mnogo više od pukog sricanja slova. Dečji prvi susreti s knjigama predstavljaju užitak za sva čula – slušanje glasa onoga ko čita, pipkanje, maženje, grickanje korica knjige, njuškanje, razgledanje ilustracija… I nijedna knjiga kasnije u životu neće im ponuditi toliko mogućnosti niti ih toliko stimulisati kao prva slikovnica.

Lepe i privlačne knjige su lakše i lepše za čitanje i upravo iz tog razloga su roditeljima i deci slikovnice prvi izbor. Jednostavnost priče kao i primamljivost ilustracija čini ih savršenom prvom dečjom literaturom. Deca mnogo lakše prate radnju kada mogu da je vide, u isto vreme povezujući tekst, ilustracije i iskustvo iz ličnog sveta i života. Međutim, u poslednje vreme slikovnice su sve više nepravedno potcenjene kao “lakša literatura”, pa se roditeljima žuri sa prelaskom na duže priče, čak i romane. Čim dete nauči da čita, smatra se da je “preraslo” slikovnice. Međutim, da li  je baš tako?

knjige za decu, preporuke za citanje

Opširnije »

Zašto (ne) čitati bajke deci

Novo vreme donosi nove vrednosti, nove poglede, novu sliku sveta. U novom vremenu bajke se polako ali sigurno istiskuju iz dečjeg iskustva, zaobilaze kao nepodobne, agresivne, traumatične priče, koje se smatraju prevaziđenim i zastarelim.

Roditelji koji ostavljaju i odbacuju decu iz primitivnih i egoističkih pobuda, prikazi žena kao zlobnih i ružnih veštica i maćeha, scene brutalnog nasilja u vidu odsecanja delova tela ili rastrzanja i probadanja, strašne scene i slični elementi poetike bajke uslovili su da se danas roditelji sve ređe opredeljuju da ovaj vid literature predstave svojoj deci. Danas, kada se motivacija za poslušnost dece pronalazi u unutrašnjim a ne u spoljašnjim podsticajima, bajke, koje kao motivaciju za poslušnost aktiviraju strah, brzo i lako su postale nepoželjni stanovnici kućnih biblioteka.

čitanje knjiga za decuOpširnije »

Kobajagilište – gde se mašta i ljubav prema knjigama čitaju naglas

Bila jednom jedna biblioteka…

Obična i neobična u isto vreme, kakve samo biblioteke mogu biti.

Imala je sve što jedna biblioteka treba da ima – knjige, čitaoce, bibliotekare, pravila ponašanja, tišinu, police, prašinu, kataloge, i među njima nešto posebno, nešto lepo, nešto beskrajno. Nekoliko roditelja, malo dece, dobre knjige, jedne naočare, jednu futrolu za naočare, jedan magičan šešir i Hanu.

Jer, znate, sve nam je to bilo potrebno te večeri – i šešir, i deca, i Hana, i roditelji, i knjige, i bibliotekari, i te Hanine naočare i njihova futrola zaturena među knjigama. Sve smo to smućkali, nestrpljivo, uzbuđeno, s mnogo ljubavi i truda i stvorili smo Kobajagilište. Čitalište za decu.

čitanje knjiga za decu Opširnije »

Vredne devojčice, snažni dečaci i druge predrasude – kako ih prevazići?

Da li se vaša deca igraju “kao devojčice” ili “kao dečaci”?

Igra je neizostavni deo dečjeg života i odrastanja. Kroz igru, deca stiču životne veštine, uče o socijalnim odnosima i njihovom funkcionisanju, uspostavljaju odnos prema sebi i prema okruženju. Igračke u ovom procesu nisu neophodno, ali jesu vrlo važno sredstvo. Danas su igračke važnije nego ikad pri razvoju igre i učenja – one predstavljaju mnogo više od predmeta za zabavu – neretko su i prijatelji, uteha, prenosni predmeti, i u dečjem svetu imaju veliku ulogu i važnost.

Pažljivo posmatranje dece tokom igre: koje uloge zauzimaju, kako razvijaju igru, koja značenja i na koji način učitavaju – može nam mnogo reći o specifičnostima deteta, ali i o važnosti igre uopšte. 

igre za dečake i igre za devojčiceOpširnije »