Kako birati knjige za decu i zašto je to važno

Znamo da je čitanje deci važno. Pored toga što je važno i korisno, ono je i magično, lepo, emotivno. Sednemo, ušuškamo mladunca u naručje, otvorimo knjigu, a tamo – ceo svet – nov, fantastičan svet koji zajedno sa detetom stvaramo.

bebacit

U knjigama deca kroz šarene i vesele likove upoznaju nove situacije, okolnosti, principe po kojima funkcioniše svet oko nas. U početku pojednostavljena, podela likova iz bajki na dobre i loše s vremenom se usložnjava tako što biramo priče koje nam omogućavaju uvid u složenije emocije i osobine – zavist, ljubomoru, tugu, bes, osvetoljubivost, sreću, darežljivost, (ne)poštenje, i slično. Socijalne veštine koje se na taj način usvajaju pomažu detetu da projektuje svoj svet u mikro svet knjiga, a ukoliko mu u tome pomognemo, vrlo brzo i vrlo vešto će započeti i obrnut proces – da u svakodnevnim situacijama prepoznaje reakcije i postupke svojih omiljenih junaka. Životne veštine koje se na ovaj način stiču podjednako su vredne i trajne kao one koje dete uči svojom najvažnijom aktivnošću – slobodnom igrom. Najvažnije i najzanimljivije kod čitanja je što omogućava slobodnu nadogradnju, domaštavanje, upoređivanje. Deca su sposobna da uvide sličnosti među junacima i situacijama mnogo više nego što nam se na prvi pogled čini – njihovo iskustvo je nezamućeno socijalnim konvencijama, njihov doživljaj sveta iz crno-bele perspektive tek zadobija nijanse, koje je važno pravilno usmeravati i graditi.

Zato nije svejedno šta čitamo.

knjige za decu

Ukoliko pratite njihova mala lica dok čitate zajedno, primetićete kako se ozbiljno namršte i zabrinu kada se njihov drag junak nađe u opasnosti. Neće vam promaći ni zadovoljni smešak kada se priča srećno završi. Deca burno i emotivno proživljavaju ono što čitaju, ponekad glasno reaguju, a nemojte se iznenaditi ni ako traže da neke stranice preskočite jer su im previše strašne/glasne/tužne/ružne. Njihova sposobnost empatije izuzetno je snažna, a knjige pomažu da se ta sposobnost razvija i usložnjava. Ne postoji crtani film koji može izazvati i razvijati empatiju na takav način, upravo zbog zahteva knjige da se angažujemo različitim čulima – dodirom (ušuškanost u naručju onoga ko čita), mirisom (knjige s vremenom dobijaju svoj jedinstven miris i atmosferu), sluhom (ne morate biti glumac da glasom i intonacijom dočarate emociju teksta), vidom – i onim što samo knjiga od nas traži – maštom. Dok je podsticaj gledanjem u tv uvek i samo spoljašnji, čitanje knjiga zahteva unutrašnju angažovanost, koja je osnovni temelj za razvoj empatije kod dece. Time se usložnjava njihov emotivni, ali i moralni svet, stvara se aktivan odnos prema pojavama, junacima i situacijama.

knjige za decu

Na osnovu čega biramo knjige? One treba da su primerene uzrastu (o tome je jako lepo pisala Tamara na svom blogu). Za najmlađi uzrast (od prvih meseci pa do godinu dana) preporučuju se knjige što jednostavnijih ilustracija, sa izraženim kontrastima, malo teksta (koji uglavnom ne morate čitati – mnogo je važnije da sami smislite i govorite o onome što vidite, i to često i istim redom ponavljate). Sličice treba da predstavljaju poznate, svakodnevne stvari iz bebinog okruženja. Ovaj momenat prepoznavanja jako je važan jer može biti izuzetno stimulativan i pomoći da dete zavoli knjigu. Kako dete raste, a sa njim i sposobnost koncentracije, pažnje i razumevanja, naše opisivanje postaje oko prvog rođendana pravo pripovedanje – polako se uvodi radnja, pa se mogu pričati kratke pričice o tome šta je koji junak uradio i kakve je posledice to izazvalo. U ovom uzrastu deca obično vole i kratke pesmice, stihovane knjige (Duleta to nikada nije zanimalo, pa neka vas ne iznenadi ako i vaše dete bude izuzeto od tog pravila). Vrlo brzo nakon toga osetićete da je vreme za čitanje originalnog teksta, celih priča i knjiga. To je uglavnom i period kada se od slikovnica bez radnje i pojedinih pesmica okrećemo dužim pričama, bajkama, složenijim knjigama koje imaju uvod, zaplet, i neki zaključak. Knjige koje posebno volite i dobro znate kasnije možete “smešno” i izvrnuto čitati – menjajući red reči, menjajući dijaloge, rečenice, čitave pasuse. Deca u tome uživaju, i sva važna pričaju kako priča “treba” da glasi. Na taj način se govorno-jezička stimulacija razvija i usložnjava sa uzrastom deteta, prilagođava se njegovim interesovanjima i potrebama, a to je ključ za razvijanje pozitivnog odnosa prema knjigama i čitanju.

knjige za decu

Selekcija knjiga danas često podrazumeva cenzurisanje bajki, potpuno izbacivanje elemenata iz priča koji se danas smatraju prevaziđenim. I to je sasvim u redu, vrednosti su se promenile, socijalni kontekst potpuno je drugačiji, i o tome sjajan tekst možete pročitati ovde. Međutim, mnogo boljim od prezaštićivanja danas neadekvatnim sadržajima smatram kritički pristup sadržajima sa kojima se deca sreću. Ružno pače i Cvrčak i mrav danas se mogu (i treba ih) na potpuno nov način tumačiti, i zato ih je važno čitati deci u novom kontekstu, drugačijem ključu. Važno je sa decom razgovarati o pročitanom, pitati ih za mišljenje, ponuditi im u kasnijim uzrastima drugačije moguće završetke poznatih bajki. Na taj način učimo ih da kritički pristupaju i “svojom glavom” razmišljaju o ponuđenim sadržajima, a to je u vreme kada je dostupnost informacija na najvišem nivou do sada neprocenjiva, da ne kažem neophodna veština. “Knjige za dečake” i “knjige za devojčice” predstavljaju tipičan primer knjiga za izbegavanje jer obiluju rodnim stereotipima i imaju negativan uticaj.

knjige za decu

Pored toga šta u knjizi piše, treba voditi računa o tome – kako piše. Neadekvatan odabir reči, neprirodna sintaksa, prekomplikovane ili nejasne, nedorečene rečenice, gramatičke greške nisu samo loši izuzeci već, nažalost, pravilo nastalo usled hiperprodukcije, neozbiljnog pristupa, zanemarivanja i potcenjivanja uticaja koji knjige imaju na našu decu i razvoj govora i govorne kulture. Da se ne biste susretali s neprijatnim iznenađenjima i lomili jezik i mozak pokušavajući da rastumačite ili prepričate valjano takve knjige, nije loše prilikom prelistavanja u kupovini obratiti pažnju i na ovaj momenat. Moje iskustvo je pokazalo da uglavnom loša digitalna ilustracija znači i jezivo osmišljen i formulisan tekst koji je prati. Prosto – vidi se da se neko nije potrudio ni vreme da utroši na te knjige, a o pažnji i nekom više cilju i da ne govorimo.

Izbor knjiga treba zasnivati i na momentu koji roditelji često zanemaruju – estetskim kriterijumima. Pogrešno je kao kriterijum za izbor knjige uzeti “najšareniju”, a čini mi se da se izdavači upravo time vode u želji da privuku kupce i čitaoce. Digitalne, estetski loše ilustracije, slatkog, šarenog, predvidivog dizajna zaista čine većinu ponude i među njima je teško pronaći nešto drugačije, “s dušom”. To samo znači da se isplati biti malo uporniji, raspitivati se, istraživati, jer su pojedine knjige za decu prava mala umetnička dela. Zahtev da knjiga mora biti lepa zaista ne smatram preterivanjem. Ono što deca gledaju i usvajaju kao kriterijume, kao model za lepo, biće temelj i usmeriće njihov razvoj i kasnije. Na sajtu Keva.rs i na ovom blogu možete naći preporuke za malo neobičnije knjige. Volela bih da se o tome i više piše.

Čitanje je vreme kada se roditelj može potpuno posvetiti detetu bez prekidanja, vreme kada smo potpuno fokusirani i prisutni. Vreme kroz koje možemo mnogo naučiti o svom detetu i njegovom doživljaju sveta, ali putem kog možemo vrlo značajno uticati na formiranje tog doživljaja, svesno ili nesvesno. Kada se spoji detetova radoznalost, potreba za bliskošću i živom rečju sa dobro odabranom knjigom – dobija se kvalitetno provedeno vreme koje se pamti, i koje ima dalekosežne uticaje – obogaćuje rečnik, razvija povezanost dece i roditelja, poboljšava koncentraciju i pamćenje, razvija empatiju, obogaćuje unutrašnji svet, formira moralni model po kome delujemo, pruža radost saznavanja i istraživanja, izgrađuje samopouzdanje, razvija svest o drugim ljudima, tuđim pričama i životima…

Zato nije svejedno šta čitamo.

Ipak, ne treba zaboraviti na možda i najvažniji kriterijum prilikom odabira štiva za čitanje sa detetom – knjiga mora da se detetu dopada, u njoj dete mora da uživa. Jedino tako će dete razvijati pozitivan odnos i ljubav prema čitanju, a to je glavni uslov za odgajanje budućih čitača.

 

Sviđa ti se? Podeli!Share on FacebookShare on Google+Pin on PinterestShare on TumblrTweet about this on TwitterShare on StumbleUpon

7 komentara na “Kako birati knjige za decu i zašto je to važno

  1. Baš sam tražila neke preporuke za knjige koje bi se mogle kupiti na sajmu, kad evo naiđoh na tvoj tekst i prijatno se iznenadih da si linkovala moj tekst o pričama za najmlađe (hvala!)… a nađoh i preporuke na fotografijama

  2. Baš odličan tekst! Kao da ste artikulisali sva moja razmišljanja o knjigama za decu, sadržajima, naravno, odabiru reči. Često su prevodi toliko neadekvatni, da prosto menjaju prirodu priče. U svom radu sa decom moram pažljivo birati knjige za interaktivno čitanje.

Ostavite komentar