Kako birate igračke za decu?

Igra i igračke jedan su od najvažnijih elemenata zdravog razvoja svakog deteta. Deca se igraju – to je njihov jedini i najozbiljniji zadatak. Igra nikada nije “samo” igra, već uvek ima dublji smisao, razvojni značaj, emotivni i kognitivni podsticaj, koji odrasli često i ne naslućuju. Igračka nikada nije “samo” igračka. Ona je sredstvo za igru, pokretač na maštanje i domaštavanje, prijatelj za spavanje, sigurni predmet koji čvrsto držimo u ruci kada smo u nepoznatom okruženju, ona je uspomena na detinjstvo i magija trenutaka i drugih svetova.

igračke

Zbog toga naše glavno pitanje kod kupovine igračaka treba da bude – kako one neguju i pospešuju rast, razvoj i učenje.

Ne znam za vas, ali ja se u prodavnicama igračaka prosto izgubim. Pažnja mi se brzo sroza na nulu, od šarenila i oblika zaboravim i šta sam uopšte tražila, sve mi se smuti u jednu sliku i sve su mi igračke iste. Zato volim da napravim plan, da imam unapred ideju o tome šta tražim. Mnoštvo igračaka na baterije koje se pomeraju, skaču, ispuštaju zvukove, razgovaraju, piške i kake, ponašaju se kao prava deca ili ljubimci, igračke na upravljanje, dugmiće i tastere. Kakve igračke biramo deci i šta to govori o nama? 

Rekla bih da izbor igračaka danas pre svega govori o manjku poverenja u našu decu. Poverenja da naša deca već poseduju veštine i sposobnosti za igru i maštanje, da umeju sama da osmisle igru i ono što je mnogima najvažnije (a ne bi trebalo da bude) – da iz te igre nešto novo nauče. Potcenjujemo “običnu” dečju igru, često s podsmehom prepričavamo anegdote o jezivo skupim igračkama od kojih se dete “najslađe izigralo s kutijom”, pritom ne uviđajući ono što nam je sve vreme pred očima – naša deca su maštovita, sposobna i dovoljna. Naša deca se igraju savršeno.

Deci je potrebno da im dozvolimo da se igraju instinktivno. Ne trebamo im mi da im “pokažemo kako se igračka koristi i šta sve ume”. Ne trebamo im mi da im govorimo koliko je njihova igra dosadna, ili maštovita, ili (bes)kosrisna. Njima ne trebaju “edukativne igračke”. Znanje i kreativnost se ne stiču pritiskanjem dugmića i slušanjem prostih komandi. Zar smo zaboravili u kakvim smo igra(čka)ma najviše uživali?

igračke

Idealna, stimulišuća igračka treba da je takva da dete samo postavlja probleme i pitanja i zatim ih rešava.

Roditelji pokušavaju da decu učine pametnijom, zanemarujući činjenicu da ona sama po sebi jesu pametna i sposobna za učenje.

Današnje “edukativne” igračke same postavljaju pitanja. Same i odgovaraju na njih. Zašto je to tako? Zato što su proizvođači prepoznali promenu u stilu života, pažnji i vremenu koje posvećujemo svojoj deci. Stoga su apsolutni hit odjednom postale magične kuce pričalice i slične razgovaralice, koje neće dete stimulisati da samo uči i raste – jer dete u roku od par dana savlada i prevaziđe robota koji se ponavlja. One će roditelja odmeniti i umesto njega sa detetom porazgovarati, dajući premorenom roditelju bar tih dobro zasluženih dvadesetak minuta mira. Osim ako igračka ispušta iritirajuće zvuke, onda na mir zaboravite. Ali vas bar dete neće gnjaviti.

Umesto toga, detetu će mnogo više koristi, zabave, pa i znanja doneti igračke koje ne zahtevaju uputstva za rukovanje, koje ne obavljaju stvari umesto deteta, već dete od igračke pravi ono što ona jeste. Ova jednostavnost je zapravo u današnje vreme najteže izvodljiva, jer uvek osećamo da nismo pružili dovoljno. Da nismo stimulisali dovoljno. A činjenica je – detetu ne treba stimulacija. Treba mu nešto da oslobodi maštu koja nema granice.

To što nama ne izgleda da beba uči išta posebno iz obične igre loptom ne znači da ona zaista ne uči već da mi imamo usko, školom i obrazovanjem uslovljeno shvatanje učenja kao određenog procesa. Istraživanja su pokazala da bebe i te kako imaju razvijene racionalne procese učenja i zaključivanja. Odrasli se oslanjaju na već postojeća znanja, dok su deca otvorena za sve novo i neočekivano.

igračke

Igračke nisu roditelj, vaspitač niti bebisiterka.

Ništa i nikada ne može zameniti usmenu komunikaciju, našu nepodeljenu pažnju i vreme provedeno na podu, prostoru kojim vlada svako dete, prostoru gde se prava magija odvija. Da bi igračke bila edukativne a igra rastuća i korisna, moramo ostati prisutni, moramo se angažovati i moramo uložiti svoje vreme i svoj trud. Nažalost, nijedna igračka nikada neće moći to da zameni. Ili na sreću.

Zbog toga je jako važno da se mi sami igramo s njima. I to je cela nauka.

Kada biramo igračke, da li se koncentrišemo na ono što dete s njima može da uradi, ili na ono što sama igračka sve radi? Da li, kada sednemo s njima na pod da im predstavimo novu igračku (ako to uopšte i učinimo) sedimo i posmatramo kako je oni upoznaju i istražuju, ili im je, poput deteta, otmemo i “pokazujemo” kako da se igra i šta sve igračka “zna” i može? Deca igračke treba da otkrivaju, osvajaju, upoznaju. Postepeno, sami, a mi smo tu da im pružimo podršku, ohrabrenje, da im pravimo društvo onda kad i onako kako oni to žele. Da im postavljamo izazove onda kad vidimo da su spremni za njih. Da ih “poguramo” samo malo napred, malčice, dovoljno da im igra i dalje bude zanimljiva, a izazovna toliko da moraju da se potrude i porastu da bi je savladali. Da budemo spremni da učimo od njih. Jer igra je njihov teren. 

Zbog toga su najbolje igračke one koje se mogu iznova i iznova koristiti. Koje stimulišu maštu upravo time što ostavljaju prostor svojom jednostavnošću da budu nadograđene. Upravo time što ne rade ništa. Što čitavu igru obavlja dete. Uz njihovu pomoć i našu pažnju. Detetu je u igri najvažnija sloboda. Što dosadnija igračka, to življa i maštovitija igra.

igračke

Birajući igračke biramo sredstva za razvoj kognitivnih, jezičkih, motornih, emocionalnih i socijalnih sposobnosti.

Zbog toga je važno da se pre svake kupovine zapitamo – čime ova igračka doprinosi razvoju mog deteta? Igračke mogu pospešiti finu motoriku, krupnu motoriku, unaprediti kompletnu fizičku spremnost deteta. Ređalice, uklapalice, slagalice, igračke koje stimulišu kategorizovanje oblika, boja, materijala, brojeva, odlične su za početni razvoj kod sasvim male dece. Današnje igračke sve manje stimulišu pokret, kretanje, vežbanje, a sve više pokreću reprodukciju. Iako neretko pružaju pregršt informacija, ne zaboravimo da je reč o robotizovanim predmetima kojima su mogućnosti ograničene, za razliku od tzv. “jednostavnih” igračaka poput kocaka, kojima upravlja dete i čije mogućnosti nemaju granice, u svakom smislu.

igračke

Najteži deo pitanja izbora igračaka za decu je upravo pitanje – šta deca žele?

Kako ih motivisati da se okrenu igračkama koje su dobre za njihov razvoj i ostave one koje su kroz reklame, tržne centre, crtaće naučena da treba da vole?

Tako što ćemo imati poverenja u njih da umeju da se igraju.

Tako što igru nećemo doživljavati kao nešto što treba obogatiti učenjem, već kao nešto što je učenje samo po sebi. Samo mi to ne vidimo.

Tako što ćemo dnevno bar pola sata posmatrati igru ili se u nju uključiti po detetovim pravilima, bez očekivanja.

Tako što ćemo decu ohrabrivati da se igraju “neobično, dosadno, besmisleno”. Kako ona žele.

Tako što ćemo ih ohrabrivati da maštaju.

Pokazivati da u igri nema tačnih i netačnih odgovora. Ni grešaka.

Da u igri nema granica.

“Najbolja igračka je 10% igračka i 90% dete.” (Suzan Lin)

…..

Za dobre igračke ne treba vam mnogo novca ni vremena. Pogledajte neke koje smo mi pravili:

vozić od kartona

rampa

instrumenti

igračka od kutije i perli

tunelčić

Sviđa ti se? Podeli!Share on FacebookShare on Google+Pin on PinterestShare on TumblrTweet about this on TwitterShare on StumbleUpon

6 komentara na “Kako birate igračke za decu?

  1. Mi se vodimo savetima fizioterapeuta za decu Snezane Milanovic, koju smo upoznali u skoli roditeljstva i koja je detaljno objasnila po uzrastu deciji razvoj motorike i kako ga stimulisati.Na kraju kursa smo dobili knjigu sa svih predavanja.Pratim tu knjigu od rodjenja svog sina i tako kupujem igracke.Secam se njenog saveta da lopti deci nikad dosta…bilo kog materijala i velicina.Sto vise to bolje, kao i kocki.Takodje , vrlo koristan savet da u prvih godinu dana bebe ne vide pastelne boje vec samo kontraste crno bele boje i jarke (crvene,zute,zelene,plave), pa smo se i time rukovodili.Za sada zaista nemamo previse igracaka, jos nisam nijednu poklonila ili bacila.Posto imam sina, naravno autici prednjace, lopte, kocke, poneki dinosaurus,velika metalna cigra, ali uglavnom imamo puno drvenih igracaka za razvoj motorike poput muzickih instrumenta, umetaljki, slagalica, puzli,rolerkoster perli…to on bas voli i bas mu ide, tkao da toga najvise imamo.

    • Sjajno! Baš ću se informisati malo o tim predavanjima, hvala. Svaka čast za pažljiv izbor igračaka, tu je zaista lako zaneti se i izgubiti kompas.

  2. Super su ti ove igračkice na ovim linkovima! Ja jedino znam da mi ne ide od ruke da kupim pištolj, pušku ili tako nešto. To mi je užasna igračka i sama pomisao da dete ubija dete u igri mi je .. jeziva. Može biti da sam bolesna, neka sam. Sve pištolje i puške koje imamo, dobili smo. Ali ja to nisam mogla da kupim. Super nam se pokazao laptop od kartona. I šporet od kutije. Em zadovoljstvo pri pravljenju, em posle pri igranju.

    • Hvala ti. Isto mislim za pušku i pištolj, mada sam u jednom razgovoru sa dečjim psihologom saznala da je ta faza očekivana i čak poželjna kod dece jer tada dobiju priliku da “budu negativci” i da se upoznaju sa negativnim emocijama i ponašanjem, što kasnije pomaže da budu svesniji i bolje prihvate sebe. Nama ne poklanjaju puške i pištolje, ali je on znao da napravi sam od kockica ili bilo čega drugog što mu na pištolj zaliči. A baš nije takvo dete. Tako da je meni onda ta teorija psihologa bila još logičnija.

  3. Kupi cika I puske, ali nije bolja od one grane iz dvorista (koje na moj uzas uvek moraju da imaju zasiljeni kraj!!!) koja ocas posla postane nesto drugo ako zatreba.. Mi smo uvek za multi-funkci igracke, poput lega, koje mogu da budu glavni akteri u bas svakoj zanimaciji.

    • Mi smo optimistično kupovali lego, ali na našu veliku žalost, prosto se ne prima, šta god mi radili, kako god ga motivisali, kako god se igrali. Ostaje nam da se nadamo da će to doći s malo kasnijim uzrastom.

Ostavite komentar